Галерија успешних

Миодраг Живуљ, директор  Термоинжењеринг ДОО Панчево

ЖИВОТ САТКАН ОД СТАЛНИХ ПОСЛОВНИХ ИЗАЗОВА

• Од мајке, која га је „метлом отхранила“,  научио је да се снови остварују само радом

• Радио је на најсложенијим пословима у Петрохемији и Техногасу, као и на пословима инспектора, да би 1994. кренуо у приватне воде

• Данас је фирма којом он руководи, у послу којим се бави,  једна од најпознатијих у Србији

Одрастао је са мајком и сестром (отац му је умро кад је имао три године), с поносом прича да га је мајка „метлом отхранила“. Упијао је знање са свих страна, свестан да му то што научи нико не може одузети. Од мајке Софије, која је радила као „теткица“ у Медицинској школи, научио је да је рад једини пут ка будућности и остварењу снова.

Увек је био међу најбољим ђацима и у основној и у средњој школи. Завршио је  панчевачку Средњу техничку школу, машински смер, што је, уз праксу у Азотари, било опредељујуће да упише студије машинства, смер процесна техника. Али пошто му ни Рафинерија ни Азотара нису дали стипендију за студирање, дао му је сарајевски Енегоинвест, на чијем је челу тада био велики Емерик Блум. И…

НЕШТО И О…

Миодраг Живуљ се, сем редовним послом, свакодневно се бави рекреацијом, а посебан хоби су му слике. У канцеларији у Ослобођења 39 има их више од двадесет, а у стану, каже, преко педесет.  – Шта да вам кажем, волим да уживам у ономе шта је писац, односно сликар хтео да каже, и кад већ ја не знам, бар да уживам у ономе што други знају, сликање је моја страст и рекао бих једина нестварена љубав, али зато је надокнађујем на овај начин – искрен је наш надасве специфични саговорник.

И даље је у контакту са својим пријатељима са студија, јер не разликује људе по њиховој вероисповести, већ само по томе да ли су добри или лоши, јер „брат је мио било које вере био“, каже.  

Ожењен је Мостарком Бранком, има две кћерке, Наташу и Бојану, од којих нестрпљиво чека унуке како би се остварио и у још једном послу, улози срећног деке.

Као стипендиста Енергинвеста (они који живе своје „треће доба“ знају добро каква то фирма беше, и они су препознали његов потенцијал!) студира у Сарајеву, да би након завршетка студија стекао звање дипломираног инжењера машинства, смер процесне технике. Али, такав каквог је бог дао, није остао у Сарајеву да „одради“ стипендију, него је враћа Енергоинвесту и сам се враћа у Панчево. У Петрохемију, у којој каријеру машинског инжењера започиње на најсложенијим пословима, да би убрзо, са тако стеченим искуствима, децембра 1978. отишао у инспекторе, и то оне који се баве контролом парних котлова и опреме под притиском.

ИЗ ИНСПЕКЦИЈЕ У…

   И, као инспектор, прво одлази у Петрохемију, како би својим потписом потврдио да је оно што се тиче посла у сфери његове одговорности – све у реду. Баш тако, оно што је он припремао као радник Петрохемије, а то је изградња система отпадних вода и погона Етилен, сада је као инспектор пустио у рад. – Американци су били одушевљени како је тај мрежни дијаграм урађен – са нескривеним задовољством, што да не, каже наш саговорник, Миодраг Живуљ, човек чија свака реч има посебну специфичну тежину, а сваки покрет тела своје, не тако лако, препознатљиво значење. Али ко га мало више зна, међу које, на срећу,  спадамо и ми, препознаће  ако треба и оно скривено значење неке од речи и онај нехотични покрет неког дела тела, према околностима које он, по потреби већ, на себи својствен начин креира.

Као инспектор опреме под притиском, присуствовао је састанцима свих инспектора тадашње државе, који су се одржавали свака три месеца, и био је је један од најцењенијих у бранши којом се бавио, тако да је баш он био тај који је решио проблеме са прслинама на сферним резервоарима, у чему је имао пуну подршку једино колеге Звонка Шимуновића из Загреба.

