Интервју
Петар Вишњички, председник Општине Ковачица
У МОМ СЕ ПОСЛУ ЗНА ПРИОРИТЕТ – ТО СУ ПОТРЕБЕ ГРАЂАНА
• Трудим се да општину водим као своју кућу – домаћински и одговорно, водећи рачуна о сваком динару и о сваком грађанину
• Постоји само један прави приоритет – потребе грађана и у складу са њима креирамо буџет, одређујемо приоритете и развојне програме
• После нешто више од годину дана проведених на функцији првог човека Општине Ковачица, шта је то што бисте истакли као нешто чиме сте најзадовољнији?
–Задовољство у овом послу никада није коначно, јер тренутак када дођете до једног циља само отвара пут ка новом. У традиционалном смислу, циљ као крајња тачка и не постоји – постоји континуиран развој.
Сваки корак који направимо, свака иницијатива и сваки завршени пројекат представљају један нови почетак. Суштина је да унапређујемо општину и да одговарамо на потребе свих наших суграђана. То је покретач и моје личне мотивације, и рада читавог мог тима.
• Који су то најважнији приоритети у раду општинске локалне самоуправе, конкретно и уопште?
–Постоји само један прави приоритет – потребе грађана. У складу са њима креирамо буџет, одређујемо приоритете и развојне програме. Бринемо о свим сегментима, од саобраћајне сигнализације и локалне путне инфраструктуре, преко енергетске ефикасности и комуналних услуга, до образовања и спорта.
Поменуо бих радове на деоници пута Падина – Ковачица. То је једна од најфреквентнијих саобраћајница, важна за пољопривреднике, раднике, ђаке. Захваљујући подршци председника Србије Александра Вучића и ЈП „Путеви Србије“, очекујемо завршетак читаве трасе до почетка јесени.
Велики значај има и улагање у енергетску ефикасност – 28 породица добило је средства за замену столарије, фасада, котлова и постављање соларних панела. То су уштеде које директно утичу на квалитет живота људи.
Брига о комуналним услугама такође је стална. Летос смо формирали дежурне тимове и одржали радни састанак са комуналним предузећима, ватрогасцима и хитном помоћи како бисмо били спремни за све изазове – од пожара до кварова у водоснабдевању.
Не заборављамо ни образовање. Ове године наградили смо 129 ученика – вуковаца, ђака генерације и оних који су освојили награде на такмичењима. За њих су обезбеђене књиге и таблет рачунари као подстицај. Током овог лета радили смо и на школама и вртићима у Дебељачи, Идвору, Падини, Самошу и Црепаји, јер знамо да услови у којима деца уче морају бити најбољи.
Поносан сам и на потписан уговор о реконструкцији Дома културе „Михал Бабинка“ у Падини, вредан 180 милиона динара, као и на уговор од 300 милиона за изградњу фабрике воде у Идвору – инвестицију од републичког значаја.
Посебно бих издвојио и развој спорта. На јесен прошле године, отворена је нова спортска хала у Црепаји, реконструисани су терени у СРЦ „Славија“, а 29 клубова добило је средства за рад и даљи развој.
• По чему је све Општина Ковачица посебна у односу на остале локалне самоуправе у Јужнобанатском управном округу?
–Ковачица има своје специфичности – од мултикултуралности до снажне подршке појединцима и удружењима. Установили смо ново признање, Признање председника општине за изузетна достигнућа, а прве плакете доделили смо нашим спортистима који су донели медаље са Светског првенства у куглању.
Ове године подржали смо више од 90 удружења грађана са преко девет милиона динара, а кроз посебан конкурс и 14 верских заједница. Тако смо показали да смо општина која уважава свакога ко са квалитетним пројектом, идејом, жели да допринесе бољем окружењу за све нас, бољој општини Ковачица.
Ковачица је и међународно отворена. Потписали смо споразум о сарадњи са кинеским градом Ризао, као и посебан споразум између наше Галерије наивне уметности и културних институција у Кини. То су врата ка новим пројектима и партнерствима, а долазак делегације из Кине очекујемо врло ускоро.
• Наивна уметност Ковачице доспела је на листу УНЕСКА. Шта то конкретно значи за њен сутрашњи дан?
-За једну малу општину, ово признање има значај сразмеран ономе што за Србију значи ЕКСПО 2027. То је огромна част, али и велика одговорност. Наивно сликарство није само уметност – оно је симбол наше мултикултурне баштине.
Упис на УНЕСКО листу значи да је наивна уметност Ковачице добила светско признање и трајну заштиту. То нас обавезује да развијамо креативну економију, да је повезујемо са туризмом и да у њој препознамо нови правац развоја.
• Осим туристичких, који су то још развојни потенцијали Општине и како томе доприносе инфраструктурни пројекти?
-Без инфраструктуре нема развоја ниједне области. Добри путеви значе боље услове за пољопривреду и привреду, нова школа или спортска хала значе боље образовање и спорт, реконструисан дом културе значи очување идентитета. Сваки инфраструктурни пројекат је директно улагање у развој.
• Ковачица је позната по својој мултикултуралности. По чему се препознаје на том плану?
-Нашу општину често називају „Европа у малом“. Оно што нас чини посебним јесте склад између различитих народа и вера, уз подршку локалне самоуправе и културних институција. Културни потенцијали и туристичка понуда, од наивног сликарства до фестивала, препознати су далеко ван граница Србије.
• Како схватате одговорност, Вашу и Ваших сарадника, у односу према грађанима?
-Ово је посао 24 сата дневно, седам дана у недељи. Одговорност значи да смо стално у комуникацији са грађанима, да чујемо њихове потребе и на њих адекватно и што брже реагујемо.
• Која је то формула успеха сваког првог човека локалне самоуправе, па и Ваша?
-Мислим да је сувише рано да говорим о успеху. О њему се може, можда, говорити тек после једног мандата, јер изазова има много. И о томе заправо грађани одлучују. Трудим се да општину водим као своју кућу – домаћински и одговорно, водећи рачуна о сваком динару и о сваком грађанину.
• Како проводите слободно време и шта је то што Вас чини посебно срећним?
-Највећу радост ми доноси породица – супруга Тања и ћерка Нађа. То је моја сигурна лука. На професионалном плану верујем да је сваки достигнути циљ у ствари нови почетак. Оно што ме чини срећним јесте кад видим успех наше деце и спортиста. То је најјача мотивација да наставимо да сањамо велике снове и да их претварамо у стварност.
С. Батало
