Интервју

Снежана Удицки, директорка Народног позоришта “Стерија” Вршац

МЕНИ ЈЕ УВЕК ЧАША ДО ПОЛА ПУНА

 НП „Стерија“ је позориште које заиста завређује пажњу, изборили за наше место како по уметничком тако и по медијском, организационом квалитету, а све то ће показати наши будући пројекти – каже Снежана Удицки, директорка „Стерије“

   • Ускоро ће бити две године како сте на челу НП “Стерија”. Шта нам можете рећи о себи, професионалном раду и визији коју имате?

• Две године у исто време звучи и као дуг и као кратак период. Кратак период је у смислу да када добијете задатак да водите једну институцију долазите на то место с неком визијом, идејама, плановима, а не знате у том тренутку шта ћете од тога моћи да реализујете. Ја сам по професији позоришни редитељ, радила сам по целој Србији и шире, тако да већ имам своју изграђену естетику и ону коју ја волим у својим представама, а и ону коју волим да гледам на сцени и логично је да су оне неодвојиве. Прва визија је била да управо ту врсту естетике желим да вратим на сцену Народног позоришта „Стерија“, јер такву врсту позоришта и воли и поштује и публика, а битна је и за глумце и читав креативни тим који је саставни део једне представе, а то је да може да се развија кроз процес рада, да су представе захтевне у самом процесу, јер изискују „копање“ по себи, по ономе што су глумци научили током школовања и оно што је најбитније – како да наставе да се развијају.

Када погледате наш репертоар, ми играмо Шекспира, Душана Ковачевића, Молијера, а не бих занемарила ни представе које имају мању форму, али су исто тако гледане, ишле су на неке фестивале: наша хит-комедија „Откачена просидба“ у режији Пјера Рајковића пуни сале, а дали смо прилику и нашем суграђанину Николи Станишићу, који је студент драматургије, да се његов текст „Сузе светог Лаврентија“ постави на сцену. Никола Станишић је пре мање од месец дана добио Стеријину награду за текст „Кавез за птице“ и јако смо поносни што је наше позориште препознало таленат једног младог уметника и пружило му шансу док још није постао признат писац, јер ће му ова награда то признање сигурно донети.  Да је естетика, коју сам поменула на почетку, препозната и призната, говори и чињеница да смо у прошлој годину у односу на период од неколико година уназад, број публике која долази у наше позориште повећан 120 одсто. За један мањи град, као што је Вршац, ово је изузетно велика цифра, где ми можемо да кажемо да је сваки трећи грађанин био у позоришту.

   • Кад је реч о вођењу установе културе, увек се поставља и питање како она функционише. Како данас “Стерија” свакодневно функционише, шта су највећи проблеми и изазови у раду позоришта и како вашу установу видите у наредном периоду?

• Ја сада свој посао не могу да одвојим од свог личног нахођења у животу, а то је да увек видим добро у свему и мени је, да будем јаснија, „чаша увек до пола пуна“, без обзира на ситуације у којој се сама налазим или ситуацију у којој се нађе позориште у најширем смислу те речи. Чињеница је да изазова увек има, али зато је ваљда и наша функција ту да те изазове реши на што безболнији начин. Наше позориште је одувек имало проблем са бројем мушких глумаца, јер много више жена иде на студије глуме. Тај проблем постоји и даље, посебно када имате у виду да се текстови пишу више за мушкарце, како ја волим да кажем, много је мање „хероина“. Тај проблем смо конкретно решили тако што доводимо младе сараднике, који су завршили академију пре неколико година, дакле имају неко искуство, а бирамо их на кастинзима, где су сви равноправни.

   • Шта нам можете рећи о уметничкој страни рада Ваше установе, актуелностима о репертоару, сарадницима, сарадњи са другим установама културе и другим уметницима

• Мислим да сам и до сада причала само о уметничкој страни рада, а да то нисам ни приметила, јер када толико волите уметност, живите за њу и од ње, можете и од административне стране посла да направите уметност. Не често, али понекад да. Мислим да сам о репертоару, који је у последње две године медијски јако пропраћен,  већ доста и рекла и да се о њему доста и зна. Оно што је мени јако битно, а то је оно што ће се десити у наредном периоду, а што је извесно, а то су већ договорена два гостовања наше представе „Лари Томпсон – трагедија једне младости“ у Новом Саду и у Београду у Звездара театру, чију кућу води већ две деценије управо писац комада. Затим следи учествовање на Фестивалу професионалних позоришта Војводине у Зрењанину с нашом најновијом представом „Дон Жуан“, која је већ након прве репризе позвана на први фестивал и о којој се већ прича у читавој земљи, с обзиром на то, какав се одјек, управо због квалитета представе догодио.

Што се тиче сарадње са другим установама културе, издвојила бих да је најзначајнија сарадња коју смо успоставили прошле године са Националним театром из Темишвара и Сегедина у оквиру пројекта „Темишвар – европска престоница културе 2023.“ Урадили смо копродукцијску представу „аТМосфера“ у којој учествују наше две глумице: Моника Болдовина-Бугле и Тамара Тамчи Тоскић. Такође, представа ће учествовати на најпрестижнијем фестивалу у Румунији „Унитер“ на јесен 2023. године.

   • НП “Стерија” је вршачко позориште, какву сарадњу имате са локалном самоуправом и колико граду као што је Вршац значи да има једну овакву установу културе?

– Граду који има богату културну традицију, а посебно позоришну, која датира још с краја 18. века, када су путујуће глумачке трупе из Темишвара долазиле и играле представе у нашем граду, јако је битан позоришни живот и сви догађаји који се збивају у нашем позоришту, а нису искључиво везани за продукцију позоришних представа. Морам да напоменем да је Вршац мањи град и да много већи градови у Србији немају тај, да кажем луксуз, да имају позориште у свом граду. Сама зграда Народног позоришта „Стерија“ је барокна зграда и сала представља и туристичку атракцију. Ја сам режирала представе у скоро свим позориштима у Србији и могу да тврдим да ово позориште има комплетне услове како за запослене, тако и за техничку реализацију и врло захтевних представа. С једне стране позориште је јако леп пример такве институције, али с друге стране, свака таква зграда захтева велике и свакодневне инвестиције око одржавања зграде, односно велике трошкове, тако да без оснивача, а то је Град Вршац, сигурно не бисмо могли да функционишемо, а ни да постојимо.

Фестивал класике је најзначајнија културна манифестација града Вршца и ми се трудимо да сваке године фестивал буде што бољи, што препознатљивији и да се на тај начин, између осталог, захвалимо Граду на подршци. Такође, поменула бих да аплицирамо на бројним конкурсима, од којих су најзначајнији они које расписује Министарство културе и Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама, и управо смо на њиховом прошлогодишњем конкурсу за капиталне инвестиције добили најновију техничку опрему за светло, звук и видео у вредности од 32.000.000 динара, што је посебно унапредило техничке капацитете позоришта, али смо и медијски направили велики одјек за нашу кућу, јер сада имамо сигурно најбољу опрему у Србији, а можда и у региону. Мислим да су сви ови показатељи да се у нашем позоришту праве и одличне представе и да је то разлог зашто подршка и виших нивоа власти не изостаје, јер смо се изборили за наше место како по уметничком квалитету, тако и по медијском, организационом и да је НП „Стерија“ заиста место које завређује пажњу, а да ће тек будући пројекти бити све већи и значајнији.

(Старт 013)