Године 1987. појавила се у Техногасу потреба за изградњом сферног резервоара од 5000 кубика, и… Миодраг Живуљ напушта инспекторски посао („од инспекторских дана остало ми је да могу да поједем колико треба и никад не кажем да не могу више“) и поново се враћа у производни процес. Шта мислите где? Па, у Техногас, разумљиво, идући за новим изазовима постаје први човек тима који започиње и успешно завршава изградњу тог сферног резервоара од микролегираног челика, који и дан-данас ради.  – Мој цео пословни живот саткан је увек од нових и нових изазова, и то је та водиља која ме увек води правим путем, тамо где знам да ћу успешно стићи, али и чекам нови мотив када и где поново кренути – каже Живуљ, у канцеларији са бројним сликама по зидовима, где је седиште фирме којом сада рукововоди, а која је позната широм Србије, али до ње, хајде  да пређемо још један део пута.

Живуљ у Техногасу остаје до 1994. године и онда креће у приватне воде. А, да, да не заборавимо. Док је радио у Техногасу био је члан комисија за техничке прегледе готово свих јужнобанатских општина, тако да све оно што је тада грађено и имало у својој конструкцији уређаје под притиском, морало је добити његов параф да би легално функционисало. Радио је и на пословима око пројектовања гасификације, широм јужног Баната.

НОВИ ИЗАЗОВ

   И, рекосмо, те 1994. решава да крене у нове изазове. Сам. И тако настаје Термоинжењеринг, најпре са седиштем у хотелу „Тамиш“, а од 1996. године у Ослобођења 39, где је некада био чувени Тргопродуктов „Папирсервис“.

Данас на тој адреси ради 14 радника.

-Сем мене, ту су и дипломирани машински инжењери Бранка Павловић и Мирјана Првуловић. Затим, књиговодствени радници, технички секратар и мајстори – каже Живуљ, набрајајући екипу која успешно ради, ево, у априлу биће тачно 25 година.

Фирма је подељена на два дела: на акредитовану лабораторију, која се бави пословима  испитивања и баждарења цевних затварача, вентила сигурности, регулатора, гасних инсталација и на именовано контролно тело за преглед опреме под притиском.  – Тај посао у Панчеву радимо једино ми – истиче наш саговорник, напомињући да послове те врсте Термоинжењеринг обавља по целој Војводини, па и шире. – Радили смо у Нишу, Шапцу, Владичином Хану, Железари у Смедереву, где и сада радимо, итд. итд.

Иначе, тренутно, радници Термоинжењеринга су ангажовани на пословима у панчевачкој Петрохемији, затим у Петрохемији у Елемиру, смедеревској Железари…

На уско стручним пословима Миодраг Живуљ је главни инжењер и на терен углавном излази он сам, што су нам потврдили, у време разговора  придошли, Станко Шкаљак и Јован Богданов, чије речи похвале за свог „газду“ нећемо понављати, било би сувишно.

Ако овом приликом додамо и да је Миодраг Живуљ 30 година судски вештак, а 20 година вештак МУП-а, да има све неопходне лиценце за извођење радова, онда ће вам све бити јасно и да ништа више не кажемо. Али морамо и ово.

Фирма Термоинжењеринг, видимо то на зиду, добила је бројна признања и похвале.

У складу са друштвено одговорним пословањем, Термоинжеринг је решио техничке проблеме филтрације воде на Хиландару, помогао је и помаже разне културне, а посебно дечје установе, затим, спортске клубове, удружења…  – То је наша морална обавеза према друштву у којем живимо и радимо, посебно према младима који су будућност ове земље, у у складу са тим увек ћемо се друштвено одговорно односити према друштвеној заједници, јер то је неизоставни део приоритета наше пословне политике – каже наш саговорник, показујући нам бројна признања и похвале, посебно се поносећи оном са Хиландара.

С. Батало