На кафи са…

Владислава Максимовић, чланица Градског већа Панчева

ВИЗИЈА ДА, АЛИ ЈЕ ВАЖНО ЗНАТИ И ПУТ КА ЊОЈ И ИЋИ ЊИМЕ!

• Град Панчево је одговорна локална самоуправа и зато брзо и ефикасно реагује на све оно што су тренутни или дугорочни проблеми сваког грађанина

• Рурални развој, ветрозаштитни појасеви, сређивање атарских путева и каналске мреже, борба против узурпације, помоћ удружењима пољопривредника, жена…

Завршила је Шумарски факултет Универзитета у Београду, а онда и мастер студије на Пољопривредном факултету у Земуну, на ком је тренутно и докторанткиња, и то за област ратарства.

Осим тога бави се и научно-истраживачким радом и више њених ауторских и коаторских радова објављено је у еминентним  домаћим и страним часописима, који се баве тематиком пољопривреде и шумарства.

Своју радну каријеру започиње у јавно-комуналном предузећу у свом родном селу, да би потом прешла у панчевачко „Зеленило“, где обавља функцију техничког извршног директора.

Након прошлогодишњих избора постаје чланица Градског већа, задужена за област која јој је и струка –пољопривреду и шумарство, али и за село и рурални развој, што јој је, опет, блиско, јер је „сеоско дете“, рођено  у Банатском Новом Селу, у породици познатој по производњи разног цвећа. Ивер очито…

Наша саговорница је Владислава Максимовић, млада  жена која је, без икакве сумње, експерт у послу за који је задужена, а сем тога има и све оне особине неопходне за особу која се налази на одговорној функцији и обавља одговоран посао, у интересу свих грађана Града Панчева, која о томе води рачуна и која се у складу са тим и понаша.

О познавању проблематике којом се бави нећемо ни говорити, било би сувишно, баш као и о њеној комуникативности, способности да у правом тренутку каже баш оно што треба рећи и да то каже на начин који указују, не само  на изузетан дар да саговорника „натера“ на неизбежно размишљање  и о оном што му, можда, на први поглед не изгледа превише важно, већ и вештина да струку у сваком тренутку држи у првом плану, а све остало  може да чека.

Ево како то изгледа на „лицу места“.

• Доласком на место ресорног већника за пољопривреду, село и рурални развој, наставила сам започете послове на реконструкцији атарских путева у Омољици и Банатском Брестовцу, у дужини од око 8,5 км. Такође, завршили смо радове на чишћењу депоније у Иванову, где је део средстава био финансиран од стране Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство, а радило се и на чишћењу депонија у насељеним местима, и то по приоритетима, и тако ћемо наставити и ове године – започиње разговор наша саговорница, подсећајући да с нестрпљењем чека реултате покрајинског конкурса за уређење више атарских путева, јер „нам је стало да наши пољопривредници што лакше стигну до својих њива, а с којима смо у свакодневном контакту, како би уз њихову помоћ што ефикасније препознали најважније приоритете у решавању њихових проблема, што је наш и мој најважнији задатак.“

А сад да нешто чујемо о решавању проблема са државним земљиштем, не само о закупу и лицитацији, него и о узурпацији.

–  Град Панчево има 65.000 ха земљишта, од тога око 17.000 ха државног пољопривредног земљишта.

У првом кругу лицитације било је понуђено 3.218 ха државног пољопривредног земљишта, а издато 2.381 ха, на период од 15 година. Било је много заинтересованих пољопривредника који долазе из свих катастарскх општина. Посебно висока цена по хектару излицитирана је у катастарској општини Долово, где је било понуђено око 600 ха и просечна излицититана цена је 590 евра по хектару, слична ситуација са ценом била је и у Качареву. Просечна цена за територију града Панчева по хектару излицитираног државног пољопривредног земљишта је 383 евра, што је за око 60 евра више у односу на претходну годину.

Други круг лицитације државног пољопривредног земљишта одржали смо онлине, а према упутству Управе за државно пољопривредно земљиште. Пољопривредници су на време били обавештени и није било никаквих проблема око употребе новог програма „Дигитално јавно надметање“.  У току је израда Годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта на територији Града Панчева за агроекономску 2021/2022. годину.

Након тога, крећемо у борбу са узурпацијом, јер нам је циљ да тај константни проблем сведемо на минимум. Кренућемо  редом по свим катастарским општинама. Имамо добру сарадњу са Пољочуварском службом, председницима месних заједница и геодетском службом, тако да ћемо ускоро кренути на терен да видимо сваку државну парцелу која се користи ван правних оквира. Оно што желимо да напоменемо јесте да су консеквенце уколико неко бесправно користи државно пољопривредно земљиште регулисане Законом о пољопривредном земљишту и посебно истичемо једну од тих одредби – а то је стављање пољопривредних газдинстава у пасивни статус – напомиње Владислава Максимовић.

