У посети…

Тањи Лукић, директорки Дома за децу и омладину “Споменак” у Панчеву

НАША ЈЕ СРЕЋА ОСМЕХ НА ЊИХОВОМ ЛИЦУ

•У Дому за децу и омладину “Споменак” у Панчеву тренутно је смештено 30 корисника • У бризи о њима укључен је низ спољних сарадника и инстутуција са којима “Споменак” сарађује • Како би се сложени посао обавио што боље, ради се на стварању што бољих услова за боравак корисника, али и на константној едукацији запослених.

ДОМ за децу и омладину “Споменак” данас пружа смештај за 30 корисника. Иако је то установа немањена корисницима узраста од 7 до 26 година, оних најмлађих у овој установи данас нема, каже за Старт 013 директорка ове установе Тања Лукић. По њеним речима, најмлађа су два дечака од 12 година, а највише је деце узрасне групе од 14 до 18 година.

    Оно што је свакако карактеристично за установу оваквог типа која је намењена и деци са сметњама у развоју или понашању, јесте то да је она део  система заштите и бриге о деци и да је она у свом раду свакодневно окренута сарадњи са другим установама. Тако “Споменак” уско сарађује са другим социјалним установама, а пре свега са центрима за социјални рад са различитих територија Војводине и Србије.  Од момента захтева за смештај детета до изласка младе особе из Дома, сарадња ових институција мора бити континуирана, увремењена и са циљем изналажења најбољег решења за сваки проблем.

РЕЧ-ДВЕ О…

 Директорка Тања Лукић (којој посебно захваљујемо што нам је тако изузетно украсила прву страну новина),  на тој функцији је две године, а оно што ју је препоручило, осим искуства са радом у социјалној сфери, јесте и њено образовање, она је дипломирани социјални радник, са специјализацијом из области социјалне рахабилитације. За колектив који води има само речи хвале.

 – По профилу запослених, ми се заиста можемо похвалити кадровском структуром запослених..  Мој тим чине дефектолози, психолози, социјални радници, специјални педагози и олигофренолог. Поред едукација, важно је рећи да смо сви ми лиценцирани у Комори социјалне заштите, а поднет је и захтев за лиценцирање Дома, као установе. Као и свим другим установама, највећи проблем нам чини немогућност новог запошљавања – каже директорка и као још један проблем наводи и то да “Споменак” нема своју службу обезбеђења, што није мали проблем, али…

    – У периоду који је за нама, све чешћи су захтеви за смештај деце и младих на које нисмо у могућности да одговоримо, првенствено у смислу безбедности деце којима је неопходан непрекидан надзор, као и строга контрола кретања. Нажалост, последњих годину дана све је више таквих захтева, а наше искуство нам говори да што је већи изазов то су већи и проблеми Центра да нађе адекватно решење за смештај детета. У складу са тим приоритетни, циљ нам је безбедност, и све наше снаге  упрте су у правцу да обезбедимо све услове за здрав и правилан развој деце – објашњава директорка Лукић, додајући да је развојем хранитељства, променама у Породичном закону и Закону о социјалној заштити  и стављањем акцента на развој Центара за породични смештај и усвојење, стварањем базе хранитељских породица и збрињавањем практично све психофизичке здраве деце, данас највећи број деце смештених у “Споменку” има одређене поремећаје у понашању. То су деца која долазе из нефункционалних породица, многа од њих су доживела различите облике злостављања и занемаривања од стране породице, њиховим родитељима је најчешће одузета родитељска способност или је тај процес у току, тако да смештај у “Споменак” и покушај ресоцијализације за њих значи спас.

    “Споменак” и јесте установа социјалне заштите, намењена за смештај деце са поремећајима, као и за оне са сметњама у развоју, које се неретко испољавају у комбинованим сметњама, где је често примаран поремећај у понашању или различити емоционални поремећаји. Све то умногоме отежава приступ, јер је због специфичности проблема неопходно применити високоиндивидуализирани приступ, који је намењен сваком детету понаособ. Управо због свега тога, запосленима у овој установи потребна је додатна едукација и то је једна од ствари које је директорка преузела на себе као припритет. Како она каже, ова установа је од државе одређена за установу у којој ће се реализовати Програм  интензивног рада са децом, у оквиру којег је у Заводу за васпитање деце и омладине у Београду, већ урађена едукација свих запослених за рад са дечацима узраста до 14 година који имају поремећаје у понашању.

ПОДРШКА

  Деца смештена у “Споменку” када заврше своје школовање морају напустити ову установу. То међутим не значи да су препуштена сама себи. Град Панчево је развило услугу „Становање уз подршку“, која тој деци омогућава да до две године после изласка из Дома, користе смештај који у потпуности финансира локална самоуправа. Тренутно ову услугу користи 11 младих људи,  а како би се они што боље снашли, ту су Град Панчево и “Споменак” који се труде да им помогну   да себи нађу запослење. Тако ти млади људи могу свој живот почети, нпр. од сезонских послова у Институту “Јосиф Панчић” до праксе у ЈКП “Зеленило”, што свакоме од њих представља огромну помоћ.

