Наш домаћин

Власто Марић, директор ЈКП „Универзал“ Алибунар

КО БИ РЕКАО ДА СЕ И ТО МОЖЕ, АЛИ…

• Шта мислите колико радника одржава 32 ха зелених површина? Ево одговора: три! Од та три један је инвалид,  један је димњичар који је стекао услове за пензију, а један… па ко, онда,  коси, ако већ никога нема да воду носи? А ко су најбољи пољочувари у држави? – Универзалових осам величанствених!

ПРИБЛИЖАВАМО се Алибунару, Кад… Какав призор с леве стране пута! Ветрењаче, а још производе струју, Једна, две, три, четири… То је само први део једног великог посла, биће њих још, ради се на њима. Али оставимо ветрењаче, идемо ми другим послом у овај градић, не иде да кажемо село, јер је седиште једне мале општине, а уз то… не  морамо баш превише о приватним стварима, нека их тамо где јесу.

А ми идемо у посету директору предузећа које обављa све оне послове које нису, да не претерамо,  у надлежности полиције, општинске управе и државних институција, а без њих се не може ни живети,а богами ни умрети. Ваљда се зато и зове „Универзал“!

Наш љубазни домаћин је Власто Марић, пољопривредни инжењер, са богатим искуством из филмске индустрије, Владимировчанин на раду у Алибунару,  на послу производње и потрошње онога што се зове реални живот, и то оног нашег човека, кога је тај исти живот није још увек није до краја научио да прави јасну разлику између филма и стварности. И ту је директор „Универзала“ на свом терену, да иза филмских кулиса на најбржи и најпрактичнији начин открије све оно што кулисе прикривају или оно што иза њих и оних који су их употребљавали остане.

ВОДА

Пођимо прво од воде, а кад смо код воде онда и од Девојачког бунара. И прво од кулиса. Животних. По речима директора Марића, тачно је да тамо има проблема са водом, али је тачно и то да тамо има преко 200 потрошача који никада и нигде нису регистровани као потрошачи воде, значи да је и не плаћају, али знају да буду најгласнији кад је понестане баш у време заливања травњака (ех, то су те навике иза кулиса реалног живота  још из времена кад није баш свако могао саградити викендицу на Девојачком бунару, још у ексклузивној зони, а навике на привилегије су ти чудо!).

А ЊИХ 66

  У ЈКП „Универзал“ запослено је укупно 66 радника, са све директором. Кад се одбије осам пољочувара, онда оних који су често на боловању или су смањене радне способности, као и они у администрацији – за све оне „универзалне послове“ о којима смо говорили, остаје 26 радника!

-На Девојачком бунару ове године било је посла „преко главе“, ем, јако хладна зима, када су и најмоћнији багери били немоћни, ем, бројне хаварије, углавном због непажње власника,  ем, велике и дуготрајне летње врућине и екстремно велика потрошња воде. Због свих тих разлога имали смо бројне интервенције на мрежи, и зими и лети, уз то заменили смо, о нашем трошку, чак 200 водомера – каже директор Марић, истичући да уз све те проблеме иде и тај што главна водоводна мрежа пролази кроз приватне поседе, а зна се шта то значи.  – Уз подршку председника наше општине Предрага Белића, надам се да ћемо проблеме са водом на Девојачком бунару успети да решимо до идућег лета, каже.

Из Девојачког бунара преко Владимировца и Николинаца идемо редом, од села до села.  Од директора Марића, сазнајемо да, што се воде тиче,  „враћањем у живот“ старог бунара, сређивањем резервоара и промењеном пумпом, Владимировчани могу да буду спокојни наредне две-три деценије, пошто, поред три која раде, има и један бунар у резерви, за сваки случај, док су Николинчани већ навикли на повећан ниво мангана и гвожђа, тако да их цистерна са водом из Алибунара, када дође у њихово место,  баш и не интересује превише.  – Надам се да ћемо, поред Девојачког бунара, до лета наредне године решити и тај проблем – напомиње наш саговорник.

Кад је Алибунар у питању, довољно је рећи да код бунара  на излазу за Селеуш готово увек има оних који редовно долазе да напуне и по неколико балона здраве, кажу и лековите воде, који су ту у пролазу, али и оних који специјално долазе само због воде, посебно се ту истичу Новосељани, рекли бисмо, не без разлога.

Кад поменусмо Селеуш (са посебним задовољством, разуме се), директор Марић каже да се у том селу ради тестирање бунара, што је посао који чека и Банатски Карловац, док ће се у Новом Козјаку, због пада нивоа воде, морати радити ревитализација, посао који је у Иланџи већ урађен, док у Добрици, Локвама и Јаношику за сада нема проблема, осим оних који су заједнички за све: застарела мрежа и потреба замене азбестних цеви, посао који је до сада урађен само у Владимировцу.

