Вршац

Марина Лазаревић, в. д. директора Народног позоришта „Стерија“

У МИСИЈИ СМО ОСВАЈАЊА РЕГИОНА

• Градоначелница Драгана Митровић је прави пример како се са позиција власти може дати креативан, не само финансијски,  допринос позоришном идентитету једног града

Позоришни живот у Вршцу започео је још 1761. године, подизањем зграде српског магистрата, која ће наредних 100 година бити стециште позоришне уметности, не само Вршца.

Одлуком Министарства просвете, на чијем је челу био Бранислав Нушић, у Вршцу је 1920. године основано прво професионално позориште у Банату које ће, нажалост, опстати само три године.

После Другог светског рата, Градски народни одбор Вршца доноси 2. јануара одлуку о оснивању Народног позоришта „Стерија“. Прва изведена представа била је „Кир Јања“, Вршчанина Јована Стерије Поповића.

Од фебруара 2017. године на челу „Стерије“ је Марина Лазаревић, која је, кад је дошла, затекла посве урушено стање у свим сегментима што једно позориште чини позориштем, да би после годину дана, како сама каже, успела да створи успешан и креативан тим који је „Стерију“ вратио на позоришну мапу Србије.

Директорка Лазаревић, када говори о враћању „Стерије“ на позоришну мапу Србије не заборавља, напротив, са посебним задовољством истиче велику подршку коју има од градских власти, посебно градоначелнице Драгане Митровић.  – Она је прави пример како се са позиција власти може дати креативaн, не само финансијски, допринос културном, па самим тим и позоришном идентитету једног града и увек бити подршка баш кад је та подршка и те како потребна – напомиње директорка „Стерије“.

Кад је реч о плановима, директорка Лазаревић каже да јој је циљ „освајање региона“.

-То значи – каже – да ћемо већ у новембру ићи у Приједор, па у Бањалуку, Тузлу, Пулу… а у 2019. планирамо и посете словеначким градовима. – Пре него што сам ја дошла у „Стерију“ није се нигде путовало више од десет година, док смо само у овој години имали четири озбиљне турнеје по Србији и изван Србије.

А када говори о проблемима, има и њих, треба  доста тога средити, почев од позоришне сале и седишта, па до светла, тона,  завеса, амбијента, посебно плафона…

Иначе, „Стерија“ има 30 запослених, глумаца је седморо.

-Желим и ово да кажем: Волела бих да успем да остварим своју мисију, због које сам се и прихватила посла у „Стерији“. А то је  да кад „Стерија“ негде гостује, љубитељи позоришта с одушевљењем кажу  „Долази нам  вршачко позориште „Стерија“, а кад неко долази да гостује код нас да му то буде изузетна част – каже Марина Лазаревић, в. д. директора Народног позоришта „Стерија“ у Вршцу.

И за крај нешто и о вршачкој публици. Шта каже наша саговорница, и те како компетентна и за ту тему?

-Вршачка позоришна публика је пробирљива и не дозвољава да је фолирате, али смо водећи се управо  том чињеницом и њој адекватним репертоаром и организационом шемом успели да за само годину продају карата повећамо за преко 30 одсто, многи долазе више пута на исту представу, а видимо да је све више нових лица, што ме радује и даје ми нову снагу да са својим тимом истрајем на путу којим намеравам и даље да идем, а то је пут којем се не види крај, јер позориште, као задовољење душе,  никад и не може имати крај, баш као ни душа.

Кад смо код краја, да и ми за крај нешто кажемо, макар цитирали и Бранислава Нушића:     „У сваком случају боље је гледати живот у позоришном комаду, него гледати позоришни комад у животу“.

Размишљајте о томе, док…

С. Батало

(Старт 013)

Пројекат „Вршац некад и сад – оно што остаје“ суфинансира Град Вршац.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.