СВЕ СЕ МОЖЕ КАД... др Софија Поповић

Разговор с поводом

Др Софија Поповић, директорка Дома здравља Опово

НИЈЕ БИЛО ЛАКО, АЛИ САДА СЕ СВЕ ВИДИ И СВЕ ЗНА

• Дом здравља Опово је за последњих пет година прешао веома дуг пут од установе пред гашењем до Дома здравља са задовољавајућом структуром запослених и свим потребним службама
• Ова установа је једина  у јужном Банату која је, упркос огромним дуговима, успела да сачува своје апотеке

 

Оповачки Дом здравља је пре пет година, 2014. године, био у назавидној ситуацији, финансијски је био у блокади због тужби веледрогерија, али и бројних тужби лекара и особља запослених у овој примарној здравственој установи, без великог броја неопходних кадрова, попут правника и биохемичара, чак без адекватне службе хитне помоћи, а све то због немарног односа тадашњег руководства на челу са бившом директорком која је смењена у току свог мандата. На ивици да ова установа постане амбуланта у склопу Дома здравља неке од суседних општина, локална самоуправа је одлучила да да шансу др Софији Поповић, специјалисти опште стоматологије из овог Дома здравља, која је преузела на себе одговорност да ову установу врати на ноге и у томе је, нема сумње,  успела. Дом здравља Опово  данас је акредитована здравствена установа која успева да враћа своја дуговања, има људске ресурсе и медицинску опрему на којој би јој позавидели и домови здравља већих места него што је  Опово.

  • Дом здравља је тада, 2014. године, био у хаосу, пред колапсом, оптерећен тужбама, док неке службе нису ни функционисале, а у здравствене амбуланте ништа није улагано годинама. Ова установа је постала пример како се може изгубити контрола над установом, њеним финансијама од стране локалне самоуправе, али и других инстанци. Пред избором да га угасимо или да почнемо испочетка, ја сам на себе преузела одговорност да Дом здравља вратим у нормално стање у чему сам имала подршку локалне самоуправе – каже др Софија Поповић, директорка ове установе, која је на том месту већ други мандат. Како каже, она је тада затражила од локалних власти да се задрже апотеке које су биле највећи генератор дуговања Дома здравља и у томе је добила подршку председника Општине Опово др Зорана Тасића, који је понудио помоћ Општине у санирању направљених дуговања.

  • Направили смо модел како да спасимо апотеке, како да оне наставе даље да раде и успели смо да задржимо апотеке у Опову, Баранди, Сефкерину и Сакулама и данас смо једини Дом здравља у јужном Банату у оквиру којег функционишу апотеке. Током ових пет година успели смо да направимо систем рада и контроле у основи којег је информациони систем, и у сваком тренутку се тачно зна колико лекова је продато, колико их је на стању тако да, за разлику од времена пре пет година када нико није могао да контролише рад Апотеке нити процесе јавних набавки, данас је све то транспарентно, а директор више нема улогу у уговарању куповине лекова – објашњава наша саговорница. Она подсећа да је у целој Србији чест случај да локалне самоуправе нису могле да контролишу функционисање домова здравља, па отуда и ново законско решење по коме ће, од следеће године, рад ових установа бити под контролом Републике Србије, Министарства здравља Републике Србије и Покрајинске владе Војводине.

УСКОРО РЕКОНСТРУКЦИЈА… Дом здравља Опово

Док је задатак локалне самоуправе био репрограм дуговања Дома здравља,  задатак директорке Поповић,  у процесу обнове рада ове установе,  био је да уговори потребне лекаре, у чему је и успела, уговорила је радиолога, биохемичара, довела је правника, а Дом здравља Опово данас има и хитну службу са пет екипа. Ова установа данас има 22 запослена лекара, од којих је њих двоје, једини који још увек нису лекари специјалисти, отишло на специјализацију.

  • Сваки Дом здравља треба да има и лекара и зубара и апотеке, то се зове доступност здравствене заштите. Опово је мало место, са око 10 хиљада становника, које има Дом здравља са свим  неопходним службама, све амбуланте су реновиране, данас имамо два санитетска возила, док пре пет година нисмо имали ни једно, умрежени смо са другим установама по питању дијагностике и наравно Дом здравља је добио акредитацију на три године. Али идемо даље. У плану је и велика реконструкција зграде Дома здравља, вредна преко 200 милиона динара, како бисмо испратили све захтеване стандарде у раду и постали модел овакве једне здравствене установе у малим местима. Грађани општине Опово могу мирно да спавају што се тиче здравствене заштите, имамо све потребне службе – оцењује директорка Поповић и додаје да је рад у локалној самоуправи везан за проблеме грађана и њихово решавање, а не за политику, што многи мисле.

Директорка даље објашњава да се Планом мреже здравствених установа одређује број лекара, особља и свега другог за свако место, а да локална самоуправа одлучује о ономе шта је поред тога потребно, и то финансира. Сваки град или општина је различита од других, становници сваког места имају другачије потребе, па тако виши ниво здравствене заштите може значити и виши ниво квалитета живљења у том месту. Опово је, по саставу свог становништва, место старијих грађана који имају своје карактеристичне потребе по питању здравствене заштите, на које се локална власт труди да адекватно одговори, објашњава наша саговорница и додаје да је последњих четири године доста урађено по том питању.

  • Оно на шта сам посебно поносна јесте рад апотека и успостављање информационог система и таквог система рада где се све зна и све види. Ако нешто желите урадити како треба, урадите то транспарентно – закључује на крају разговора др Софија Поповић, директорка Дома здравља Опово.

Али да и ми нешто закључимо.  Директорка Поповић је  и својим досадашњим радом показала да је изузетно способна жена, а током нашег разговора, закључили смо, и изузетно елоквентна и пријатна саговорница, чији сваки озбиљнији закључак прати и симпатичан осмех, који додатно појачава уверљивост онога што она казује, на посебан, њој својствен начин, где не недостаје ни драмска црта тамо где она и те како има смисла. И не само смисла, него и утицаја на онога ко је слуша. Треба и зато бити способан, нема сумње. А за тако нешто није довољно бити само добар лекар и добар човек. Уз то нераздвојно јединство, да би се био и успешан директор треба и нешто више.

Оно што има др Софија Поповић.

В. И. и СиБ