Посетили смо…
Завод за заштиту споменика културе у Панчеву
ОКО СПОМЕНИКА ПОСЛА УВЕК ИМА
• Ради се на светионику, споменику црвеноармејцима, звонику Преображенске цркве, а ускоро и на “Распећу”, “Стратишту”, самостану у Панчеву, као и споменику палим Јеврејима на Чардаку • Јужни Банат је богат културним споменицима, а идеја о њиховом одржавању увек има
ЗАВОД за заштиту споменика културе у Панчеву је установа културе која води рачуна о 120 непокретних културних добара у јужном Банату и као све таквe установе, њен рад на очувању тог нашег културног блага условљен је средствима које успевају да се обезбеде за те послове. А како каже Јасмина Вујовић, вршитељка дужности директора Завода, ових дана, на срећу, посла има пуно.
– Почело се са радовима на уређењу обалоутврде светионика на десној обали за шта смо од Министарства културе добили 4,9 милиона динара. Радови би требало да трају 70 дана, али сам темпо радова највише ће зависити од временских услова – појашњава в.д. директорка Вујовић и подсећа да је прошле године овај посао урађен на светионику на левој обали као и да се уређење овог споменика културе од великог значаја реализује у фазама од 2006. године када је, због лошег стања светионика, урађен пројекат њиховог уређења.
ДОГОДИНЕ ЈУБИЛЕЈ
У Заводу за заштиту споменика културе су нам рекли да ће следећа година бити пуна активности којима ће се обележити четврт века рада овог завода као самосталне установе. Уз бројне изложбе и друге активности, овај јубилеј ће бити обележен и издавањем монографије која ће се позабавити непокретним културним наслређем Јужног Баната, историјом ове установе, као и њеним радом током ових, првих 25 година самосталног рада.
Ових дана Завод је започео и посао реконструкције Споменика црвеноармејцима у Војловици, за шта је од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања добијено 650 хиљада динара. – План је да радови буду готови до 6. октобра, што је важан датум управо за збивања у којима су ови борци погинули – каже Слободанка Перовић, историчар конверзатор из панчевачког Завода и објашњава да од 1962. године, када су посмртни остаци бораца премештени на вршачко гробље, ова спомен гробница постаје споменик борцима палим у борбама за ослобађање овог дела Баната.
Ускоро би требали да почну радови и на покривању звоника Преображенске цркве у Панчеву бакарним лимом, пројекта који је финансијски подржао Град Панчево. – Волели би да се овај посао заврши до краја године, али због специфичности ових радова, због висине и ветрова, то не зависи ни од нас ни од извођача, само од временских прилика – каже Весна Потпара, архитекта конверзатор, која ће водити ове радове и додаје да је код реализације овог пројекта доста времена потрошено на добијање потребних дозвола и сагласности. На овом истом објекту ускоро ће се реализовати још један, лабораторијско-истраживачки пројекат за који је изабран извођач, а ради се о истраживању керамопластике на фасади ове цркве што ће бити значајно када се буде радило на уређењу фасаде, што је посао који ће се, због величине објекта и средстава које захтева морати радити и то у годинама које долазе.
Ових дана завршени су радови на споменику интернирцима у Ковину, које је финансирало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. А оно чиме ће се Завод бавити у ближој будућности јесу пројекти за које су у току расписане јавне набавке и то су реконструкција Распећа у Улици Жарка Зрењанина у Панчеву, испред млина, за шта је средства обезбедио Град Панчево као и реконструкција “Стратишта”, што је комплексан посао за који тек треба наћи извођача радова, а ту је и уређење споменика палим Јеврејима на Чардаку у Делиблатској Пешчари.
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА
Како су нам рекли у Заводу за заштиту споменика култуе у Панчеву, ускоро ће се кренути у процес дигитализације у складу са праксом дигитализације централног регистра републичког Завода за заштиту споменика културе, тако да ће јавности ускоро бити доступно више детаља о споменицима културе јужног Баната.
Да подсетимо, у регистру Завода уписано је 120 непокретних културних добара од чега је 89 споменика културе, две просторно културно-историјске целине, 27 археолошких налазишта и два знаменита места. А од 64 категорисаних, осам је од изузетног значаја и 48 од великог значаја.
– Задњим ребалансом буџета Града Панчева добили смо средства за израду потребне документације и постављање громобрана на Миноритском самостану у Панчеву. Град нам је такође пуно помогао око добијања докумената из Катастра за израду ревизије Одлуке о старом градском језгру, како бисе она ускладила са стањем на терену – каже Јасмина Вујовић, додајући да је то веома значајан посао који се веома успешно приводи крају. Како даље каже, поред давања услова и сагласности на планове то спада у редован посао Завода, а ова ревизија је финансирана из сопствених средстава. Ови послови су веома значајни посебно за локалне самоуправе како би оне те делове града на које се документација односи могле даље развијати и планирати. Сличан, скоро завршен посао на плановима Беле Цркве финансиран је средствима добијеним у две године од покрајинске власти, а и у осталим локалним самоуправама Јужнобанатског округа има ових послова које тек треба реализовати.
Како каже директорка Вујовић, Завод нема својих средстава за све послове одржавања споменика, али зато запослени у овој установи увек имају спремне идеје које се могу претворити у пројекат и то је разлог зашто се помно прате сви конкурси. Иако не жели пуно да говори о тим идејама, она каже да посла на споменицима културе увек има, али додаје и да њихова реализација ипак зависи највише од средстава. А како је јужни Банат, за који је надлежан панчевачки Завод, богат споменицима културе, стручни тим ове установе ће, уз подршку, увек имати пуне руке посла.
И. Владан
