Незаборавник у Иланџи
Милош Црњански – један од 100 најзнаменитијих Срба (2)
ВИ НИСТЕ ЖЕНА ОД КОЈЕ СЕ ЛАКО ОДУСТАЈЕ
•У Иланџи постоји и улица и школа са његовим именом, а сваке године одржава се и манифестација „Дани Милоша Црњанског“
За време Другог светског рата Црњански је, по задатку власти, као дипломата, боравио у Лондону, где је требало да понешто и пише, али није, пошто сто и лампа на њему нису били довољно прикладни његовој фигури. Сем тога, тражио је и лепу и младу секретарицу, и – добио је.
Захваљујући везама са Слободаном Јовановићем, власти из Београда га шаљу на рад у Британски музеј. Тај рад се састојао свакодневним обилажењем елитних ресторана у близини музеја, и то већ око поднева. И ту се, интересантно, али већ својствено њему, бацио на изучавање „менталитета младих Енглескиња, које су служиле у ваздухопловству и морнарици као официри“. Да ли због тога или нечег другог, тек, 1951. године, као један од првих Срба добија британско држављанство. Јемци су му, ко други, биле две жене: леди Лајла Пеџет и списатељица Ребека Вест. За своју жену Виду није тражио држављанство.
У Лондону је радио и као књиговођа, али му нарав није дозваљавала да се на том послу дуго задржи. Остаје без посла, али му у помоћ прискаче леди Пеџет, стављајући му на располагање њен „котеџ“ на свом имању од 40 хектара. Ту остаје све до 1965. када се са својом Видом враћа у Бееоград. „Види, мојој јединој срећи у животу!“ написао је као посвету на неколико својих књига. Али неке тајне своје душе, ипак, није могао сакрити.
У заоставштини академика Миодрага Ибровца налазе се писма које је Црњански писао његовој жени Јелисавети, кажу, изузетно лепој и образованој. Шта пише у писму?
„Драга Госпођо, Ако Вам је сећање иоле добро, морате се сетити да ја већ давно пружам руке за Вама. Ви нисте жена од које се лако одустаје. Уобразио сам да је у Вама, чију памет и хладноћу врло волим, једна неизмерна жар. Да бих био ближе боји Ваше коже… Ви и не сањате шта сам учинио… Да, љубави, Вама треба чулне, праве, вреле, а не стерилне, духовне везе. Ако се још једном сретнем са Вама, покушаћу да Вам то протумачим“.
Умро је 30. новембра 1977. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у београду.
•••
Црњански је објавио велики број дела са разним темама и садржајима.
ПОЕЗИЈА
• Лирика Итаке (1919)
• Одабрани стихови (1954)
• Ламент над Београдом (1962)
ПРИПОВЕТКЕ, ЕСЕЈИ И ПУТОПИСНА ПРОЗА
• Приче о мушком (1924)
• Наше плаже на Јадрану (1927)
• Бока Которска (1927)
• Ирис Берлина (1928)
• Тајна Албрехта Дирера (1928)
• Љубав у Тоскани (1930)
• Књига о Немачкој (1931)
РОМАНИ
• Дневник о Чарнојевићу (1921)
• Сеобе (1929)
• Друга књига Сеоба (1962)
• Роман О Лондону (1972)
•••
ИЛАНЏА
Иланџа, село у којем је Црњански провео највећи део времена своје ране младости, први пут се у записима помиње 1375. године, као српско насеље. Декретом Марије Терезије исушена је мочвара у којој се насеље налазило, тако да су њени, до тада, рибари и лађари постали сточари и ратари. Милош у Иланџу долази кад је имао пет-шест година, а живео је у једној кући, на којој се данас налази спомен плоча, која Иланџане подсећа на њиховог најпознатијег становника у шесто шездест и три године дугој историји овог села.
Дан рођења Милоша Црњанског Иланџани обележавају од 1993. године.
Сем те плоче, у Иланџи постоје и улица и школа које носе име великог књижевника и поете.
Једног од 100 најзнаменитијих Срба.
С. Батало
Пројекат „Алибунар јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Алибунар.
Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове јединице локалне самоуправе која је доделила средства.
