СВЕ ТРАНСПАРЕНТНО... Зоран Грба

Разговор с поводом

Зоран Грба, члан Градског већа Града Панчева, задужен за пољопривреду, село и рурални развој

ПАНЧЕВО КАО ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ У РЕГИОНУ

• Рад Секретаријата за пољопривреду, село и рурални развој Града Панчева је, пре свега, транспарентан и он обухвата, од давања у закуп државног земљишта до обезбеђивања средстава за рад удружења пољопривредника, пољочуварске службе, противградне одбране…

На јулској седници Скупштине града Панчева, за већника задуженог за пољопривреду, село и рурални развој изабран је Зоран Грба, који је до тада био на челу секретаријата који се бави овом облашћу. У образложењу ове одлуке, градоначелник Саша Павлов је рекао  да је Грба  најстручнији за ову функцију, а његова биографија то и потврђује. У разговору за Старт 013, већник Грба каже да је транспарентност основа на којој почива његов рад, као већника, као и рад Секретаријата за пољопривреду, село и рурални развој.

  • Транспарентност рада Секретаријата је и захтев Европске уније у овим пословима трошења пара пореских средстава у раду са крајњим корисницима и у томе су ми доста помогле моје специјалистичке студије. У нашем раду нема ничег личног, већ све мора ићи кроз институције и бити транспарентно. Иницијатива се може покренути од стране органа који је основала локална самоуправа, попут месних заједница, а којима се својим предлогом могу обратити појединци или удружења. Тада та иницијатива одлази у кабинет градоначелника где се одлучује како ће се поступати даље и где се послови распоређују – објашњава наш саговорник и додаје да Секретаријат ради са два нивоа буџетских средстава: први је аграрни буџет, који износи око шест милиона динара на годишњем нивоу и он представља средства која су намењена искључиво за побољшање равномерног социолошког опстанка насељених места у граду. Тај новац се сваке године благовремено усмерава на подршку рада и јачање удружења пољопривредника из свих панчевачких села, укључујући ту и Војловицу и „Горњи град“. Оно што је, кад је реч о овим удружењима, наш саговорник посебно напоменуо, јесте то да она јесу специфична удружења, али и да је до сада већ требало да еволуирају у задруге, како би пољопривредници на тај начин постали значајнији фактор на тржишту.
СТРУЧНОСТ
  Већник Грба је по образовању пољопривредни инжењер а током радног века радио је и у просвети, био је на руководећим позицијама у Фабрици сточне хране у Јабуци а од 2009. године ради у градској управи Града Панчева где је, како сам каже, прошао све нивое система, од сарадника па све до секретара Секретаријата за пољопривреду, село и рурални развој. Недавно је одлуком панчевачке скупштине постављен за члана Градског већа где је заменио Зорицу Репац са којом је одлично сарађивао и за коју каже да му је током заједничког рада несебично пренела своје искуство. Већник Грба је 2009. године завршио и специјалистичке студије агробизниса из програма „Темпус“ Европске уније.

 

  • Други ниво средстава су она која реализујемо кроз закуп 18 хиљада хектара државног пољопривредног земљишта на територији града. Сва средства која добијемо кроз први односно други круг лицитације су строго наменска и правдамо их надлежном министарству. Под вођством тадашње већнице Зорице Рапац, 2016. године смо озбиљно кренули на узурпаторе овог земљишта и остварили смо добре резултате, узурпацију смо свели на минимум, па тако ове године имамо само једну узурпирану парцелу. Тада започиње период где, кроз право пречег закупа и по добрим ценама, успевамо да дамо у закуп око 16 хиљада хектара, док је остатак земљишта необрадив – каже већник Грба и напомиње да је 2016. године држава донела одлуку да се не одрже лицитације, већ да се пољопривредници који улазе у посед пријаве. У Панчеву се нико није пријавило за око седам хиљада хектара, од којих је Град процесуирао око четири хиљаде хектара, са којих су скинути усеви, чиме је Град Панчево постао пример добре праксе у региону, јер је успостављена комплетна процедура, донета је одлука Скупштине града као и све друге, пратеће одлуке. Да би се све то урадило, било је потребно имати добру пољочуварску службу, која је са градском комисијом и републичким инспектором излазила на терен, Наравно, било је потребно и пронаћи предузеће које ће скинути усеве и откупити га.

  • Тада су узурпатори видели да нема шале и сваке године их је све мање и мање. Скидани су и сунцокрет, и кукуруз и соја а вађена је и репа. Они који су ухваћени, морали су платити три пута увећан закуп или кажњени са три године пасивног статуса што се тиче лицитација. Многе локалне самоуправе су преузеле овај наш метод решавања проблема узурпације државног земљишта.

Иначе, од средстава добијених на лицитацијама, чији износ је обично између 160 и 180 милиона динара, једна трећина иде Граду Панчеву, Водама Војводине и Водопривредном предузећу „Тамиш-Дунав“ за одржавање каналске мреже у Панчеву, дуге 600 километара, а која онемогућава да град буде поплављен. Поред тога, овим средствима се ангажује пољочуварска служба која пази на свих 64 хиљада хектара земљишта у Панчеву, а за шта се расписује јавна набавка вредна 25 милиона динара годишње. У служби данас има 28 запослених који у свакодневним пословима користе шест возила.

  • Овим новцем на тај начин ми одржавамо повољан амбијент за интензивну пољопривредну производњу која је карактеристична за Панчево. Део ових средстава иде и за уређење атарских путева на територији града, што у просеку кошта око шест милиона динара по километру. Ми увек имамо спремне пројекте унапред, више него што нам то финансијске могућности дозвољавају, па смо тако пре три године урадили стратешки важан атарски пут између Старчева и Иванова, вредан преко 50 милиона. Прошле године смо радили у Јабуци и Глогоњу, а ове године ћемо, после жетве, радити на атарским путевима у Омољици и Банатском Брестовцу. Део новца иде и на противградну одбрану, коју реализујемо у сарадњи са РХМЗ и МУП-ом, као и на комасацију, која се до сада показала као веома скуп процес који ћемо свакако морати обавити – објашњава већник Грба. Он додаје да се свим овим пословима бави само 13 људи запослених у Секретаријату за пољопривреду, у три одељења: за пољопривреду, за село и одељење за рурални развој. Годишње кроз овај секретаријат, за реализацију свих ових послова и активности, прође око 800 милиона динара, каже наш саговорник и понавља да се сви ти послови обављају на транспарентан начин.

В. Илић