ЗЕЛЕНА АГЕНДА... значајно смањење загађујућих материја у ваздух

Из НИС-ове зелене агенде

НИС своје пословање константно усклађује са заштитом животне средине

МОДЕРНИЗАЦИЈА РАФИНЕРИЈЕ ПО ЕКОЛОШКИМ ПРИНЦИПИМА

• Завршен комплекс MHC/DHT, дубока прерада, најављена улагања у FCC и даљу дигитализацију

Док многе нафтне компаније тек сада своју делатност пребацују са истраживања, производње и прераде нафтних деривата и хвале се да ће убудуће пословати по зеленој агенди, НИС током последње деценије своје пословање константно усклађује са заштитом животне средине, у складу са принципима елиминације узрочника климатских промена, наводи портал „Енергија Балкана“.

У тексту под насловом „НИС-ова зелена агенда“, између осталог, истакнути су и бројни „зелени“, односно, еколошки пројекти у Рафинерији нафте Панчево. Као један од највећих и најважнијих у области електроенергетике у овом тренутку, помиње се  изградња ТЕ-ТО Панчево, чије се пуштање очекује током ове године.  Истиче се да је ова технологија тренутно најбоља са аспекта енергетске ефикасности и екологије, као и да представља економски најоправданије техничко решење коришћења природног гаса као горива. Из НИС-а истичу да ће се у новој електрани производити топлотна енергија за потребе рафинерије, док ће произведена електрична енергије бити усмерена у енергетски систем Србије.

У наредном периоду, у рафинерији ће се радити и на модернизацији комплекса каталитичког крекинга (FCC) за производњу дизела, бензина и гасова, као и изградњи погона за производњу високооктанске бензинске компоненте ETBE.. Реч је о пројекту вредном 80 милиона долара, чија се финализација очекује у 2024. години. Реализација ове инвестиције омогућиће повећање производње пропилена. Такође, НИС ће наставити да ради и на имплементацији дигиталних пројеката, који ће омогућити ефикаснији и поузданији рад Рафинерије. Међу дигиталним пројектима који је у фази имплементације је предиктивно одржавање система, један од најзначајнијих алата у оквиру стратегије која подразумева прелазак од корективног ка проактивном одржавању. Такође, интензивно се ради и на другим пројектима, као што су Мобиле Оператор, ECONS, Digital Trainings, а који имају за циљ да се унапреди даља ефикасност и безбедност радних процеса у рафинерији.

Заштита животне средине и значајна улагања у еколошке пројекте остаће приоритет у раду НИС-а, на шта их, како је истакнуто, обавезује и IPPC дозвола коју је као прво енергетско постројење у Србији добила управо панчевачка рафинерија 2017. године. Овом дозволом се потврђује да је производни процес у потпуности усаглашен са европским и домаћим прописима заштите животне средине.

Очигледно је да, како закључује портал “Енергија Балкана”, иза одлуке о наставку процеса модернизације у области прераде стоји план НИС-а да  додатно ојача лидерску позицију на домаћем али и конкурентност на регионалном тржишту нафтних деривата – где су успешне нафтне компаније своје пословање дефинисале пре него што је НИС отпочео са ширењем у региону.

КОРАК ИСПРЕД КОНКУРЕНИЦИЈЕ

Крајем прошле године НИС је завршио пројекат „Дубоке прераде“, којим се унапређује рад Рафинерија нафте у Панчеву и њени финални продукти испуњавају строге еколошке критеријуме. Улагање веће од 300 милиона евра омогућило је овој рафинерији да постане једна од водећих у овом делу Европе.

Реч је о пројекту који је важан не само за НИС, већ и за привреду Србије, што су, уосталом, потврдили и коментари из суседне Хрватске, чији аналитичари су, упоређујући старт Дубоке прераде са кашњењем таквог пројекта у хрватској нафтној компанији ИНА констатовали да је НИС стекао велику предност, не само у Србији, већ и могућност да своје гориво, квалитетније од онога које се производи у рафинерији у Ријеци, пласира на хрватском тржишту. Хрватски аналитичари посебно су истакли да ИНА сада губи позицију у БиХ и Републици Српској, где је сматрано да је ова компанија, односно, њен већински власник мађарски МОЛ, примарни снабдевач течним горивима.

ЧИСТИЈИ ВАЗДУХ ВЕЋ СА ПРВОМ ФАЗОМ

Од 2009. године, када је Гаспромњефт постао већински власник НИС-а, у панчевачку рафинерију је инвестирано више од 800 милиона евра. У првој фази изграђен је комплекс MHC/DHT чији су директни еколошки ефекти – значајно смањење емисије загађујућих материја у ваздух, првенствено СО2, бољи квалитет полупроизвода и производа (бензин и дизел са мањим садржајем сумпора-испод 10 ppm).