Бела Црква
На маргинама 7. седнице Скупштине општине Бела Црква
МЕЛАНИЈА ЈЕ ТО ОДАВНО ЗАСЛУЖИЛА
• Једна од одлука одборника, на 7. седници Скупштине општине, је и одлука о подизању споменика Меланији Бугариновић, првој Српкињи са сталним ангажманом у Бечкој опери. Ко је била Меланија Бугариновић?
На 7. седници Скупштине општине Бела Црква, којој је председавао њен председник Марјан Алексић, одборници су усвојили више одлука, неколико важних, неколико протоколарних, једну која је – и важна и протоколарна и једну – посебну.
Од оних важних, то је одлука о ребалансу овогодишњег буџета, чије разлоге је образложила Светлана Китановић, начелница Одељења за финансије, као и одлука о приступању изменама Статута општине Бела Црква, а образложење је дала Јадранка Милосављевић, секретарка Скупштине општине.
Поред њих, поменућемо и одлуку о плану заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта.
Од тачака, више протоколарног карактера, поменућемо усвајање Извештаја о извршењу Одлуке о буџету општине за 2025. годину у периоду јануар – јун 2025. године, као и одлуку о одржавању зелених површина и усвајање извештаја о раду ДЈУП „Бела Црква“.
Ту је и одлука о разрешењу Душка Анукића функције члана Општинског већа, задуженог за месне заједнице. Иначе, он је, пре него што је изабран за већника, био одборник СО са листе Покрет за Белу Цркву – Сандра Ристић.
И сад, она коју смо ми окарактерисали као посебну, а то је одлука о подизању споменика Меланији Бугариновић.
А ево и зашто мислимо да је та одлука – посебна.
Меланија Бугариновић је прва Српкиња са сталним ангажманом о Бечкој опери и прва Српкиња која је учествовала на Бајројтским свечаностима у Немачкој.
Рођена је 29. јуна 1903. године у Белој Цркви. Са само шест година почела је да пева, прво у певници цркве, а потом и у школском хору.
После завршетка основне школе у свом родном месту, школовање наставља у Музичкој школи у Темишвару, где се удаје и рађа ћерку Мирјану, која ће кренути њеним стопама и постати позната оперска певачица.
Године 1930. Меланија долази у Београд, у Оперу Народног позоришта, где чувени композитор Стеван Христић одмах препознаје њене певачке способности и већ после месец дана је ангажује у најпознатијим операма, увек у главним улогама.
После седам година проведених у београдској Опери, одлази у Беч и постај
е прва Српкиња са ангажманом у Бечкој државној опери, да би убрзо, пре почетка рата, била и прва Српкиња на Бајројтским свечаностима у Немачкој, на којима су право учешћа имали само најеминентнији оперски певачи и диригенти. Добија и понуду да у Немачкој и остане, али се враћа у Беч.
После 2. светског рата, као већ светска звезда, враћа се у београдску Оперу, у којој остаје све до краја своје изузетне певачке каријере, до 1968. године, када одлучује да напусти оперску сцену, док је, како је рекла, још глас још добро служи, и како би публици остала у најлепшем сећању. Њен одлазак са сцене пратио је дуг аплауз публике, који није престајао ни када је напустила зграду и кренула својој кући.
Погођена изненадном и прераном смрћу своје ћерке, Меланија, 1978. године, сву своју и ћеркину покретну и непокретну имовину поклања Граду Новом Саду, уз услов да оснује фонд „Меланија Бугариновић и ћерка Мирјана Калиновић-Калин“, из којег ће се стипендирати млади музички таленти.
Неки кажу да је рекла и да при том предност имају млади из њене родне Беле Цркве.
Умрла је 9. маја 1986. године и сахрањена ј у Новом Саду, у којем једна улица носи њено име.
„Волим сваку улогу, јер и она најмања носи у себи лепоту“. То је била Меланија Бугариновић, велика оперска дива, која је пуних 40 година владала оперском сценом широм Европе, па чак и у Египту.
Ето, зашто је једна одлука на 7. седници Скупштине општине Бела Црква била – посебна. На задовољство, не само грађана и грађанки Беле Цркве.
