Панчево

Данас је 8. новембар – Дан града Панчева

ДАН КАДА ПАНЧЕВО ПОСТАЈЕ СРПСКИ ГРАД

• Први батаљон Другог пешадијског пука Моравске дивизије, под командом капетана Петра Арачића, 8. новембра 1918. године прелази Дунав и улази у Панчево, пошто су се аустроугарске трупе предале и напустиле град

Када је 28. јула 1914. године Аустроугарска објавила рат Србији, Фрањо Јосиф је позвао и све Панчевце на општу мобилизацију. Хапсе се сви политички прваци  и виђенији јавни радници, почињу године великих искушења, али и судбоносних одлука.

У Великом рату  Панчево је  било поштеђено већих ратних операција, а тиме и разарања. Преко њега се више вршио транспорт ратне опреме и железницом и друмовима. Међутим, правни поредак се распада, дисциплина попушта и то је био наговештај брзог краја аустроугарске владавине на овом подручју, али и крај двојне монархије, уопште.

Српска војска, која је била у саставу Источне армије, којом је командовао француски генерал Франше Д’Епере, после пробоја Солунског фронта, септембра 1918. године, незадрживо је напредовала ка Београду, у који улази 1. новембра.

Већ 3. новембра аустроугарска делегација потписује примирје и тиме безусловну капитулацију, што је значило прекид ватре на мору, копну и у ваздуху.  Тог дана, слободно се може рећи, Аустроугарска се распала. Седмог новембра из Париза стиже наредба да Источна армија иде даље, преко Саве и Дунава и преко Дрине, на територију Хабзбуршке монархије.

И, први батаљон Другог пешадијског пука Моравске дивизије, под командом капетана Петра Арачића, 8. новембра 1918. године прелази Дунав и улази у Панчево, пошто су се аустроугарске трупе предале и повукле из града.

Петар Арачић ће убрзо након рата бити проглашен за почасног становника града Панчева. Од 2013. године једна од улица у самом центру Панчева носи његово име (бивша Петра Драпшина).

Осми новембар  се од 2001. године прославља, најпре као Дан општине, а потом и као Дан града Панчева. До тада је Дан општине био 6. октобар, дан када је Панчево ослобођено у Другом светском рату, 1944. године.

Положај председника Српског народног већа и градоначелника Панчева заузима Јован Богдановић, а Велика народна скупштина у Новом Саду  (12 – 25. новембар 1918) доноси Резолуцију о прикључењу Војводине Краљевини Србији, односно о њеном отцепљењу од Угарске.

Но, и поред тога, организација власти у Војводини, па и Панчеву, неће се битније  мењати све до 1927. године када се укидају жупаније, да би увођењем монархистичке диктатуре (6. јануар 1929) држава била подељена на девет бановина. Панчево и Земун улазе у састав Управе Београд, а Краљевина СХС постаје Краљевина Југославија.

Пројекат „Град Панчево – грађанин као кључни атер локалне самоуправе града“ су/финансирао Град Панчево