НИС – Наша прича
РАДНО МЕСТО НА 90 МЕТАРА ВИСИНЕ
Радно место Ивана Васиља је све само не уобичајено. Он ради на висини од 90 метара, изнад једног од најкомплекснијих и најсавременијих индустријских погона у региону, на постројењу “Дубока прерада” у Рафинерији нафте Панчево. Рад на висини је у опису Ивановог свакодневног посла, а одговоран је за процес који се реализује само на једном месту у Србији – у Рафинерији нафте Панчево, где Иван ради на сечењу нафтног кокса.
КAKO СЕ ПОСТАЈЕ СТРУЧЊАК ЗА СЕЧЕЊЕ КОКСА
Иван већ више од две деценије ради у компанији НИС, у срцу панчевачке рафинерије. Каријеру је градио корак по корак – од оператера до једног од кључних људи на пројекту који је значајно унапредио Рафинерију нафте у Панчеву – “Дубока прерада”, у коју је НИС инвестирао више од 300 милиона евра. Захваљујући овом пројекту у Панчеву се производе веће количине највреднијих деривата (дизел, бензин и ТНГ), а Србија је први пут добила могућност да сама производи нафтни кокс који се до тада увозио у нашу земљу. Изградњом овог постројења које је пуштено у комерцијални рад у новембру 2020. године остварене су и еколошке користи јер су се стекли услови за престанак производње мазута са високим садржајем сумпора чиме је унапређена заштита животне средине не само у Србији већ и шире.
Сегмент који данас Иван води у оквиру „Дубоке прераде“, сечење нафтног кокса, представља технички прецизан и нимало једноставан процес који подразумева рад са реакторима, водом под притиском и вибрацијама које су сличне земљотресу, јер, како наводи, „када млазнице под притиском почну да секу кокс, тло дословно задрхти“. Иван појашњава да је сечење кокса у ствари део низа активности на постројењу за „Дубоку прераду“.
“Током целокупног циклуса који траје између 18 и 24 сата производи се и таложи нафтни кокс, у два реактора. Док је један у кокинг моду, други је у декокинг моду, односно док се у једном сече кокс, други се пуни, и тако наизменично. Када се реактор напуни, пошто је температура висока (око 500 степени Целзијусових), кокс се хлади – прво воденом паром, а затим водом. Када се охлади, што се види на екрану као параметар температура, онда следи дренирање. Циљ је да изађе скоро сва вода, како би остао само кокс, а затим се приступа отварању реактора”, појашњава Иван и додаје да је важно да се вода рационално користи јер се вода из резервоара филтрира и тако поново циркулише кроз систем.
Целокупан процес сечења кокса је аутоматизован и обавља се из командне кућице која се налази на педесетом метру од тла:
“Управља се уз помоћ аутоматизованог система, преко џојстика и контролне табле на којој се виде сви параметри. Води се и евиденција сечења кокса, а призор када се на екрану види како кокс креће да испада у велики резервоар је заиста величанствен”, наводи Иван.
НА ВИСИНИ ЗАДАТКА И НА 90 МЕТАРА
Иванов посао је веома комплексан. Пре свега, потребно је да прође бројне обуке, махом код страних стручњака, симулације и теоријске припреме. Поред тога, висина од скоро 100 метара носи и одређене изазове, али и показује лепоту овог посла. „Два пута дневно се попнем и сиђем са постројења. Поглед од горе је величанствен, а понекад видим птице које никад раније нисам видео“, каже Иван.
Иначе, нафтни кокс је врста висококалоричног горива које се користи као гориво за цементне пећи. У нашу земљу се раније увозио углавном из Америке, Венецуеле и Мађарске, а од 2021. године је нови производ компаније НИС, захваљујући пуштању у рад погона “Дубока прерада”. Занимљиво је и да је изградња најмлађег рафинеријског постројења била истински градитељски подухват у који је уложено више од 7 милиона радних сати. На пројекту је просечно свакога дана радило 1.100 људи, а више од 80 одсто ангажованих радника били су локални извођачи. Изградњом овог постројења, Рафинерија нафте у Панчеву сврстала се у ред најмодернијих у овом делу Европе.
Аутор: тим НИС-а
