Наш саговорник

Др Зоран Манасијевић, начелник Службе хитне медицинске помоћи Дома здравља у Панчеву

ЈЕДНА СМО ОД НАЈБОЉИХ СЛУЖБИ У СРБИЈИ

• Прошле године  Служба хитне помоћи је добила два нова санитета, а са таквом праксом обнављања опреме наставиће се и убудуће

• Поред опреме, највећи ресурси ове службе су њени запослени, од старијих, искуснијих лекара до младих колега који  од њих уче све оно што је најважније

У оквиру Дома здравља у Панчеву функционише и Служба хитне медицинске помоћи, теренска служба која реагује на хитне медицинске случајеве. Она је, по оцени директора Дома здравља др Стојана Вишекруне, једна од најбољих служби ове врсте у Србији, и по својим кадровима и по опремљености. Са том оценом се слаже и начелник ове службе, др Зоран Манасијевић, који је кроз разговор за Старт 013 покушао да нам приближи свакодневни рад ове службе.

Иначе, панчевачка СХМП  организована је тако да екипе раде у две смене, у дневној од 7 до 19 часова и у ноћној, од 19 до 7 ујутру. Како каже др Манасијевић, у дневној смени раде три ургентне екипе коју чине лекар, техничар и возач, као и две транспортне екипе у којима раде само техничар и возач. Наравно, диспечери су те особе на које грађани који се овој служби обраћају за помоћ прво наилазе. Они су ти који организују проток возила и екипа у складу са потребама, објашњава наш саговорник и додаје да су то све лица са великим искуством у свом послу па цео тај процес функционише онако како и треба. Поред свог искуства, набавком нове централе створила се могућност да се диспечер у сваком тренутку може консултовати да дежурним лекарима по питању позива грађана и начина на који реаговати.

И ЈОШ ОВО…

 Панчевачка Служба хитне медицинске помоћи има 87 запослених од чега 20 лекара, по 31 техничара и возача као и петоро помоћног особља. У СХМП тренутно је запослено 70 радника на неодређено време и 18 на одређено ( за потребе замене запослених на неодређено време услед дужег боловања и одсуства и повећаног обима посла).

 Служба располаже са пет  реанимобила, четири транспортна санитета и два возилa за транспорт пацијената на хемодијализу а годишње се обави око осам хиљада прегледа на терену и 20 хиљада амбулантних прегледа. Од постојећих возила, четири су новије производње док је највећи број преосталих санитетских возила прешао преко 300.000 километара и њихово одржавање је веома скупо због честих кварова, трошкова за делове и сервисне услуге.

– Морам напоменути да приликом позива нашој служби грађани морају рећи оно најосновније о ситуацији због које зову како би ми знали како да реагујемо. Често се дешава да људи у тој стресној ситуацији не кажу оне најважније чињенице па ми имамо проблем по питању како реаговати. У нашој ноћној смени такође раде три ургентне екипе али тада немамо транспортних екипа пошто ноћу и не радимо транспорт пацијената, осим оних хитних. У овој смени зна да буде напето пошто тада покривамо и насељена места која, током дневне смене, а по неком договору и то тамо где постоје могућности, све хитне медицинске случајеве преузимају амбуланте у тим местима, а ми реагујемо само ако је то заиста неопходно. Током ноћи тако често имамо ситуације да успевамо да реагујемо на све позиве уз велике напоре свих екипа као и нашег диспечера – објашњава др Манасијевић. Он подсећа да је СХМП теренска служба и да је њена главна улога да реагује на позиве грађана на терену али додаје и то да грађани често за помоћ долазе у ову службу иако су се могли обратити и своме лекару. Зато је често амбуланта ове службе пуна грађана који траже помоћ, али они морају схватити да сваки позив који захтева излазак ургентне екипе представља приоритет. Када се створи таква гужва у амбуланти или се деси да су све екипе на терену, није чудно да се онда у решавању проблема пацијената придружују и вође смена, чија је улога  да у нормалним околностима координишу рад екипа.

Говорећи о раду у служби хитне помоћи, др Манасијевић каже да је то посао са бројним специфичностима, посао у оквиру кога се можете срести за разним ситуацијама, од оних хитних до оних који ни не захтевају реакцију лекара ове службе. За двадесет година колико ради у панчевачкој СХМП, др Манасијевић каже да се доста тога променило, а највише интензитет посла па тако данас све више има посла за ову службу. Он сматра да је и медицина узнапредовала, али и да је начин живота све бржи и интензивнији што се све одражава на здравствено стање људи, а када се има у виду да је и становништво све старије, јасно је да су нека медицинска хитна стања резултат таквих околности.

– Свашта смо виђали током свог рада и да би  добро радили, морате имати одређену дозу хладнокрвности и рационалности како би правило реаговали. Наш рад грађани или хвале или су незадовољни њиме, али се ја лично, а и све моје колеге трудимо да свој посао обављамо професионално и на најбољи могући начин – каже наш саговорник. Он додаје да су радови на Интернистичком блоку панчевачке болнице утицали на то да је ова служба током последњих годину и више дана имала већи број транспората у терцијалне здравствене установе у Београду. То ће се сада полако вратити у нормалу када су ти радови готови. А поред тих радова, и када у Болници не ради скенер или неко друго дијагностичко средство, то додаје још посла овој служби која пацијенте мора транспортовати у друге установе због таквих дијагностичких захвата. Др Манасијевић сматра да дијагностика има велики значај и да отуда разуме потребу да се због тога пацијенти транспортују у друге установе.

– Што се тиче опреме, стање је све боље. Ми се трудимо да тражимо све оно што нам треба а захваљујући директору који је много урадио да би добили нова возила. Прошле године смо од локалне самоуправе добили два нова и то квалитетна санитетска возила тако да као служба којој су санитети основно средство за рад, данас имамо пристојан возни парк. Слично стање је и по питању остале опреме која се редовно занавља и тиме сам, као начелник, задовољан. А када је реч о лекарима, морам рећи да смо доста урадили на подмлађивању екипа, а успели смо и да створимо систем рада тако да сада све функционише веома добро, а створили смо и веома добру атмосферу и међуљудске односе код запослених. Наравно, очекујемо да нам се, поред једног који је недавно стигао, врате још три лекара са специјализације, како би у служби било што више лекара који су специјалисти ургентне медицине. То је нешто чему стремимо и већ сада у свакој смени имамо бар по једног специјалисту ургентне медицине – напомиње начелник СХМП и даље каже да су млади лекари унели динамику у рад ове службе као и да у њима види велики потенцијал. А да би развили тај свој потенцијал, они би много тога требали  да уче од својих старијих колега, посебно око судско-медицинских питања, која су се увек показала као веома деликатна.

И. Владан