ПРЕДСТАВЉАМО…

Пландиштанке Хелена Гилезан и Вања Липтак, двоструке победнице на Републичком такмичењу из музичке културе „Триолица“

НА ПУТУ ДО ЗВЕЗДА НА МУЗИЧКОМ НЕБУ, НЕ САМО ПЛАНДИШТА

• „За музику јесте важан таленат, али је рад не само много битан него и много тежак, али све се може кад се хоће“, каже Хелена

• „Музика ме потпуно испуњава и не могу да замислим свој живот без ње“, каже Вања

Хор Основне школе „Доситеј Обрадовић“, под руководством наставнице Иване Градишар, познат је широм региона по бројним успесима на разним такмичењима, а последњи у низу је освајање првог места на Републичком такмичењу хорова.

Али, осим хора, ту су и изванредни успеси певачких група, а последњи је прво место које су Хелена Гилезан (14) и Вања Липтак (13) освојиле у категорији дуетског певања на такмичењу „Триолица 2026“.

Оне су, уз клавирску пратњу Иване Градишар, извеле композицију Исидора Бајића „Све док је твог благог ока“. И ту није крај. Као чланице школске певачке групе, коју су, поред њих две, чиниле и Сунчица Гајић, Мила Радека и Сара Стоилковски, биле су убедљиве победнице и у тој категорији. Извеле су трогласно, а капела, духовну композицију „Ми смо деца неба“, као и традиционалну македонску песму „Јовано, Јованке“, уз пратњу клавира и тарабуке, коју је свирао Филип Велић (13).

Певачка група, дует, као и сам школски хор и оркестар, резултат су дугогодишњег, упорног и преданог рада наставнице Иване Градишар. Она је основала и музичку радионицу у оквиру школе, са намером да деци од најмлађег узраста обезбеди квалитетно одрастање и учење кроз музику. Од 2022. године у сталној је потрази за младим музичким талентима широм општине Пландиште.

Ивану смо представили у прошлом броју, а сада да чујемо Хелену и Вању.

• Када сте, од слушања предавања на часовима музичке културе, осетиле жељу да се и активно укључите и покажете свој таленат за певање? Колико су за успех важни таленат, а колико рад?

– Искрено, та жеља се јавила чим сам пажљивије почела да слушам музику на часовима. Музика ме је потпуно опчинила и једноставно сам осетила потребу да покажем шта знам. Зато сам убрзо, на наговор наставнице, уписала и Музичку школу и сада сам трећи разред ниже музичке школе, на одсеку за соло певање. Што се тиче успеха, мислим да је таленат одлична основа, као неки почетни ветар у леђа, али је рад ипак много битнији. Без упорног вежбања нема правог напретка – каже Вања.

– Имала сам жељу да певам чим је у нашу школу дошла наставница Ивана, а тада сам била пети разред. Сећам се да нас је на првим часовима, приликом упознавања, преслушавала и процењивала музички слух деце, да би ми потом саопштила да бих могла да постанем део музичке радионице, што ме је јако обрадовало. За музику јесте важан таленат, али је рад не само много битан него и много тежак. Ипак, све се може кад се хоће – одговара Хелена.

• Шта вас је највише мотивисало – оно што сте слушале од своје наставнице, жеља за доказивањем, сама наставница, све то или још нешто?

– Иако ми подршка и савети наставнице заиста много значе, моја највећа мотивација су заправо концерти познатих певача и певачица. Када их гледам како владају сценом, са колико енергије и емоција певају пред хиљадама људи, одмах пожелим да и ја једног дана будем на њиховом месту. То ме највише покреће да вежбам и напредујем – истиче Вања.

– Мотивисало ме је то што сам видела колико се наставница труди око мене и Вање да достигнемо врхунац, као и целокупан рад музичке радионице – каже Хелена.

• Ви сте победнице на Републичком такмичењу. Како доживљавате тај успех и шта је посебно допринело томе да стигнете до таквог признања и будете најбоље у Србији?

– Овај успех доживљавам као стварно огромну ствар, јер знам колико смо се сви заједно трудили. Мислим да је пресудило то што смо биле невероватно сложне. Редовно смо вежбале, подржавале се и певале из чистог срца. Када цео хор дише као једно и даје свој максимум, резултат једноставно не може да изостане – јасна је Вања.

– Као победница на Републичком такмичењу, тај успех сам доживела уз много емоција и среће, јер је певање нешто што мене и Вању испуњава задовољством. Посебно нам је била значајна подршка наставнице, нарочито у тренуцима када је било и нервозе, али се показало да се сваки труд исплати – напомиње Хелена.

• Да ли ће музичка уметност бити у приоритету и у вашем даљем школовању, па и након завршетка школовања? Имате ли планове?

– Музика је моја највећа љубав и дефинитивно је мој приоритет за будућност. Пошто већ учим соло певање, жеља ми је да наставим усавршавање и након завршетка ниже музичке школе. Редовно вежбам, волим да идем на такмичења и наступам, а крајњи циљ ми је да се музиком бавим професионално. Музика ме потпуно испуњава и не могу да замислим свој живот без ње – уверена је Вања.

– Музичка уметност ће и даље бити у приоритету. Сада, пошто похађам средњу школу у Зрењанину и имамо секције, определила сам се за музичку секцију, јер ме музика испуњава. О даљим плановима ћемо још видети, мада бих волела да се бавим певањем – каже Хелена.

• Да ли сте успешне и у другим предметима, као и у музичкој уметности?

– Да, трудим се да будем подједнако успешна на свим пољима, тако да сам у редовној школи одлична ученица. Сматрам да је важно посветити се и образовању и свом хобију. Иако ми је музика на првом месту, не запостављам остале предмете, па уз добру организацију успевам да ускладим све обавезе – истиче Вања.

– Успешна сам у свим предметима, све ми иде одлично. Ишла сам и на такмичење из биологије и освојила треће место – напомиње Хелена.

• Шта бисте поручиле својим вршњакињама и вршњацима када је у питању однос према школи и међусобном дружењу, посебно у време епидемије мобилних телефона?

– Поручила бих им да обавезно пронађу нешто што их истински испуњава – било да је то музика, спорт, сликање или било који други хоби, јер труд уложен у оно што волиш увек доноси прелепе резултате. Што се тиче телефона, они јесу корисни, али ниједан екран не може да замени дружење уживо, заједнички смех и искрену подршку другара. Треба чешће да се одвојимо од друштвених мрежа, да разговарамо уживо и заједно стварамо успомене за цео живот – уверена је Вања.

– Својим вршњацима и вршњакињама бих поручила да увек треба бити искрен, бити прави човек и понашати се тако да у друштву увек будеш свој. Због телефона деца не излазе толико напоље, што није добро. Треба што више да се дружимо, играмо и уживамо у природи – поручује Хелена.

И за крај, све честитке Вањи и Хелени, како на успесима тако и на лепим порукама које су нам упутиле.

С. Батало