    – Због специфичности рада, првенствено по питању превенције, али и безбедности деце и запослених, значајну подршку имамо и од ПУ Панчево, пре свега Одељења за малолетничку делинквенцију, Службе потрага, али и патрола полиције које нас често обилазе. Како Панчево нема дечијег психијатра, сву децу која се налазе на смештају код нас, а захтевају опсервацију лекара, организовано водимо у Београд или Нови Сад код ординирајућег лекара, у случају хитне медицинске помоћи, служба на нивоу града нам увек излази у сусрет и на тај начин помаже деци – објашњава директорка “Споменка” и напомиње да је половини деце смештених у овом дому потребна опсервација лекара и редовне контроле. Добра сарадња постоји и са панчевачким Домом здравља, посебно по питању организовања радионица за децу чији је циљ унапређење здравља. Поред смештаја деце, “Споменак” пружа и услуге Прихватилишта и Становања уз подршку, што су услуге које финансира и подржава локална самоуправа.

    Поред едукације, наша саговорница каже да се она као директор, посебно фокусира и на обезбеђивање донација за установу коју води. То нису велике донације, подвлачи она, али додаје да је деци на тај начин, рецимо, обезбеђена конзола за играње, што обогаћује њихово слободно време, као и квалитет боравка деце у установи.

     – Уз помоћ Ротари клуба “Скадарлија”, после читавих десет година, успели смо да петоро деце пошаљемо на летовање у Грчку. Пуно радимо и на организовању излета, а међу омиљеним дестинацијама деце је Бања “Ждрело”. Ту нам се јавља један проблем, а то је превоз. Ми имамо један комби, а имамо потребу за још неким већим возилом. Надам се да ћемо и то ускоро решити, можда кроз неки пројекат. План нам је и да на тај начин, кроз пројекат, обновимо и столарију, како би нам зграда била енергетски ефикаснија, пошто је сада то урађено само на Прихватилишту и то из донације Фондације принцезе Катарине Карађорђевић и “Life line” из Чикага – објашњава наша саговорница. Како даље каже, средствима ових донатора “Споменак” сваке године у јуну организује, сада и традиционално,  турнир у малом фудбалу на којем гостују деца из Дечијег села из Сремске Каменице и из домова “Мика Антић” из Сомбора и “Вера Радивојевић” из Беле Цркве. Недавно је ове младе фудбалере посетио и председник Спортског савеза Панчева Слободан Битевић, који им је уручио опрему потребну за њихове тренинге, донацију Савеза.

    Што се спорта тиче, план је и сређивање теретане у Дому, као и уређење керамичарске радионице на чији рад је директорка посебно поносна, а највише на венецијанске маске које се израђују на посебан начин и које су део сваке продајне изложбе, и осмомартовске, и ускршње, као и оне на Панчевачком карневалу.

    Свакодневни живот деце у “Споменку” одређен је кућним редом, објашњава директорка. То практично значи да се тачно зна када се шта ради, од одласка у школу до слободног времена и то како се оно користи. А иако деца воле да кажу да су смештени као у хотелу, директорка каже да то баш није адекватно, већ напомиње да имају стандардни смештај, који укључује три редована оброка дневно и две ужине.

УСПЕСИ

Код корисника услуга установа заштите деце и омладине, веома мало њих успева да своје школовање крунише дипломом неке високошколске установе, свега њих четири посто. У “Споменку”, младих који студирају има далеко више од тог просека. Како нам открива директорка, у овој установи тренутно бораве два младића који студирају, један политехнику, а други кулинарство. Они су смештени у посебне просторије које им омогућавају мир за рад, а ове године ће им се придружити и једна девојка која има одличан успех у средњој економској школи и коју чека пријемни како би остварила своју жељу да студира економију.

Директорка Лукић нам каже да се неки од тих студената успева да се снађе и да се запосли у струци, попут девојке која данас ради у Градској управи Панчева, али  има и  примера да девојка која је физиотерапеут по струци, данас ради неки сасвим други посао. Али важно је да ради, каже директорка, позивајући  послодавце да посао понуде и младим људима из “Споменка” јер  они, својим радом и трудом, то  заслужују.

     – Највише наше деце иде или у ОШ “Ђура Јакшић”, којој географски припадамо или у Школу за основно и средње образовање “Мара Мандић”, а од средњих највише њих похађа комшијску Средњу школу „Паја Маргановић“. У Дому немамо школу, али имамо две учионице у којима васпитачи са децом завршавају њихове школске обавезе и домаће задатке. И у томе су веома добри – објашњава директорка и напомиње да се у овој установи ради по принципу коришћења и укидања привилегија: ако деца не обављају своје обавезе, губе привилегије, попут интернета или играња игрица за тај дан. Поред тога, пази се и на контакте деце са родитељима или старатељима. Уобичајен је телефонски контакт, а дозвољене су и посете родитеља, старатеља или родбине. Наравно, свако од њих има и организовану прославу рођендана, што њима пуно значи, истиче наша саговорница.

    – И они су као сва друга деца, потребна им је љубав и пажња и сви ми се трудимо да им то пружимо. Наша мисија јесте да овим младим људима помогнемо да се образују и осамостале, да им будемо подршка, како у материјалном тако и у моралном смислу, да осете да нису напуштени и да имају некога ко безрезервно брине о њима. Ми се свакодневно трудимо да допринесемо њиховом развоју, како би им створили услове за бољу и сигурнију будућност – каже директорка “Споменка“ Тања Лукић, и као највеће задовољство и срећу у овом послу наводи сваки тренутак среће, сваки осмех на лицу ове деце, сазнање да је успела да са њима реши неки њихов свакодневни проблем или то да је утицала да донесу неке праве, важне животне одлуке.

ВиС