ОСМЕХ СВЕ КАЗУЈЕ... Александра Ћупић у једној од „учионица“ где се одвија „школовање“

Посетили смо…

Александра Ћупић, руководилац Сектора производње ЈКП „Зеленило“ Панчево

ЦВЕЋЕ, СЕМ НЕГЕ, ТРАЖИ И ЉУБАВ

• „Седми километар“, популарно назван расадник ЈКП „Зеленила“ сваке године обезбеђује најмање 300 хиљада нових садница цвећа којима се, у пролеће и јесен, украшава Панчево

На Баваништанском путу, на тачно седам километара од Панчева, налази се расадник панчевачког Јавно-комуналног предузећа „Зеленило“, популарно назван „Седми километар“. То је место одакле долазе све саднице, мале и велике, све цвеће и све ново дрвеће којим се Панчево сваке године улепшава.

Александра Ћупић, руководилац (руководитељка, ако баш мора!) Сектора за производњу садног материјала, како се ова радна јединица „Зеленила“ званично зове, каже да се у пластеницима и парцелама овог сектора који се налазе на површини од 12 хектара, годишње произведе два пута по 150 хиљада садног цвећа који се, једном током пролећа и други пут током јесени, посади по целом Панчеву, не рачунајући ту још око 2500 садница мушкатли, које се саде по украсним цветним ронделама и жардињерама на панчевачким улицама, надвожњацима и мостовима.

– Наш задатак је да уређујемо град и трудимо се да град буде леп, да све ранделе и жардињере буду лепо уређене и да сваке године грађани Панчева добију неке нове врсте цвећа, различитих боја. Зато пратимо трендове, набављамо нове варијатете цвећа како би град био што лепши – објашњава наша саговорница, која је иначе инжињер хортикултуре а на челу овог сектора „Зеленила“ је већ три године. Како она каже, већину ових малих садница, цвећа „Зеленило“ купује или као семе или као мале саднице у малим контејнерима које касније радници пресађују по улицама града.

Поред тога, овај сектор „Зеленила“ има и свој расадник који се бави и производњом садног материјала. Четинари се углавном производе из резница, а само мањи део се купује као репроматеријал, дакле, као мале саднице од других расадника, што је начин на који се производе лишћари. Све ове саднице касније пролазе процес одгајања односно „школовања“ на парцелама, како то у овом предузећу називају, после чега су ове саднице спремне за садњу по граду, у складу са плановима предузећа.

– Око четири хиљаде ових садница ми посадимо током године, углавном су то нове саднице док једним делом замењујемо старе, сасушене саднице. Наравно, бавимо се и продајом овог садног материјала грађанима – наводи наша изузетно елоквентна и љубазна саговорница, и додаје да су прошле године све саднице са парцела посађене по граду тако да је сада, од садног материјала попут туја, смрче или шимшира, највећи део на „школовању“ па ће за садњу бити спреман тек наредних година.

Иначе, тренутно запослени ове рaдне јединице „Зеленила“ раде на садњи пролећног расада, са чиме се стартовало пре око месец и по дана. У центру града се ради, замењује се стари, јесењи засад новим садницама цвећа. Оно што ове године „Зеленило“ неће моћи реализовати јесу разне цветне инсталације на које су Панчевци, последњих неколико година навикли. Разлог је, објашњава Александра, мањак радника на терену.

– Претходних година смо урадили многе занимљиве инсталације, буба маре, музичке инструменте, књиге, али ове године то нећемо моћи. Свакако ћемо се трудити да следеће године наставимо са тиме, али проблем нам је мањак радника. У нашем сектору имамо 25 радника, 14 мушкараца и 11 жена и ми се сви заједно трудимо да наш град буде што лепши – додаје наша, саговорница, са посебно симпатичним осмехом, и напомиње да мањак радника постаје проблем са којим се треба изборити. Она додаје да се запослени сектора који она води баве само садњом цвећа док је садња већих садница посао Сектора одржавања „Зеленила“ који се ових дана највише бави кошењем траве по граду, што је због временских услова, све захтевнији посао.

ЦВЕЋЕ ТРАЖИ ЉУБАВ… Александра и једна од 11 жена које раде на „седмом километру“

– Треба волети биљке, њима је потребна љубав и свака биљка ће ту љубав узвратити. Наравно, потребна им је и свакодневна нега, свака врста захтева посебан третман, прехрану, сунце, неке требају више воде, неке мање, неке кисело, а друге базно земљиште, све то треба знати. Ми биљке волимо бескрајно, пратимо трендове, набављамо нове варијатете, саднице нових боја, нове врсте биљака – одговара, разумљиво, са већ уобичајеним инспиративним осмехом, Александра Ћупић, на наше питање шта је задовољство овога посла којим се она бави.

(Старт 013)