Говорећи о активностима Пољочуварске службе, наша љубазна саговорница истиче да   је  она  „током зиме на терену затекла неовлашћену сечу дрва, бесправну сечу ветрозаштитних појасева, да редовно обилазе и приватне парцеле, некатегорисане путеве, канале за наводњавање и одводњавање, врше заштиту усева од номадске испаше, као и да чувају механизацију у пољу за време извођења радова.

„Пољопривредници су упознати  преко својих месних заједница који су пољочувари на њиховој територији, и пошто је обезбеђено ј двадесетчетворочасовно дежурство, могу да их позову у свако доба дана и ноћи“,напомиње наша саговорница.

Ево и одговора на питање како оцењује стање у шумарству,

• Град Панчево, као одговорна локална самоуправа, на време је препознала и проблем  ветрозаштитних појасева на територији града. Ове године повећали смо средства за подизање појасева на територији града. Посао подизања ветрозаштитних појасева и одржавање постојећих поверен је ЈКП “Зеленилу“. У претходних пет година „Зеленило“ је посадило око 40.000 садница на свим важнијим путевима. Подизани су нови појасеви Банатско Ново Село – Владимировац, Панчево – Баваниште итд. Пратимо препоруке и радимо на подизању свести грађана о томе колико су важни појасеви уз атарске путеве, јер је пошумљеност Војводине испод 6 процената,  што је недопустиво мало – истиче већница Максимовић, додајући да „ових дана потписујемо уговор са Министарством животне средине, где смо на конкурсу Зелени фонд конкурисали са наших 11.000.000 динара и од њих ћемо добити 4.000.000 динара за подизање нових појасева у овој години.“

Кад је у питању каналска мрежа и њено одржавање, Владислава Максимовић каже да је у току покрајински конкурс за одржавање каналске мреже, да ће Град панчево свакако конкурисати, и то са пројектом каналске мреже на територији Града Панчева, у сарадњи са „Водама Војводине“ и „Тамиш Дунавом“.

• Улажемо изузетне напоре за чишћење каналске мреже, то је  око 587 км на територији Града Панчева, уз финансијску помоћ Покрајине, што укупно износи око 34.000.000 динара. Изузетно је битна проходност канала и успостављање водно-климатског режима наших парцела, као и парцела наших пољопривредника. У овом тренутку наши пољопривредници нису упознати са изградњом озбиљних система и црпних станица на територији Јабуке, који ће омогућити у наредном периоду наводњавање од око 2500 ха наших ораница, чију изградњу финансира Република Србија уз помоћ Абу Даби фонда. Разумели смо напоре председника Републике Србије Александра Вучића, а и тежње, у времену наглих, изоштрених и свеобухватних климатских промена да се унапреде и изграде нови озбиљни системи за наводњавање, пре свега у Војводини, у градовима и општинама у којима је то могуће, а наш Град због самих природних услова то јесте. Трудимо се, такође, и да и ми сами својим средствима и локалним мерама, још више те идеје унапредимо, потпомогнемо и створимо услове за развој модерне пољопривреде, како приличи у времену  21. века – посебно напомиње Владислава Максимовић.

Иначе, у буџету Града Панчева издвојено је четири милиона динара и у другој половини године, планирано је да се распише конкурс за доделу тих средстава удружењима пољопривредника, као и прошле године када на конкурсу учествовала и средства добила разна удружења пољопривредника, удружења жена, удружење винара итд.

Што се тиче сарадње са надлежним министарствима Републике и Покрајине, Владислава Максимовић истиче одличну сарадњу и са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде  и са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство.

• Покрајински секеретар за пољопривреду  Чедомир Божић посетио нас  већ два пута, у једној од посета обишли смо и једно  пољопривредно газдинство у Јабуци – подсећа наша саговорница, на помињући да  је визија Секретаријата за пољопривреду, село и рурални развој, подршка малим породичНним пољопривредним газдинствима, посебно око учешћа на разним републичким и покрајинским конкурсима, посебно имајући у виду чињеницу да корона вирус оставља и те како трагове и на све оне који се, на овај или онај начин, баве пољопривредном производњом.

• Секретаријат за пољопривреду, село и рурални развој жели и има визију и задатак да посебну пажњу усмери ка малим породичним пољопривредним газдинствима. Да им пружимо сву неопходну логистику и помоћ око учествовања на разним покрајинским и републичким конкурсима, посебно ако знамо да  због пандемије коронавируса цела година за пољопривреднике није била нимало лака.

С. Батало