ЗЛОЧИН КОЈИ НЕ ЗАСТАРЕВА

Двадесет и три године од почетка бомбардовања СРЈ од стране НАТО снага

НЕМИЛОСРДНИ ПЛЕС МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА

• Због наводне „хуманитарне катастрофе“ над Албанцима на КиМ, НАТО снаге су 78 дана и ноћи бесумучно бомбардовале не само војне, него и бројне цивилне циљеве по Србији

Одлука о бомбардовању Србије, на месту где се такве одлуке доносе, донета је још средином 1998. године. Тражио се само повод. За умирење сопствене јавности. И „нађен“ је.

Петнаестог јануара 1999. инсцениран је Рачак. У таквим пословима већ доказани Вилијем Вокер стигао је на лице места. И пресудио. Масакр цивила. Узалуд је фински патолог Хелена Ранта, и поред притисака, реклa да за тако нешто нема доказа.

И суд у Хагу је годинама касније из свих оптужница против политичара и генерала избацио Рачак као аргумент. Али сем Рачка, требао је и Рамбује. Медлин Олбрајт (умрла је јуче, дан пре 23. годишњице бомбардовања)  касније је признала да је лествицу требало подићи на такву висину да Срби никако не могу да је прескоче. Требало је да прихвате да се НАТО трупе слободно крећу целом Србијом, а да се Косову и Метохији омогући референдум о осамостаљивању већ за три године.То ниједна озбиљна земља у свету не би могла да прихвати. Срби су, даклене само злочинци него неће ни да преговарају. Бил Клинтон је 19. марта својој јавности управо то саопштио.

И, 24. марта, неколико сати после наредбе Хавијера Солане, авиони са смртоносним товаром полећу из базе Авиано, у Италији, према Србији. Неколико минута после 20 часова испуштају прве бомбе. Две и на панчевачку фабрику авиона „Утва ваздухоплови“. Акција названа, каква иронија, „Милосрдни анђео“, трајаће 78 дана. Побијено је две хиљаде цивила, од којих 88-оро деце, 1002 војника, уништено на десетине мостова, фабрика, и – 14 тенкова српске војске.

Због касетних бомби страдаће многи и месецима после бомбардовања, а од последица осиромашеног уранијума страдаће на десeтине хиљада грађана, од 2000. године, па у наредних двеста.

Од бомби нису поштеђена ни рафинеријска и петрохемијска постројења, електроенергетски објекти, топлане, али ни возови пуни путника, новинари телевизије, болесни у болницама… Ни мала Милица на ноши у купатилу.

Био је то злочин који не застарева и који се не заборавља.

Никада.

ФАКТИ

  • За 78 дана бомбардовања било је 2300 ваздушних удара по 995 објеката.
  • У акцијама је учествовало 1150 авиона, који су на тло Србије изручили и 37.000 касeтних бомби са 35.000 „бомбица“.
  • Погинуло је 1002 војника, 2000 цивила, од којих њих 88 су били деца. Преко 6000 је теже или лакше повређено.
  • Уништено је или озбиљно оштећено, поред бројних војних објеката и државних зграда, и на десeтине фабрика, око 300 школа, неколико болница, 45 мостова, 28 железничких мостова, 148 стамбених објеката, 176 споменика културе.
  • Војска Југославије, и поред несразмерне ваздушне премоћи агресора, имала је само 14 уништених тенкова, 17 оклопних транспортера и 20 артиљеријских оруђа.
  • Укупна материјална штета, у зависности од примењене методологије, процењује се између 30 и 100 милијарди долара.
  • Деветог јуна потписан је Војно-технички споразум у Куманову. После три дана почело је повлачење српске војске са територије Косова и Метохије.
  • Последње бомбе пале су на село Коколеч, 10. јуна 1999. године, у 13,30 сати.
  • 24. јуна усвојена је Резолуција 1244 којом Уједињене нације гарантују суверенитет Србије на целој њеној територији.
  • Седамнаестог фебруара 2008. албанске власти на Косову и Метохији, уз благослов међународних снага, и на миг САД, прокламовале су тзв. „Републику Косово“, коју је први признао Авганистан.