Розалија Чанки, секретар Актива жена „Булка“  Дебељача АФИРМИШЕМО ВРЕДНОСТИ МАЂАРСКЕ КУЛТУРЕ

Дебељача

Розалија Чанки, секретар Актива жена „Булка“  Дебељача

АФИРМИШЕМО ВРЕДНОСТИ МАЂАРСКЕ КУЛТУРЕ

• Наши специјалитети су бели и шарени вез са мотивима, булке, дакако, али сем ручних радова, познате смо и по справљању традиционалне тестенине – чига теста

Јесте Дебељача позната по свом вашару, као највећој манифестацији те врсте у широј околини, и то још од средине 19. века, али је позната и по својим удружењима жена, од којих је најпознатије, свакако, оно основано још пре 40  година, као Удружење жена „Булка“ (на мађарском „Пипач“). Али, хајдемо прво мало у прошлост.

Ово насеље у општини Ковачици по први пут се у писаним документима помиње 1660. године. Дуго година је била пустара, а од 1888. године добија име Торонталвашашархељ, које задржава све до почетка 20. века, од када се зове Дебељача. По једној верзији то име потиче од једне травке, ако је веровати деди по мајци Уроша Предића, а по другој, по „дебелом Јаши“, ако је веровати легенди. Било како било, судбина Дебељаче кроз историју није баш ишла на руку народима који су ту живели, тако да је било и досељавања, и одсељавања, и грађења, и разарања, и…

Највише становника Дебељача је имала 1961. године – 6789, док је по попису из 2011. године тај број спао на 4913 становника. Више од половине житеља су Мађари, отприлике сваки четврти становник је Србин, док су се остали изјашњавали као Југословени, Словаци, Хрвати, Роми…

А сада се враћамо у садашњост, нашој саговорници, Розалији Чанки, чланици Актива жена „Булка“, и уједно секретару овог удружења, које окупља 58 вредних чланица и чланова (међу „Булкама“ има и неколико мушакраца), и које ове године обележава 40 година од оснивања.

-Почели смо пре 40 година, са седам чланица, са циљем да афирмишемо традиционалне вредности мађарске културе на, да тако кажем, наш, сеоски начин, како ми то овде знамо и умемо, а  с обзиром на бројна признања и дипломе и пехаре, које смо у међувремену добили, очито је да смо у томе успели, и да наш рад оставља трагове свуда где се појављујемо – каже наша саговорница, додајући да су „Булке“ већ традиционалне гошће на бројним локалним и међународним манифестацијама, широм Војводине, али и у Мађарској.

Шта је то најатрактивније у понуди „Булки“, а што привлачи пажњу посетилаца сајмова разних врста, од оних који промовишу ручне радове, до оних који афирмишу слетке специјалитете мађарске кухиње, широм Војводини, у Јабуци, Црепаји, Ковачици, Падини, Уздину, Панчеву (Војловица), Скореновцу, Иванову, Идвору, Добричеву, Белом Блату…

-Наши специјалитети су бели и шарени вез са мотивима, булке, дакако, али сем ручних радова, познате смо и по справљању традиционалне тестенине – чига теста, али то првенствено за потребе наших чланица, а већ трећу годину заредом организујемо и манифестацију посвећену кукурузу, под називом „Кукуруз – драгуља равнице“ – истиче Розалија Чанки, напомињући да при организовању те манифестације „Булке“ имају и подршку Општине Ковачица и Туристичке организације општине Ковачица.

-Добру сарадњу имамо и са директором Дома културе у Дебељачи, као и са Ловачким друштвом „Зец“, које нам издаје просторије за организовање чајанки – додаје наша саговорница. А шта су то чајанке, питамо?

-Чајанке организујемо  два пута годишње, и тада се, уз добру музику и колаче, наших руку дело, разуме се, дружимо, а у госте нам долазе и чланице 12 удружења, с којима имамо сарадњу и пријатељске односе, како то већ жене могу имати – каже Розалија Чанки, секретар Управног одбора „Булки“, који има седам чланица, на челу са председницом Илонком Фекете.

Сем учешћа на бројним манифестацијама и организовања „Чајанки“, „Булке“ се састају и сваког 8. марта, када се анализирају резултати у протеклој години и праве планови за текућу годину.

Кад смо већ код планова, нашу саговорницу питамо шта можемо очекивати од „Булки“ у 2019. години?

-Сем редовних активности, а то значи одлазак на традиционалне изложбе и сајмове, у наредној години се припремамо да организујемо узвратну посету наших пријатељица из Мађарске. То  пријатељство  траје већ 20 година, и потрудићемо се да наше гошће за та три дана боравка осете све оно што су особености наше средине, не само у кулинарском него и у културном и сваком другом смислу. Планирамо и организовање балова, затим, једнодневни излет у неку од бања, мало и да се одморимо, заслужују то наше чланице  – каже Розалија Чанки.

С. Батало