Култура

Поводом изложбе 110 година филма у Опову

ОД КАФАНЕ И КУЋЕ ЂУКИЋА,  ДО…

• Реновирањем сале Дома културе 2016. године, бископ је поново ушао на велика врата и дочекан са одушевљењем

Изложба 110 година филма у Опову, чији су аутори Катарина Николић Ралић и Чеда Вучковић,  посвећена је оповачкој публици као и људима који су допринели развоју филма и оповачког биоскопа. Ово је кратак омаж о претходним генерацијама и њиховим филмским умећима. Довољан је само један поглед кроз њихов објектив и биоскоп више никад неће бити исти, постаће вечан. Прича о филму у општини Опово је помало спектакуларна, некад лична али несумљиво истинита. Она је траг сакривен у речима чувеног српског редитеља Александра Петровића: Прави спектакл увек има душу.

А оповачки биоскоп заиста има душу.

У Опову је први филм приказан 1908. године. Филмови између два рата пуштани су у кафани Грос или у кафани Маке Ђукића. Власник кинопројекта био је становник Опова, али је обилазио и суседна места. После Другог светског рата повремено су у Опово долазили путујући биоскопи. Све до 1957. године Опово није имало салу за јавне наступе, те су филмови били приказивани у кући Живане Ђукић, у тада популарној Живаниној сали, која је била место окупљања омладине, организовања игранки и других догађаја. Од 1957. године прикупљена су средства и завршен је Задружни дом, а 1960. године купљен је стабилни кинопројектор Искра са волтним луком.  Јуна 1959. године доноси се одлука о формирању Дома културе Олга Петров, који је обављао делатност приказивања филмова све до почетка XXI века. Од 1960. до 1982. године у Дому културе Олга Петров приказано је 4.637 филмова. Реновирањем сале Дома културе 2016. године, бископ је поново ушао на велика врата и дочекан са одушевљењем. Прва пројекција, након више од двадесет година, одржана је 2. октобра 2017. године, у сарадњи са Mobil 3D Cinema из Београда.

Први филм у колору који је приказан у Опову био је филм Тарзанов гнев (Tarzan’s Savage Fury, 1952), док је Принц Валијант (Prince Valiant, 1954) био први филм који је приказан у сали Дома културе.  Филмови су стизали аутобусом из Београда и то веома брзо после београдске премијере, а дочекивао их је домар  Петар Братић – Чика Браша. У оповачком биоскопу публика је гледала партизанске филмове, вестерне, филмове Бруса Лија, популарне блокбастере, али и еротске филмове. Биоскоп је у то време био уобичајена ствар, а некадашња сала Дома културе која је бројала преко петсто места, била је увек пуна.  Захваљујући везама тадашњег директора Велибора Стефановића, оповачка публика је имала прилике да у свом биоскопу види филмове и пре него што су они премијерно били приказани на ФЕСТ-у. Пројекције су углавном организоване викендом (петак, субота, недеља) у преподневним и послеподневним часовима. У оквиру Дома културе радио је и кафе Библиотека, где су се грађани окупљали пре почетка пројекције. Од 1960. до 1980. године, филмове је пуштао тадашњи запослени кинооператер, Оповчанин Мирко Недељков, који је водио строгу евиденцију о свим пројекцијама и чијом заслугом данас имамо увид у оповачки биоскоп тог периода.

Иначе, изложба поводом 110 година филма у Опову, организована је уз помоћ Архива Југословенске кинотеке. Отворена је 26. децембра прошле године, а затвара се 26. јануара ове године.

(Извор: Каталог галерије „Јован Поповић“)