Споменици културе јужног Баната
Непокретно културно добро од великог значаја
ДВОРАЦ У ВЛАЈКОВЦУ
• Један је од најлепших двораца у Војводини али, нажалост, руиниран и запуштен
Дворац породице Бисинген – Нипембург налази се у центру села Влајковац, на главном путу Београд – Вршац.
Дворац је 1859. године саградио гроф Ђерђ Мочоњи, али је он убро, удајом његве кћерке Георгине, као мираз, припао грофици Бисинген-Нипенбург. Породица Бисинген је преузела изграђени дворац и држала га је у поседу све до Другог светског рата. За време рата у згради дворца је била смештена немачка војна команда, а после рата се користио као дом за ратну сирочад. Касније је издељен на станове и небригом корисника доведен у веома лоше стање.
Према подацима које је почетком 20. века изнео С. Буковски, власница дворца је имала веома богату библиотеку од неколико хиљада томова књига, вредна намештај и предмете примењене уметности. О некадашњем сјају и богатству ентеријера данас сведоче једино две очуване каљеве пећи и декоративна ограда степеништа. Дворац се налази у великом парку са ретким и егзотични биљним врстама, чијој лепоти доприносе и водене површине – поток са мостићима и вештачко језерце. Зграда дворца је класицистички компонована са извесним својствима која јој дају обележје еклектицизма. То је спратни објекат издужене основе и симетричног распореда просторија. Монументална фасада са богатом декорацијом од кованог и ливеног гвожђа окренута је према парку. Овом фасадом доминира истурени улазни трем, који се изнад спратног дела завршава атиком са балустрадом и засведеном нишом, у којој је био гроб породице Бисинген-Нипенбург.
Трем изнад атике има пирамидални торањ са луковичастим завршетком и стилизованим громобраном. Главна фасада је једноставнија, а њоме доминира плитак портик са четири дворска стуба над којима је тераса са балустрадом. У симетричним шкољкасто завршеним нишанима некад су стајале скулптуре. Складне пропорције, симетрија јасна концепција, квалитетни уметничко-занатски радови чине овај дворац једним од најлепших у Војводини. Данас је, нажалост, руиниран и ван употребе.
(Према: Културно наслеђе Баната – европско наслеђе)