ЗЕЛЕНИЛО

Шта мислите колико људи одржава 32 ха зелених површини? Ево одговора: три! Од та три један је инвалид, а један је димњичар који је стекао услове за пензију! Па ко, онда,  коси, ако већ никога нема да воду носи?

-Због још увек актуелне забране запошљавања нисмо у могућности да запослимо нове раднике, тако да за кошење траве изнајмљујемо раднике, десетак њих за свако кошење – каже директор Марић, додајући да, што се опреме тиче, ту нема проблема јер, што донацијама, што сопственим средствима, ангажовани радници на располагању имају четири ротационе косачице и пет самоходки.

Под ингеренцијама сектора  „Зеленила“ су и сеоске пијаце, и на том плану, по речима Марића, предстоји доста активности како би се стање довело у ред. Почев испуњавања услова за управљање пијацама, треба решити и проблеме са закупом, радним временом, санитарним чворовима… – Кад подвучемо црту – каже директор – приход од пијачарине не успева да покрије ни основне расходе, а да не говоримо о нечему што би било више од тога, али мораћемо да порадимо на уреднијој наплати „пијачарине“, а у сарадњи са Општином изградимо јавне тоалете на свим већим пијацама.

ХИГИЈЕНА

Ништа ново. И у овом сектору недостаје радне снаге, а знате већ какви смо кад је општа хигијена у питању. Увек је крив неко други!

-Имамо четири камиона, од чега два аутосмећара, али недовољно радника, тако да се сналазимо пребацивањем из других сектора, Сем људи, треба нам и још један камион, али је потребно повећати и цену ових услуга, јер су оне сада у несразмери са послом који треба урадити, поготово што је сектор чистоће сектор коме је по дефиницији суђено да посао који  ради обавља ваљано и што квалитетније и брже – напомиње наш саговорник, посебно напомињући да код послова одржавања чистоће има само две опције: или је нешто урађено или није, јер све се види, тако да „наши радници тај посао раде на максимуму својих капацитета“. А грађани к’о грађани, кажемо ми!

ГРАЂЕВИНСКИ СЕКТОР И…

Е, кад говори о овом сектору,  директор се осећа мало опуштеније. Ту је доста тога урађено, али, због ограничења простора, поменућемо само оно најважније, захваљујући не само вредним радницима, којима се не ретко прикључи и сам директор Марић, него и доброј техничкој опремљености, остварени су значајни резултати. Ту су тегљачи, грејдери, комбиноване машине, ту је утоваривач, који је са 600 остварених сати уштедео Општини (да је неко други радио) 36000 евра, ту су машине за сечење асфалта, камион кипер, дизалица…

ДАРКО ИЗ ЛИКЕ

Не можемо а да не поменемо и једног младића, који није радник „Универзала“, али је, без имало претеривања, генијалац. То је Дарко Мирковић, избеглица из Лике (то истичемо, из пристрасности, признајемо). Он неке ствари решава на само њему знан начин, можда би, да је жив, знао и Тесла. Тако је проблем вишка воде у каналима у Банатском Карловцу решио својим изумом, и то за десет пута мању цену од оне уобичајене. Исто тако, проблем сталних кварова на камионима он је решио заменом 20 кг жице, на само њему знан начин, неким специјалним сензорима, углавном кварова више нема.

-То је онај скок о којем смо говорили прошле године, јер смо створили ефективну грађевинску базу, са опремом и стручним људима који могу да реализује све потребе предузећа у грађевинској сфери, по највишим стандардима, од послова око сређивања канала и израде сеоских путева и радова на водоводној мрежи, па до послова око израде унифицираних гробних места, који су по квалитету равни онима

на београдским гробљима – каже Марић, додајући да је у плану да ускоро сва насељена места имају своје капеле, напомињући да у неким местима има проблема са црквеним властима око власништва, али – решићемо и то, каже.

И да поменемо један поражавајући податак, који није само специфичност ове општине, а то је да се годишње обави преко 300 сахрана, а на свет дође око 150 новорођенчади! Богами, ако се на том плану нешто не уради…  Општина, сама, то не може!

ПОЉОЧУВАРИ

Не можемо, а да не почнемо са овим:  – Поносан сам на њих, на тих осам људи, а по речима оних који то  знају, то је најбоља служба те врсте у Србији. Због њиховог ревносног рада нема узурпације земљишта, нема крађа, нема афера. Захваљујући управо њима ове године ће Општина имати највећи број парцела на лицитацији, јер су све оне „скривене“ парцеле откривене – са задовољством прича наш саговорник, не заборављајући да спомене и успешну сарадњу са полицијом и пољопривредном инспекцијом.

С. Батало