Кутак за незаборав
Београд 1522. постаје први европски град који добија кафану, а Панчево…
ОД ПАТКЕ ДО ЛЕПЕ МАРЕ И ЦРВЕНЕ КРАВЕ
ПИШЕ: Милан Јакшић
Кафана, на турском језику, значи кућа у којој се пије кафа. У шеснаестом веку Турци освајајући Европу граде џамије, караван-сараје, ханове и куће у којима се пије кафа. Београд 1522. године постаје први европски град који добија кафану. У току 18 и 19 века, у време док је Панчево било успавана граничарска варош, док се становништво углавном бавило занатима, земљорадњом и трговином, угоститељство је изгледало другачије од данашњег. Пијачним данима, викендом, а нарочито у време вашара и продаје стоке, много света из околине и из прека боравило је у нашем граду, а најчешће место њиховог окупљања била је кафана. То можемо видети и у изводу из Дневника отменог немачког путника грофа Хофмансега који је 11. јула 1794. године, ујутро допутовао војничком лађом из Земуна у Панчево и пише шта је прво затекао у граду „У Панчеву, пише он, има много добрих гостионица, али су ове зато што је био годишњи вашар, биле препуне света.„
Почетком 19. века, тачније 1821. године Миленковић Стојан, грађанин Панчева, моли да му се дозволи отварање гостионице под називом „Надвојвода Франц Карл“ . Из одговара Магистрата дознајемо и следеће: „Магистрат препоручује генералној команди у Темишвару да се именованом одобри отварање гостионице, упркос томе што у Панчеву у то доба има 66 гостионица, од којих само 5 свратишта. Панчево има 8835 становника од којих су 550 трговаца и занатлија. Од рада гостионица убира се 3.772 форинти пореза.“ Такође је приложен и списак гостионица. Средином 19. века уређењу града се поклања знатна пажња. Тако је почетком педесетих година 26 улица у центру града добило називе. Занимљиво је да је 10 улица добило називе по именима гостионица у којима су се оне налазиле. Тако су први називи неких улица били: Царска, Три ловца, Месечина, Звезда, Орао, Паун, Лабуд, Гавран, Грожђе и Бродска улица.
Саобраћајне везе које су повезивале Панчево са остатком света биле су тада далеко слабије, путеви лошији, возила знатно спорија, и, због тога, раздаљине између насеља неупоредиво веће, па су се они који су послом или из других разлога, долазили у Панчево, често задржавали више од једног дана. Осим тога, Панчево је, у зависности од правца кретања, било прво или последње место на путовању између Турске, а касније Србије и Аустро-Угарске. Набројане околности утицале су да се и угоститељска понуда прилагоди ситуацији, па су у нашем граду постојале многе кафане, гостионице, крчме, хотели, ресторани и свратишта.
Једно од најпознатијих свратишта и уопште места где су Панчевци радо проводили време свакако је била гостионица са преноћиштем „Пеликан“, у кући у данашњој улици Војводе Петра Бојовића (Лењинова) број 12. Између светских ратова објекат је претворен у магацин, а собе за преноћиште у стамбени простор, па се још тада „Пеликан“ преселио у историју. У суседству, преко пута Вајфертове пиваре, на углу улица др Касапиновића и кеја Радоја Дакића постојала је кафана „Код Беле лађе“. Ова зграда је зидана по свему судећи крајем XVIII века.
Преко пута некадашњег Хотела „Европа“, на углу Улице Војводе Петра Бојовића (Лењинове) и Жарка Фогараша (Иве Лоле Рибара), налазила се гостионица и свратиште, које су звали и Хотел „Хајдук Вељко“, браће Душана и Илије Стојановића.
На другом крају истог кварта, и са исте, леве стране, на углу са некадашњим Старчевачким путем, налазила се кафана и свратиште „Лепа Мара“, коју су власници, породица Ђурђев, давали у закуп. У ово свратиште долазили су често мештани из јужних села, а у широј околини била је позната по изванредном гулашу. У приземној кући, поред некадашње Јаношевићеве палате, на углу улица Жарка Зрењанина и Жарка Фогараша (Иве Лоле Рибара) и дијагонално од „Лепе Маре“ радило је, између светских ратова, свратиште „Призрен“ које су Панчевци, по презимену власника, називали Подкоњак. Ово је сада стамбена зграда.
На углу улица Димитрија Туцовића и Хајдук Вељкове био је чувени бирт „Код црвеног вола’’ А кад је бирташ умро па његова жена наставила да води бирт, довитљиви и духовити стални посетиоци одмах су овом своје место окупљања назвали „Код црвене краве’’.
Ту је почињала и улица Патријарха Чарнојевића. А на другом њеном крају на углу Улица Патријарха Чарнојевића и Карађорђеве била је гостионица „Код патке’’.То је била најстарија гостионица у Панчеву уопште, и данас је на истом месту, али, нажалост, више не ради. Овде су се одржавали састанци Милетићевих радикала, и од тада је ова гостионица остала дуго жариште радикалског покрета у Панчеву.
