Трагови поред пута

Вршачка кула – донжон кула средњовековног замка

СИМБОЛ ГРАДА ВРШЦА

• Постоје ли подземни ходници између Вршца и Смедерева?

Многи споменици широм света, осим што поседују културно-историјске вредности, имају и нешто више што их издваја и чини посебним: они су током времена постали симболи, знаци препознавања неког града, предела, државе, културе.

Један од таквих споменика је и Вршачка кула  – донжон кула средњовековног замка, која се налази на врху брда Кула (399 м), у залеђу Вршца, одакле се према истоку пружају Вршачке планине.

Вршачка кула је, након што је изгубила стратешки значај, остала препуштена зубу времена, али је због свог упечатљивог положаја у простору, касније добила сасвим другачији значај – постала је симбол града Вршца и део визуелног идентитета који градску силуету чини јединственом и препознатљивом.

Порекло Вршачког замка се најчешће везује за име деспота Ђурђа Бранковића, у чијем је поседу Вршац био више пута. Сећање на то се дуго задржало међу локалним становништвом и произвело бројне легенде , међу којима је најпозантија она о подземним ходницима између Вршца и Смедерева.

Новија историјска истраживања потврдила су да први сачувани податак о вршачком утврђењу потиче из 1323. године, под његовим старим мађарским именом Ершомљо, које је са именом Вршац било паралелно у употреби све до краја 16. века. Вршачко утврђење је у бурним годинама 15. века и све до 1552. године, када је коначно освојено, било важно упориште за одбрану од Турака. Током турске владавине кула се користила као осматрачница. Одредбама Карловачког мира из 1699. године утврђење је напуштено и већим делом разорено 1701. године.

Систематским археолошким истраживањима, која су спроведена од 1997. до 2003. године, откривени су остаци некадашњег замка, чија је основа дужине 60 м и ширине 22 м у средњем делу. Бедеми су очувани у висини од 1,20 м, прилагођени су облику терена и протежу се дуж стеновитог платоа са стрмим падинама. Донжон кула, са основом у облику неправилног правоугаоника, спољних димензија 13,80 м х 11,00 м, налази се на источној страни, а поред њеног југозападног угла налази се дубока цистерна за воду, исклесана у стени. На супротној, западној страни замка откривени су остаци мање полукружне куле. Двориште између кула је било преграђено зидом, а са северне, јужне и источне стране затворено бедемима, уз које су са унутрашње стране биле прислоњене зграде за становање.

До реконструкције овог локалитета започете 2010. године, висина куле је била 19,85 метара, а етаже су биле: приземље, први спрат, други спрат и на врху шетна стаза са зиданим парапетом и зупцима. Поглед са куле је био импресиван и при ведром небу досезао је близу 100 км у даљину. Радовима на реконструкцији, Вршачка кула је надзидана и укровљена, а уз северни зид дозидана је једна мања кула.

(Према: Банатско наслеђе – европско наслеђе и Википедија)

Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају

ставове органа који је доделио средства.