На кафи са…
Аном Жолнај Барца, в. д. директора Галерије наивне уметности у Ковачици
ГАЛЕРИЈА НАИВЕ МОРА И МОЖЕ ВИШЕ
• Што пре превазићи проблеме који спутавају да Галерија остварује оне циљеве по којима је светски позната • Спомен дом Мартина Јонаша мора да заживи, што пре!
КОВАЧИЧКИ је октобар, и ево нас у Галерији наивне уметности у Ковачици, најпосећенијој туристичкој атракцији овога краја јужног Баната. Како и не би када су ту, на једном месту само, изложене чак 31 слика једне Зузане Халупове и 28 слика једног Мартина Јонаша, као и…
Галерија је основана је 15. маја 1955. године, под називом Галерија сељака сликара и прва је сеоска галерија слика на подручју целу тадашње Југославије. Све до јануара 2009. године била је под окриљем Дома културе „3. октобар“, да би од тада постала самостална културна установа.
Разговарамо, први пут, са Аном Жолнај Барца, која се на тој функцији, за сада у в. д. стању, налази од јуна ове године. До тада, а од 2006. године, у Галерији је радила на пословима кустоса, са врло широким описом активности. Од онога што тај посао под тим називом подразумева, па преко одржавања сајта и фејсбук странице, до вођења комисионих књига, издавања фактура, плаћања рачуна…
-Током свог досадашњег рада, са стеченим искуством, уочила сам доста недостатака у функционисању установе, пре свега са становишта њене афирмације као установе културе од светског значаја, али и афирмације сликара који су Ковачицу прославили широм света – каже наша саговорница, додајући да је уверена да ће уз помоћ локалне самоуправе, али и Управног и Надзорног одбора Галерије, као и Националног савета Словака и, наравно, самих сликара, та ситуација бити, ускоро, знатно боља.
Ана Жолнај Барца истиче да је „улагање у културу, не само финансијски, већ и брижљиво бираним програмима, за мултинационалну Ковачицу од изузетног значаја, јер поред задовољавања културних потреба вредним садржајима, доприноси се и афирмацији и очувању националног идентитета више етничких заједница који овде столећима живе, а да не говоримо о томе да је наивно сликарство светски познати бренд наше општине“, напомиње наша саговорница.
Када говори о проблемима, нажалост, има и њих, а где их у културној сфери нема, директорка Жолнај Барца каже да је један од проблема и непостојање правилника којим би се регулисали међусобни односи измјеђу сликара, тзв. чланова Галерије и саме установе, због чега, не ретко, долази и до непријатних сцена, које се понекад манифестују и изразима отвореног неповерења, љубоморе, па и нетрпељивости између самих уметника, чланова Галерије.
-Зато је јако битно да се што пре донесе правилник којим би се прецизирали односи, како између самих сликара, тако и свих њих и Галерије наивне уметности, чији су чланови, како би се знала правила понашања, не само око организовања изложби, већ и избегла свака сумња у фаворизовање појединаца, а тачно знао удео сваког члана у галеријским активностима – каже директорка.
По речима наше саговорнице, има проблема и у односима са приватним галеријама, али и невладиним сектором, који се баве уметношћу. –Да би се избегли сви неспоразуми и сурењивост, намера ми је да успоставим присну сарадњу са свим приватним галеријама и атељеима, чије је седиште недалеко од галерије, и ту, пре свега, мислим на Галерију и фондацију „Бабка“, која већ више од 20 година с успехом репрезентује Ковачицу, с оне њене уметничке стране, широм света. Споразумом бисмо уговорили размену туристичких посета, заједничко учешће на најзначајним манифестацијама, као што су Ноћ музеја и Ковачички октобар, јер је јасно да удруженим снагама можемо постићи знатно више на афирмацији онога чему појединачно тежимо, а то је да уметност наиве наше општине буде што приступачнија што већем броју туриста широм света – истиче наша саговорница, сасвим разумљиво, додајемо ми.
Када говори о визији даљег развоја Галерије, њена, не без разлога, амбициозна директорка каже да је у плану и склапање споразума са Туристичком организацијом општине, пре свега, у циљу заједничких наступања на сајмовима, али и афирмације Галерије с циљем да њени потенцијали допру до што већег броја потенцијалних посетилаца, у ком смислу се планира и сарадња са домовима културе, библиотекама, основним школама, медијима… –Кад је реч о школама, посебно бих желела да унапредим сарадњу са Гимназијом „Михајло Пупин“, с циљем да што више средњошколаца укључимо у галеријске активности, јер досадашње искуство не показује баш завидно интересовање ученика за посете Галерији, подсећа директорка, истичући да се та пракса може изменити кроз програмске активности са „више креативно-едукативног садржаја за децу и младе, а у виду уметничких радионица, изложби радова такмичарксог карактера, видео презентација, као и укључивање ђака у најзначајније галеријске манифестације.
Оно што директорка Галерија наивне уметности посебно напомиње,
и са посебним жаром, рекло би се, то је да „мора да заживи Спомен дом Мартина Јонаша“.
– Мартин Јонаш спада у ред најзначајнијих представника светске наиве, У Спомен дому се налази на хиљаде разних уметничких дела, предмета, књига, часописа, писама, уметничких и нумизматичких збирки… Целокупно уметничко богатство Мартина Јонаша, уз помоћ Националног савета словачке националне заједнице, мора да буде свакодневно доступно свим посетиоцима Ковачице. Зато предлажем да се у Спомен дому редовно одржавају тематске изложбе слика, икона, књижевне вечери, ликовне колоније, предавања о његовом великом и величанственом уметничком опусу, пројекције филмова, дечје радионице… напомиње директорка Галерије наивне уметности, додајући да у том погледу очекује подршку Гимназије „Михајло Пупин“, посебно професора и ђака на информатичком смеру, „јер бисмо тиме постигли два циља: анимирали и едукаовали ученике из ове, за Ковачицу посебно значајне области, али и указали на значај и важност очувања националне културне баштине мултинационалне Ковачице“.
СиБ
