Путокази

Старо језгро Банатског Новог Села

ПО РАТНИМ ПЛАНОВИМА БЕЧКОГ ДВОРА

• Старо језгро Банатског Новог Села је централни део села има статус културног добра од великог значаја

Банатско Ново Село је настало у време оснивања Банатске војне границе на стратегијски важном путу Панчево – Темишвар, и то досељавањем немачког становништва 1765. године, да би пред Први светски рат у њему живело преко 80 одсто Румуна.

Село је грађено према стратешким плановима Ратног савета Бечког двора, а према утврђеној шеми и садржају. Има квадратни облик са широким улицама, које се секу под правим углом. Војне власти су колонизованим становницима помагали и при изради кућа, које су морале бити грађене према прописаним стандардима. Међусобни односи објеката, њихове појединачне архитектонске вредности, локација и уједначеност историјских и стилских обележја чине овај амбијент типичним за села јужног Баната.  До 1959. године Банатско Ново Село је имало статус општине.

Старо језгро Банатског Новог Села је централни део села, на раскршћу главних улица, које чине осовину ортогоналног растера уличне мреже где се, као угаони или паралелно са регулационом линијом, налазе објекти јавног садржаја: румунска и српска православна црква, седиште месних пароха, месна канцеларија, стар и нова школа (обе су порушене после подизања нове, савремене школе), старо свратиште  и два споменика – палим ратницима у 1. светском рату, са посветом Војислава Илића Млађег  из 1923. године и у 2. светском рату, из 1954. године. Године 1973. утврђено је за културно добро, заштићену просторно-културно-историјску целину, а статус великог значаја добило је 1991. године.

Румунска православна црква се налази на јужној страни улице, повучена од регулационе линије за предњи део порте, која је према улици ограђена зиданом оградом у комбинацији са гвозденом решетком. Црква је зидана 1805. године у барокном стилу, високог и декоративног торња и богате малтерске пластике. Има познату карактеристичну основу једнобродне грађевине. Пре грађења српске цркве, то је била заједничка Румунско-српска црква.

Српска православна црква је архитектонски сиромашнија и млађа по настанку. Сазидана је 1877. године са одликама класицизма, на угаоној позицији повучена од регулационе линије обеју улица, са портом која је ограђена новијом оградом, такође у комбинацији зиданог парапета и гвозденог решеткастог дела. Торањ је знатно упрошћен и без декоративних додатака.

Седиште месних пароха налази се у уличном фронту главне улице, поред српске цркве. То је приземна зграда масивне градње са високим двоводним кровом. У њој се налазе канцеларије Српске црквене општине  са улазом из порте и стан српског свештеника, са посебним улазом и двориштем.

Зграда Месне канцеларије ( данас и Месне заједнице) је војнограничарски објекат. Зграда је масивне градње, једноспратна, са високим четвороводним кровом од бибер црепа. Објекат има подрум са лучним конструкцијама. У основи, зграда је симетрична, а оса симетрије пролази кроз улазни ходник у који се приступа из Улице маршала Тита.

У оквиру граница Старог језгра, поред  старог свратишта, зграда у којој су данас продавнице, а у њеном дворишту  пијаца, налази још интересантних објекатам као што су зграда апотеке, на углу улица Маршала Тита и Вука Караџића, као изграда у Улици Братства и јединства, бр. 77.

(Фото: СиБ)

(Према: Банатско културно наслеђе – европско наслеђе)

Реализацију пројекта „Град Панчево – знакови поред пута“ суфинансира(о) Град Панчево