Споменици културе јужног Баната

Непокретна културна добра од великог значаја

РУМУНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ГРЕБЕНЦУ

• По свему судећи храм је настао у првој половини 18. века док су још већина становника била Срби

Румунска православна црква посвећена Вазнесењеу Господњем утврђена је као споменик културе 1975. године, а за споменик културе од великог значаја 1991. године.

Румунско становништво досељавано је масовно у село Гребенац од друге половине 18. века. Храм је, међутим, по свему судећи настао у првој половини века, док су његови становници још увек махом били Срби. Има изглед правоугаоне грађевине са улазним тремом, плитким певницама, дрвеним, полуобличастим и омалтерисаним сводом и плитким отвореним тремом на западној страни, над којим је сазидан барокни забат са звоником.

Црква је временом преграђивана, али је задржала неке занимљиве особине карактеристичне за старију сакралну архитектуру овог подручја, попут једноставних пропорција и ниског дрвеног малтерисаног свода. У Банату је сачувано само неколико таквих богомоља.

Резбарија иконостаса и тронова изведена је у барокно-класицистичком стилу. Аутор икона на иконостасу није познат. Све иконе су пресликане 1936. године, укључујући и оне на архијерерском и Богородичином трону, где је остала забележена 1811. године, када се датује и иконостас. Сачуване су и три значајне иконе из 18. века: једна зографска Свете Тројице и две барокног израза: Богородичина и Светог Архангеле Гаврила. Све три су конзервиране и рестаурисане 1976. године.

У зидовима или поред цркве уграђени су или постављени надгробни споменици, остаци старог гробља.

(Према: Културно наслеђе Баната – европско наслеђе)