СПАЈАЊЕ ЉУДИ И КУЋА... Никола Влајић

Разговор с поводом

Никола Влајић, етнолог, добитник Новембарске награде града Панчева за 2018. годину

НАЈЗНАМЕНИТИЈИ ПАНЧЕВАЦ  ЈЕ ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ

• За већину Панчеваца највећи утисак оставили су борци за српство у 19. веку, првенствено Васа Живковић
• У јуну треће издање књиге „Куће и људи“, а 16. септембра изложба посвећена Јовану Ердељановићу, првом  етнологу на Балкану
• Зашто је Адам Косанић остао само капетан, иако…

Прошле године град Панчево је Новембарску награду за допринос у области уметности и културе доделио Николи Влајићу, етнологу, запосленом у Заводу за заштиту споменика културе у Панчеву. Управо он је својим радом на истраживању историје града у којем живи много тога занимљивог понудио Панчевцима, велики број интересантних изложби, као и публикација које се баве историјом Панчева и Панчеваца, али и Баната.

Влајић је и аутор једне занимљиве књиге у којој је историја Панчева приказана на мало неуобичајен начин, приказане су куће у којима су у неком, одређеном тренутну свог живота живеле неке знамените личности. Прво издање ове књиге је изашло пре шест година приликом прославе две деценије самосталног рада Завода за заштиту споменика културе док је друго, допуњено издање, изашло прошле године, овог пута поводом 25 година од оснивања Завода.

– Спајање људи и кућа на овај начин је директно везано за наш посао којим се бавимо у Заводу за заштиту споменика културе. Завод брине управо о непокретним споменицима културе, па и кућама у којима су живели значајни грађани Панчева, а књига је моја идеја да мало промовишем ту панчевачку архитектуру. Пре више деценија неке од ових кућа су имале табле са подацима о томе ко је од ових, знаменитих личности живео у њима али су оне током година нестале. Моја жеља је да ова књига буде публикација која ће имати и тај педагошки значај и да можда буде нека врста мапе или путоказ за шетњу улицама Панчева и посету овим кућама – каже наш саговорник и додаје да је у овој књизи, за сваку од ових знаменитих личности има по један текст и слике као илустрације, једна, саме те личности и друга, куће у којој је она живела. Поред тога, у готово свим текстовима, уместо фусноте, наведене су књиге за оне који желе прочитати и тако сазнати нешто више. Везано за ову занимљиву књигу, њен аутор каже да је неколико од тих тридесет личности колико их има у другом, допуњеном издању, и сам познавао, а да је са другима везан пријатељским и породичним везама.

Тако нам Влајић каже да је његов отац ишао у школу са Емилијаном Чернићем, професором на Богословском факултету, чији се уџбеници и данас користе, као и да је као дете често са родитељима посећивао дом нашег познатог сликара Стојана Трумића, где су се окупљали панчевачки уметници. Кроз рад у Музеју сарађивао је са још једним нашим сликаром, Зораном Петровићем, а са сликарком познатом у европским оквирима Зором Петровић упознао се у детињству. А то су само неки од њих.

Ипак, на наше питање која је од ових личности из ове књиге најзнаменитија за Панчево, он нема лак и брз одговор: – Тешко је дати одговор на то питање јер су сви они познати по свом животу и делима. На мене лично највећи утисак су оставили сви они борци за српство, који су у Панчеву живели током 19. века. Већина Панчеваца би се сложила да је то прота Васа Живковић, због свега што је он урадио током живота и због његовог рада за Војводину и Србију. По мени, најзнаменитији Панчевац је свакако Ђорђе Вајферт. Можда ми он није омиљена личност, али од оних који су рођени у нашем граду, он нас је највише задужио. На изложби о њему коју сам радио пре пар година приказао сам неке од чињеница које се нису знале о њему. Тако сам тада, по први пут, приказао све његово ордење, као и кућу у којој се родио у Панчеву – објашњава Никола Влајић. Даље нас подсећа да је том приликом  исправио и Вајфертов датум рођења који је погрешно записао Феликс Милекер.

Влајић је тада у Вајфертовој крштеници нашао историјски исправан податак да је он рођен 15. јула а не 15. јуна, како се до тада сматрало. Како сам каже, крштеницу је погледао са жељом да сазна ко су били Вајфертови кумови, а ето, исправио је ову историјску грешку. И баш то је једна од ствари којима воли да се бави, да налази и исправља евентуалне историјске грешке.  – Адам Косанић је за мене једна од занимљивијих личности, он је Банаћанин, који је током свог службовања стајао испред 20 хиљада војника које је водио на исто толико непријатељских војника. И поред тога, он није напредовао даље од чина капетана и то највише захваљујући Стевану Шупљикцу, који га је спречавао у томе. Иначе, све битке у Панчеву Косанић је добио док је Шупљикац, који је био војвода  само неколико сати, све битке у Панчеву изгубио. Шупљикац је иначе први Србин носилац француске Легије части. И Олга Петров је такође занимљива личност јер је цео њен живот, иако кратак, био фасцинантан, често је била затварана па је тако и матурски рад завршила из затвора – наводи наш саговорник.

И. Владан

(Цео текст  можете прочитати у штампаном издању Старта 013)