На кафи са…

Татјана Орлов, председница Друштва за церебралну парализу и сродна оштећења Панчево

СВАКИ СУМРАК ЈЕ И НАЈАВА СВИТАЊА, ЈЕР…

• Друштво својим бројним активностима посебно води рачуна о томе да се кроз разне врсте креативног дружења, и родитеља и деце, учини колико се год може на што већем међусобном разумевању на свим нивоима друштвене заједнице, као и на активној социјализацији у свим њеним сегментима

Маштала је о томе како ће једног дана постати позната балерина и то широм тадашње велике државе, предиспозиције за тако нешто нису јој недостајале, напротив, потом је сањала да ће на измаку балетске каријере своје умеће, у звању балетског стручњака, пренети на друге, потом…

Али, већ на самом почетку остваривања првог сна, судбина, или шта већ, све те њене жеље гурнула је у посве неку другу страну, далеко од ње, на недостижну удаљеност, нажалост. Ипак, она је остала – она. Рускиња, која воли своју Србију, која поштује људе око себе, али пре свега себе, која сваку ноћ доживљава као скорашње ново свитање, жена која не зна за површност, ма где била и ма шта радила, особа која своју судбину чврсто држи у својим рукама, не препуштајући ништа случајностима, ма колико се оне трудиле да је изненаде. И онда када то ипак некако успеју, биће убрзо стављене под њену контролу, на само њој знан начин.

Татјана Орлов, наша саговорница, изузетна, у најширем поимању те речи, личност је која зрачи неком посебном, одважном енергијом, која се не прилагођава потребама тренутка, већ која је уткана у њен биолошки код, по коме се она препознаје у широком луку око ње где год се појави.

Да, те, 1978. године, родила је друго дете, и њени снови о балетској каријери убрзо постају само то, снови. Они су стали на самом почетку, а њен животни пут морао је да крене другим правцем, оним када мајка свом детету мора остати заувек мајка, а њено дете заувек остати дете. Речи, и мајка и дете, на овом путу имају другачије значење од оног на који су многи навикли на њиховој већ уходаној траси. Татјанин пут, међутим, од тада нити је био уходан, нити је био тако проходан, али онај ко баш по њему мора да крене зна како научити њиме правилно ходати, јер мајка нема другог избора, мајчински инстинкт је њен једини могући путоказ.

Друго Татјанино дете, са церебралном парализом, нажалост, и то са њеним тежим обликом, ставило ју је пред нови изазов, какав, знају само они који су се с њим непосредно суочили. И Татјана, до јуче балетанка, сада као други пут мајка, није се предавала, њено дете је само њено дете, и увек ће тако бити, а њен пут је само њен пут којим ће она, после балета, почети да учи како да хода, другачијим корацима, не оним балетским, али и да томе помогне и свима онима са сличном судбином, како би се путем налик њеном и они кретали како-тако, док не науче. А природа је природа, научиће, јер како Татјана каже „церебрална парализа није болест, то је стање“. И том стању треба се прилагодити. Не само себе него и све оне око себе, и свој живот и живот оних поред и око себе.

Петог марта 1985. године, на иницијативу родитеља деце са церебралном парализом, међу којима је била и Татјана Орлов, основано је Друштво за церебралну парализу и сродна оштећења Панчево.

Већ дуго година на челу Друштва налази се управо Татјана Орлов, не случајно, јер људи када им је најтеже знају да препознају атамане (видети антрфиле), оне који ће им помоћи да се са истином суоче са што мање предрасуда, како би та истина на најлакши и најбржи начин постале део подношљиве и прихватљиве свакодневице.

И тако већ 37 година.

-Шта да вам кажем, ушла сам у ту другу причу кад сам морала да одустанем од прве, али са још већим еланом и жељом да истрајем на том новом путу, путу који захтева емотивну приврженост, брзо сналажење у непредвидљивим ситуацијама, реаговање на прави начин и у правом тренутку, уклањање свих оних препрека које ометају понашање адекватно свим захтевима ситуације у којој се налазите, а уз све то уз неизоставну љубав, која мора бити видљива и спонтана, без икаквих резерви – започиње своју причу наша саговорница, с уверљивошћу и настојањем да нас и невербалном комуникацијом што више приближи суштини онога шта жели да каже и емотивном доживљају неопходном да се то што каже схвати и срцем и душом. Успела је у томе.

Татјана Орлов прошла је дуг пут суочавања са свим бирократским препрекама на путу да оствари жељене циљеве, али никад није одустајала, таква је једноставно, што науми… то и оствари. Пре или касније.

