Кутак за културу

ДА ЛИ ВАМ ЈЕ И ОВО ПОЗНАТО?

Пише: Милан Јакшић

Војна граница је била јединствена институција. Функционисала је по строго утврђеним војничким правилима.  Банатска војна граница се географски простирала у доњем току Дунава, од Панчева до Оршаве

Посебну улогу у друштвено политичком животу с краја 18. и почетка 19. века имали су граничарски војни комунитети. Свакако да је најзначајније међу њима било Панчево, у коме се налазило седиште Немачко-банатске регименте. Убрзани развој Панчева почиње још девне 1794. године 1. јануара, када је одобрено спајање немачке и српске општине, а град подигнут на степен војног комунитета. С обзиром на стечене привилегије, град је све више привлачио трговце и занатлије, поготово и због чињенице да су на овом простору створене значајне културне и друштвене институције, често много пре него у остали деловима царевине.

На који начин ми данас знамо о банатској граници? Пре свега из бројних објављених радова који су написани  почетком и средином 20. века. То су пре свега радови и наших историчата, као што су Славко Гавриловић, Срета Пецињачки, Јован Ердељановић и многи други, али и наши Панчевци Боривоје Јанкулов, Феликс Милекер и Миховил Томандл.

Но и поред тога, још увек постији један обимни и велики Фонд у Историјском архиву у Панчеву, под називом Фонд НЕМАЧКО – БАНАТСКИ ГРАНИЧАРСКИ ПУК БРОЈ 12. 17561872,  који није истражен. Шта се све овде може пронаћи после његовог отварања може се закључити из неколико податако о њему:

Фонд садржи купно 323  кутије, у распону од 1756-1874. и  331 књигу. Укупно око 90 дужних метара архивске грађе као културног добра од највећег значаја за нашу земљу. Архивска грађа је написана на немачком, латинском, црквено словенском, румунском и мађарском језику.

Овај Фонд је у Историјски архив у Панчеву стигао реституцијом на основу захтева Југославије после Другог светског рата, од Републике Аустрије. Фонд се налазио у Дворском коморском архиву у Бечу, одакле је пренет у Војвођански архив у Новом Саду. Тамо је био смештен у простору архива у Сремским Карловцима. Од краја 1988. године фонд је пренет у Историјски архив у Панчеву, као стварно надлежни архив.

Основне карактеристике садржаја, његова сачуваност  су препоручили овај фонда да га Скупштина Србије 1998. године прогласи за културно добро од изузетног значаја, значи он је културно добро од највечег значаја за Републику Србију.

Ово су разлози зашто ми у Историјском архиву у Панчеву сматрамо да би истраживање и почетак обраде овог фонда требало да буде приоритет у културним пројектима у наредних 5 година, како у Србији, тако и у Покрајини Војводини и граду Панчеву.

Само на овај начин ћемо добити комплетнију и реалнију слику наше прошлости.

Банатска војна граница је трајала 110 година, и то је период за кога се са сигурношћу може рећи да је оставио трагове.

Навике и обичаји створени кроз овако дуг временски период остају још дуго присутни у народу, представљају, што је сада модерно може рећи културну баштину, коју смо дужни да штитимо и бранимо, јер је дубоко уграђена у наше биће. Утицај заједничког суживота у граници осећао се у свим сегментима друштва: у употреби истих термина, у начину живота, обради земље, исхрани, образовању, привреди, становању укратко у целокупном животу.

Утицај периода Војне границе се осећа и данас и може се видети, на пример и кроз јеловник који нам је и те како познат, па тако најчешћи недељни јеловник је био (према Браци Вијатову),:

ПОНЕДЕЉАК: зна се, кромпир чорба, слатка ил кисела

УТОРАК: паприкаш са живинским месом, током зиме са сувим свињским ребрима

СРЕДА: чорбаст бели пасуљ

ЧЕТВРТАК: супа од живинског или неког другог меса, ринфлајш и неки колачи

ПЕТАК: кисели жути пасуљ

СУБОТА: кувана тегљена теста, надевена најразличитијим надевима, воћем, маком, сиром, прженим хлебним мрвицама-дропцем

НЕДЕЉА: супа са ринфлајшом и колачима

Да ли вам је ово познато  ?

Живот и рад обичних људи испеван је у песмама незнаних песника, једну такву испевао је половином XX века покојни чика Лаза Сремац (из Ботоша) у којој се описују послови сваког дана у недељи:

„Понедељак, први дан од дана,

Уторак, леба да месимо,

У среду да се оперемо,

У четвртак, главни пос’о да почнемо,

Петак, преслици је светац,

У суботу цицу-мицу,

У недељу хајд’ на бубалицу.“

Да ли вам је и ово познато?

(Аутор је директор Историјског архива у Панчеву)