Интервју
Гроздана Миленков, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе у Панчеву
У НЕПРЕКИДНОЈ БОРБИ ЗА ЗАШТИТУ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
• Завод за заштиту споменика културе у Панчеву у реализацији своје основне делатности, заштите културне баштине, има одличну сарадњу са локалним самоуправама Јужнобанатског округа, као и подршку републичких и покрајинских власти у реализацији најзначајнијих пројеката – истиче Гроздана Миленков, директорка ове установе
• Практично смо на почетку 2022. године. Који су најзначајнији пројекти које ће Завод за заштиту споменика културе Панчево ове године реализовати и на чији сарадњу и подршку рачунате у томе?
- Ова година почела је у знаку јубилеја, 300 година пиварства у Панчеву. На месту данашње Народне (Старе Вајфертове) пиваре која представља комплекс објеката насталих од 1722. изграђен је први објекат за мануфактурну производњу пива, који се сматра првим индустријским објектом у региону.
Комплекс Вајфертове пиваре, споменика културе од великог значаја, годинама је девастиран и евидентан је висок степен његове угоржености. Услед неопходних хитних интервенција ради спречавања потпуног урушавања објеката у комплексу, Вајфертова пивара је приоритетни пројекат за ову годину и радићемо на увиду у тренутно стање објеката, са израдом потребне документације за санацију оштећења, рекострукцију и ревитализацију објеката, након чега ће бити позната висина средстава потребних за стабилизацију и обезбеђивање комплекса. Пројекат се реализује уз подршку Града Панчева који је за прву фазу издвојио средства у износу од 2.300.000 динара, а Завод ће свим капацитетима радити на изради дугорочног плана за ревитализацију наше пиваре.
Такође, значајни су истраживачки пројекти у области заштите културног наслеђа који се реализују уз подршку Министарства културе и Покрајинског секретаријата за културу, а у сарадњи са бројним институцијама и сродним установама.
У оквиру седмогодишњег пројекта „Живот у Банатској војној граници – на територији Јужног Баната“, на коме Завод ради од 2018. године, а финансира се средствима Покрајинског секретаријата за културу, информисање и и односе са верским заједницама, предвиђено је да се поред истраживачког рада на терену, a уз подршку Града, 1. новембра ове године одржавањем Конференције обележи јубилеј када се навршава 150 година од укидања Банатске војне границе. Штампаним зборником радова ће се представити досадашњи резултати пројекта, као и радови колега, учесника стручне конференције који се у оквиру својих истраживања баве Банатском војном границом.
У плану је реализација пројекта који за циљ има процену стања и ревалоризацију непокретних културних добара од великог значаја, као и два истраживачка пројекта који за циљ имају заштиту нових објеката од вредности за историју, културу и архитектуру. Реч је о вишегодишњим пројектима који имају за циљ да истраже објекте сакралног градитељства, као и делове и целине насеља/градова који поседују споменичка својства које се након спроведене законске процедуре утврдити за непокретна културна добра. Очекујемо наставак финансијске подршке овим пројектима јер смо претходним фазама остварили добре резултате.
• Завод за заштиту споменика културе Панчево брине о значајним споменицима културе на територији целог јужног Баната. Какву сарадњу као установа имате са локалним самоуправама нашег округа, али и другим установама културе које се баве очувањем културне баштине?
- Завод као регионална установа остварује сарадњу са свим градовима и општинама у Јужном Банату. Градови Панчево и Вршац, као и Општина Бела Црква имају заштићена стара градска језгра, што по природи ствари значи да смо у сталној комуникацији и сарадњи, како са градским односно општинском управом, установама културе које се неретко и налазе у заштићеним објектима, тако и са грађанима који су власници и корисници ових објеката. Брига о непокретном културном наслеђу треба да је заједничка и ми се увек трудимо да будемо на располагању за усмене консултације, обиласке и вршење надзора над извођењем радова, што је наша законска обавеза када су споменици културе у питању.