Почев од обичних ивичњака поред пута, који су, на иницијативу Друштва, уместо са оштрим ивицама постали заобљени, па до бројних стаза за колица, бесплатног превоза, а ту су и честа убеђивања са службеницима разних установа о потреби еластичнијих тумачења прописа… Не без резултата и у томе.

Али један проблем, онај највећи, она сама не може да реши. Шта са дететом са церебралном парализом које остане без родитеља, без мајке, првенствено, јер нема тог оца који може да замени мајку. – Управо сам за један такав случај чула ноћас – рече нам наша саговорница, са очима које само што нису пустиле сузу.

Бесплатне пелене, право на кућну негу и помоћ и 30.000 динара надокнаде! – Не, то није довољно, јасно вам је и зашто, зато треба оформити неку установу која ће се овим проблемом бавити на прави начин и то је моја нова борба да се до такве установе и што пре стигне – каже Татјана Орлов, у свом већ препознатљивом стилу.

Друштво за церебралну парализу и сродна оштећења Панчево, на челу са Татјаном Орлов, сваке године организује и акцију „И нас воли Деда Мраз“ када, и она лично, иде од куће до куће и свој „својој деци“ , без обзира на њихове године и узраст, поклања пригодне пакете, јер Деда Мраз не зна за разлике, а деца су деца док год мајке брину о њиховом развоју, у сваком стању и у сваком добу.

РОМАШКА

Поред председавања Друштвом за церебралну парализу и сродна оштећења Панчево, Татјана Орлов је и учествовала и у оснивању Удружења „Ромашка“, како она каже „удружења Руса и наших суграђана“, с циљем приближавања руске културе, традиције и обичаја Панчевцима и Панчевкама, сваком згодном приликом. Иначе, ромашка је цвет, нешто између беле раде и камилице.

И још нешто. Чланови „Ромашке“ Татјану су прозвали атаманом, а то је био назив за вођу Козака, па сад видите зашто баш тако!

-У свим својим активностима, које морају бити прилагођене актуелним потребама наше деце, у било којој мери, оно о чему посебно водимо рачуна је и то да удовољавањем њима никако не доведемо у непријатну ситуацију оне који немају такву врсту проблема, наша деца су наша брига и никога ко таквих брига нема не желимо да повредимо на било који начин, али желимо да упутимо свима недвосмислену и јасну поруку да смо сви исти, било да су у питању посете културним установама, спортским догађајима или салонима лепоте, свеједно – напомиње Татјана Орлов.

Зато Друштво за церебрално парализу и сродна оштећења Панчево кроз своје активности води рачуна и о томе да се кроз разне врсте дружења, и родитеља и њихове деце, учини корак више ка међусобном разумевању и потреби социјализације, с обе стране друштвеног миљеа, па се тако организују и концерти, књижевне вечери, игранке, путовања, међусобна посећивања…

МАСЛЕНИЦА

У организације „Ромашке“ а уз подршку и Града Панчева и Јужнобанатског управног округа, у Панчеву ће 5. марта, на платоу код Градске управе, бити организована „Масленица – Бела недеља“, традиционална руска манифестација, која се одржава сваке године недељу дана пре почетка ускршњег поста.

На овој специфичној манифестацији, који ће отворити атрактивне мажореткиње, уз богат културно-уметнички програм, промовисаће се различити културни садржаји из целог јужног Баната, и Срба и Мађара и Румуна и Словака и Чеха…Поред тога биће ту и надметања са конопцем, разних дечјих игара… али и кулинарских промоција, кроз такмичење за „најукуснијуу блинчику“ (руску палачинку) а биће ту и крофни, млека… забаве за све узрасте!-Посетите нас, нећете се покајати – поручује Татјана Орлов нама, а ми вама.

А што се простора тиче и то ће ускоро бити решено, па ће Друштво имати своје функционалне и опремљене просторије са пригодним садржајима, а оно што Татјана Орлов жели посебно да истакне је жеља да се оформи једно заједничко удружење на нивоу целог јужног Баната.

-Да, то нам је тренутно у фокусу активности и у том смислу желела бих посебно да захвалим начелници Јжнобанатског управног округа Марини Томан на свесрдној подршци, не само у том смислу, него и на значајној помоћи коју нам пружа како би што ефикасније остваривали своје планиране активности у интересу свих наших чланова, па и шире – напомиње наша, збиља, изузетна саговорница у сваком погледу.

Таква је Татјана Орлов, од када је знамо. А знамо је дуго.

                                                                             С. Батало