Разговор с поводом
Милан Јакшић, директор Историјског архива Панчево
ЧУВАЊЕМ ДОКУМЕНАТА ДРЖАВА ЧУВА СЕБЕ
• Панчевачки Архив, осим недостатка запослених, данас има и озбиљан проблем са грађом којој је хитно потребно лечење • И следеће године наставља се посао микрофилмовања и дигитализација документације која је и грађанима и установама од велике важности
КАДА смо пошли у посету Историјском архиву у Панчеву, још на улазу oве установе која се бави заштитом културне баштине дочекали су нас мајстори који су радили на вратима зграде. А тај посао је решавање безбедносног проблема који је последица прошлогодишње пљачке ове установе када су страдала врата на овој, једној од најстаријих зграда у Панчеву, као и дворишна капија.
– За ове радове који и данас трају средства смо добили од Министарства културе и тренутно је то наш најважнији задатак, да поправимо врата, поставимо капију и боље их обезбедимо, како би цела установа и сва историјска грађа у њој била још сигурнија – објашњава директор Архива Милан Јакшић. А када је већ реч о документацији коју је ова установа добила на чување и које има преко дужних девет километара, оно што је данас најважније јесте то да је она нападнута гљивицама тако да је и сама грађа, али и рад ове установе доведен у питање. Како нам је рекао директор Јакшић, анализа института који се бави овом проблематиком је показала да је готово трећина документације Архива у опасности и да се тренутно чека упутство како се са овим проблемом изборити.
– Архива нам је нападнута гљивицама и мора се лечити, а ако се одмах не реагује, за две или три године ћемо бити у ситуацији да ће се то морати обавити у строжијим, затвореним условима што ће нас онемогућити да нормално радимо. Сваки дан ми помажемо грађанима и другим установама да реше неке своје послове и проблеме а ако не будемо могли радити нормално, то ће бити велики проблем за све нас – сматра директор Јакшић и каже да ће за решавање овог проблема свакако бити потребна озбиљна средства и додаје би Град требало више пажње да посвети својим установама које се баве заштитом културе. Он подсећа на оно што је недавно рекао председник САНУ Владимир Костић, који је једном приликом казао да би требали да будемо свесни да благо које се налази у нашим архивима полако пропада пошто немамо довољно средстава да га адекватно чувамо.
ЈОШ И ОВО
Док смо разговарали са директором Јакшићем, његова канцеларија је била препуна цртежа који су стигли за предстојеће бијенале цртежа. Он нам је најавио да ће 7. новембра, за Дан града Панчева, бити отворен 6. Бијенале цртежа за шта је све, укључујући и каталог већ сада спремно. У сарадњи са католичком црквом, заједничком изложбом ће бити обележена и 300 година од почетка вођења матичних књига у Панчеву. Поред тога, у склопу обележавања 500 година реформације биће објављена и књига о историји Евангелистичкој цркви у Панчеву, пројекта које су финансијски подржале све локалне самоуправе Јужног Баната.
– Држава треба да поведе рачуна о благу које поседује иначе ће и сама нестати јер ће нестати писани трагови о њеном постојању. Држава мора штитити себе тако што ће чувати своје документе који и говоре да је она држава – тврди Јакшић и изражава наду да ће се најављеним скорим усвајањем новог закона који се бави радом архива, а који је предложила струка у чему је учествовао и наш саговорник, ситуација променити на боље.
А највећи проблем са којим се данас суочава Историјски архив је недовољан број запослених. Како нам је рекао директор Јакшић, са његовим скорим одласком у пензију, ова установа ће остати са 18 запослених, што је по неким стручним стандардима, за архив који је по количини грађе највећи регионални архив, готово дупло мање запослених него што је потребно за неко његово нормално функционисање. Ситуацију додатно отежава и то што ће Архив ускоро морати примити још грађе од појединих панчевачких установа. – Треба обезбедити средства да се смести грађа која тек треба да дође код нас. Пошто нам и простор представља проблем, отуда наш предлог да добијемо зграду садашњег затвора која је у релативно добром стању како би могли да сместимо ту нову грађу. То јесте наш најважнији план за следећу годину, да заштитимо и обезбедимо грађу која се налази у Архиву као и да адекватно сместимо ту нову грађу коју периодично добијамо од других установа – објашњава наш саговорник и додаје да су у питању архиве суда, градске управе и панчевачке болнице, око чијег држања и данас има озбиљних проблема и које се чувају у неадекватним условима. Ту ће до изражаја доћи проблем мањка запослених пошто норма прописује да један архивар може обрадити 52 метра грађе на српском језику годишње, а те нове грађе има четири до пет километара.
– Да бисмо примили грађу, она мора бити сређена у регистратури, мора бити пописана у архиваторској књизи како би ми ту грађу могли само сложити. То, бојим се, неће бити тако једноставно – сматра Душан Миловановић, један од 18 запослених у панчевачком Архиву а којег директор Јакшић види као свог наследника. Он додаје да је обезбеђивање новог простора приоритет Архива за следећу годину као и то да ће се наставити са послом микрофилмовања и дигитализације грађе.
Иначе, микрофилмовање је процес који ће, по речима директора Архива, потрајати годинама. Како он каже, тренутно је у току микрофилмовање вршачких матичних књига, које су најстарије после панчевачких на којима је овај посао завршен: – У плану је да следеће године то завршимо и да почнемо са радом на матичним књигама општине Алибунар што је, због њиховог лошег стања најургентније. Идуће године желимо да завршимо и са микрофилмовањем збирке исправа из панчевачког Суда, докумената који су укидањем грунтовне књиге добили на значају, како за грађане тако и за локалну самоуправу пошто би могли олакшати утврђивање имовине града и њену историју – објашњава директор Историјског архива Милан Јакшић и додаје да су за ове послове потребна средства, али да је ту ипак време најважније пошто су микрофилмовање и дигитализације послови који ће потрајати годинама.
И. Владан
