Цркве јужног Баната

ХРАМ БЛАГОВЕСТИ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ИДВОРУ

• Црква је приликом освећења посвећена Благовестима, а црква на посебан начин слави и Светог Саву Српског и Успење Пресвете Богородице

• У овој цркви је крштен и Михајло Пупин

Насеље Идвор помиње се у 17. веку, када су га посетили калуђери Пећке патријаршије и „за благослов“ скупили 100 аспри, иако је у селу било свега неколико кућа.

Због куге, у два наврата, 1732. и 1736. године (била је то последња епидемије куге у Европи), село је десетковано, а онда и пресељено на данашњу локацију.

На месту где је била прва сеоска црква, пола километра северно од  Идвора, налази се зидани крст, спомен-обележје у знак сећања на место прве цркве и првог пребивалишта Идворана.

Данашња црква сазидана је 1803. године, и приликом њеног освећења посвећена је празнику Благовести, али црква обележава, и то на различит начин од осталих празника, и Светог Саву Српског и Успење Пресвете Богородице.

Године 1838. црква добија три нова звона, а 1852. и месингани сат. Црквени торањ је реновиран 1869. године, а две године касније постављен је и иконостас, који ће у периоду од 1876. до 1879. године осликати познати београдски сликар и академик Стеван Тодоровић.

Поред иконостаса, црква поседује вредне слике Стефана Дечанског, Светог Симеона, цара Лазара и цара Уроша. У цркви је черворојеванђеље из 1562. године, као и два антологијска цветна минеја из 1643. године. Уз зидове цркве налазе два гроба, са северне стране гроб Петра Краљева, учесника Мајске скупштине 1848. године, а са јужне стране гроб Арсенија Јовића, који је умро 1803. године, када је црква и сазидана. У овој цркви крштен је и велики научник, рођен у Идвору, Михало Идворски Пупин.

Антиминас је освећен од стране епископа Мојсија Путника 1799. године. У близини Идвора постоје две водице, једна, стара, о којој нема података, и друга, новија, која је посвећена Успењу Пресвете Богородице, и то је све што се о њој зна.