Мраморак

Стихови и мелодије равнице обележили књижевно-музичко вече у Дому културе

БИО ЈЕ ТО СУСРЕТ УМЕТНОСТИ И УНУТРАШЊИХ СВЕТОВА

• Програм је отворила Ивана Јованов, директорка Библиотеке ,,Вук Караџић“ Ковин, која је подсетила да култура не живи само у књигама и нотама, већ у људима који је носе, преносе и поново стварају

У простору где се сусрећу реч и тон, где се тишина претвара у пажњу, а пажња у доживљај, Дом културе у Мраморку био је домаћин вечери у којој су се преплетали поезија, музика и заједничко искуство стварања.

Књижевно-музичко вече, организовано у сарадњи Библиотеке „Вук Караџић“ из Ковина и Културно-уметничког друштва „Мраморак“, претворило је једно зимско вече у простор сусрета уметности и унутрашњих светова.

Програм је отворен речима Иване Јованов, директорке Библиотеке ,, Вук Караџић“ Ковин, која је, између осталог, подсетила да култура не живи само у књигама и нотама, већ у људима који је носе, преносе и поново стварају.

А онда, као да је тиме отворен симболични праг, кроз који су присутни закорачили у вече посвећену лепоти израза.

Поезија Николе Радоњина одзвањала је попут равнице коју описује – широка, тиха, али дубоко проживљена. Његови стихови из збирке „Дете равнице“, доносили су слике детињства, простора, сећања и идентитета, док је гитарска пратња Александра Ђурке, нежним и промишљеним тоновима, стиховима давала додатну мекоћу и покрет, претварајући изговорену реч у мелодију која се не слуша само ушима, већ и осећањем. 

Гласови мушке и женске певачке групе културно-уметничког друштва и Кристине Павловић разлили су се простором попут топлог таласа традиције. У њиховим интерпретацијама осетила се снага заједничког певања, она древна потреба човека да кроз песму подели радост, тугу, сећање и припадност. Њихови гласови подсетили су да музика није само уметност, већ и памћење једног народа.

Посебну светлост вечери донели су млади аутори. Стихови Анастасије и Јулијане Вујовић, као и Катарине Вујичић, звучали су искрено, свеже и храбро, као први кораци ка сопственом уметничком гласу. Њихова поезија носила је трагове младости, али и дубину личних промишљања, показујући да стваралаштво увек проналази пут да се роди изнутра, тамо где се речи тек обликују у мисао.

Управо кроз рад Културно-уметничког друштва „Мраморак“, Мраморчани настављају да негују дух стваралаштва, преносећи љубав према уметности на млађе генерације. Труд и посвећеност најмлађих учесника вечери сведоче да уметност у овом месту не представља само традицију, већ жив процес који расте заједно са децом, њиховим талентима и сновима.

Музичку нит вечери ткали су млади пијанисти – Ксенија Албу, Душица Раденковић, Михаило Крстић и Лара Стојановић. Њихове интерпретације су, попут благих музичких мостова, повезивале сегменте програма, допуштајући публици да између стихова удахне мелодију, а између мелодија пронађе сопствене мисли. Вече је протекло у атмосфери тихе блискости, оној која настаје када уметност престане да буде само извођење, а постане сусрет. У том простору, публика и извођачи нису били одвојени, већ повезани невидљивом нити доживљаја, где свака изговорена реч и сваки одсвирани тон проналазе свој одјек у другоме. Овакви културни сусрети подсећају да уметност није само представљање, већ дијалог — између генерација, између традиције и савремености, између човека и његовог унутрашњег света. Они потврђују да заједница расте онолико колико негује лепоту стварања и спремност да је подели.

Програм је, у свом стилу, весело и маестрално, водила Милица Дамњановић Зантвоорт. 

Вече у Мраморку остало је као тихи траг у памћењу присутних — попут стиха који се не заборавља и мелодије која још дуго одзвања.

Фотографије: Лара Вукотић – КУД „Мраморак“