У осталим општинама имамо утврђене појединачне споменике културе и добра сарадња не изостаје. Наравно, сходно финансијским ресурсима, јер редовно финансирање наше делатности постоји само у буџету Града Панчева, као оснивача наше установе. Остале локалне самоуправе региона немају ту обавезу већ се она базира искључиво на сарадњи на заједничким пројектима, при томе мислим и на установе културе. Најбоље је када се подржи иницијатива, са које год стране да дође, тада имамо заиста вредне примере добре праксе. Писали сте већ о археолошком ископавању на Остацима тврђаве у Ковину, које ће се након реализоване две фазе, почев од 2020. године наставити и у овој години. Општина Ковин и Туристичка организација општине Ковин препознали су значај ревитализације и очувања културног добра од великог значаја и определили су средства за истраживање простора ковинске тврђаве. Циљ је очување остатака средњовековне тврђаве и изналажење могућности за коришћење културно-туристичких потенцијала овог споменика културе који се налази на обали Дунава.
Министарство културе је прошле године покренуло пројекат „Дворци Србије“ који има за циљ њихову ревитализацију и очување. Подстакнути овом иницјативом почели смо рад на изради непостојеће пројектне документације за најугроженије дворце Јужног Баната, који су категорисани као споменици културе од великог значаја. Већи број двораца на нашој територији је одржаван, али се то нажалост не може рећи за „Мали дворац“ породице Лазаревић у Великом Средишту и дворац у Влајковцу. Они су великој мери девастирани и веома угрожени. Завод је прошле године, уз подршку Министарства културе, радио на изради рестаураторско-конзерваторског пројекта на санацији „Малог дворца“ у Великом Средишту, који је полазна основа за било какву интервенцију објекту. Ове године имамо у плану израду експертизе и пројектно-техничке документације дворца у Влајковцу, за који смо Министарству културе и информисања поднели конкурсну пријаву у јануару и надамо се наставку финансијске подршке.
На овом месту морам истаћи да остварујемо добру сарадњу са црквама и верским заједницама у нашем региону, што је за нас веома значајно јер је велики број сакралних објеката утврђено за непокретна културна добра.
• Који су најчешћи проблеми са којима се суочавате по питању очувања споменика културе у свом свакодневно раду?
- Проблeми су разноврсни и било је већ речи о потешкоћама које се тичу материјалних улагања. Искористила бих прилику да поменем проблем нарочито малог броја запоселних који нас онемогућава да се посветимо едукацији и популаризацији која се најефикасније спроводи путем непосредне комуникацију са грађанима и корисницима непокретних културних добара. Потребно је широј јавности дати праву слику о делатности службе заштите како би се сагледао опсег и поље нашег рада и могућности које у овом тренутку имамо као установа заштите. Пре свега, истичем да Завод нема годишњи фонд за финансирање одржавања непокретног културног добра, већ средства прибављамо кроз пројекте, а путем конкурса и других извора финансирања.
Одржавање објеката са циљем очувања споменичког својства изискује веома велика улагања, а резултати рада видљиви су тек након неколико година фазних радова, којима претходи израда елабората и пројектно-техничке документације. Стиче се утисак о неефикасности, али потребно је нагласити да процеси рада на заштити културног наслеђа захтевају време. Са друге стране, наша служба пружа стручну помоћ и подршку која се неретко види као ограничавајући фактор за кориснике. Наша позиција се данас практично своди на непрекидну борбу за очување културног наслеђа законским и саветодавним оквирима.
• Као установа се бавите и издавачком делатношћу. Шта вам је у плану по питању нових издања у неком наредном периоду?
- Покренули смо 2020. године едицију Сакрално градитељско наслеђе Јужног Баната. Прва објављена публикација била је о Евангелистичкој цркви у Панчеву, а прошле године писали смо о Римокатоличкој цркви Карла Боромејског у Панчеву. Радујемо се јер смо наишли на позитиван одјек јавности, а ове године планирамо објављивање монографије о Српској православној Цркви Преноса моштију Св. Николе у Долову, познатије као Мале горње цркве.
Нашу издавачку делатност за сада финсијски подржава Град Панчево, искрено се надам да ће тај позитиван пример следити и Град Вршац и све општине региона.
Поменула бих да смо у протеклој години радили на изложбеној делатности. Уочавајући потребу да се први пут опсежно, каталошки обраде, обједине и сручној и широј јавности представе расположиви подаци о меморијалима наши стручњаци су обрадили и систематизовли податке о споменицима, спомен плочама и скулптуралним делима у Панчеву. Отварање изложбе «Споменици, спомен плоче и скулптурална дела у Панчеву» планирано је поводом прославе Дана Завода, 18. марта, у Свечаној сали Народног музеја у Панчеву и овом приликом позивам све заинтересоване грађане да посете Музеј и погледају ову занимљиву изложбу.
(Старт 013)
