КОРАК ИСПРЕД... Милорад Димчић испод „оне“ слике

Галерија успешних

Милорад  Димчић, власник Aуто-центра ДМ – агенције за пословне услуге

И СТРУЧНИ ЉУДИ И ВРХУНСКА ОПРЕМА

• Почело се са троје радника, данас их има десет пута више • Рецепт за успех је бити увек у тренду и пре других • Са отварањем и канцеларије нотара и грађани и правна лица ће све послове моћи да заврше на једном месту

У Oсновној школи био  је ученик генерације. Са одличним успехом је завршио Средњу хемијско-техничку школу, а онда иТехнолошки факултет у Београду.  Као стручњак за биохемију запослио се у Рафинерији нафте Панчево. Али тај посао није био довољно широк за његов креативни дух, а пошто не трпи спутаност, понајмање ону која се тиче његове личности, решио је да се отисне у свет приватног бизниса. И, те, 1991. године, почиње његов пут ка звезданим висинама.

Панчево је за њега било преуско тржиште. Па и Србија, тако да је стигао и до Црне Горе.

    Оснива приватно предузеће ДИ – Мако, чија је претежна делатност била посредовање у туризму и осигурању, свих врста: од ауто-одговорности, па до путног осигурања, осигурања имовине, школа, здравља, ђачких екскурзија… Све то је радило троје радника. Данас их има десет пута више. Од тога, машала, четири су труднице.

    Наш домаћин је Милорад Димчић, власник једне од најсупешнијих фирми у својој бранши у Панчеву, отац четворо деце,  једне ћерке, која похађа основну школу, друге, која иде у Гимназију, треће, која има сопствену фирму, и сина, који ради у Немачкој, и који је са 26 година, тада, био најмлађи доктор архитектуре у Европи!

ОСИГУРАЊЕ

„Наш грађанин, нажалост, још увек нема потпуно изграђену свест о томе шта значи осигурање, свуда где оно у савременом свету већ увелико постоји“ – каже Димчић, додајући да је стога неопходна едукација становништва, јер није све последица сиромаштва, него и незнања или непознавања онога што би се морало познавати.

„О томе би и држава морала да поведе рачуна“, каже он, „јер никад се не зна кад ђаво може доћи по своје, и зато га треба предухитрити, како   државу, а та држава су њени грађани, они то плаћају, не би сваки његов долазак коштао колико светог Петра кајгана“.

ЦЕНТРАЛА У МИЛОША ТРЕБИЊЦА… ускоро и нотаријат

    Седимо у канцеларији, у којој је на столу велика слика сина и три ћерке, а на зидовима све слика до слике, прави уметнички доживљај за оно око које уме да види.

Не питамо ко је аутор тих слика. На свакој је потпис: М. Димчић. Чекамо одговор на наше погледе.

     -Да, то је део моје душе пренет на платно, онако како ја тумачим шта она хоће да каже, а уме да каже много тога, и ја јој то са задововољством допуштам, припомажући јој да то што хоће да каже, искаже на најупечатљивији начин, онај који оставља дубок траг у другим душама, што и јесте задатак уметности како је ја схватам   – објашњава наш домаћин настанак слика, посебно се задржавајући на једној, која је била победник на једном од Бијенала у Купарима, а за коју је њен творац посебно везан, не желећи да је прода за ни по коју цену, јер она у себи садржи посебну причу, али то је већ сасвим друга тема.

    Само још да додамо да његових слика има од Прилепа (Распеће Христа) до Сиднеја (Црква Св. Наума из Охрида).

    Враћамо се послу, који није хоби, али који треба знати радити, и то боље од других и на другачији начин од других, јер само је то пут који води ка успеху. Зна то добро Милорад  Димчић, и зато је већ после само две-три године од оснивања, Ди-мако био једина овлашћена фирма у Панчеву која се бавила  пререгистрацијом возила из бивших југословенских република на српске таблице. А таквих возила у Србији, од 1994. и 2003. године, било је готово милион.

   -Био је то за нас велики подстицај да почнемо да проширујемо портфељ својих услуга, како би заузели што повољнију стартну позицију за оно што смо знали да долази и за оно што смо знали шта ће грађанима требати, како би што више тога од онога што им тог тренутка треба, обавили на једном месту – каже Димчић, додајући да га, при том, највише нервира тај „бирократски фашизам“, који би увек да покаже „своју нарцисоидност“, па и тамо где су ствари посве јасне, али, ето, „неко хоће да докаже сврху свог постојања по било коју цену“, па и тамо где за „такво постојање не постоје ама баш никакви разлози“.

ШТА СВЕ

Ауто-центар ДМ ради са свим физичким и правним лицима и има стручњаке који завршавају и најкомликованије облигационе односе, било да је реч о споровима између физичких лица или о проблематичном статусу правних лица (стечај, ликвидација…). У ДМ-у можете обавити и: технички преглед и регистрацију свих врста возила, од мотоцикла до локомотиве, да тако кажемо, затим пренос власништва, па и она између различитих правних лица, затим, комплетна услуга око увоза половних аутомобила, вршење атеста за промену намене одређених возила, атести за гас и гасне инсталације, па посредовање око свих административних процедура по питању возила свих врста, па, све врсте осигурања, па и оно животно, па…

    Не сумњамо да тако успешан привредник не успева да излази на крај и са много већим проблемима од оног које он назива „бирократским фашизмом“, па макар неке идеје реализовао са мањим закашњењем или их у ходу прилагођавао новонасталим околностима, као што је случај са зградом у Светог Саве, недалеко од Поште у Панчеву.

     -Да, у почетку сам хтео да ту буде смештен ИТ  инкубатор, са људима од највишег ауторитета у разним областима, од архитектуре и грађевинарства, па до задње речи информационих технологија, али није све ишло како сам ја мислио да ће ићи, тако да то остаје за неке наредне године, а дотле, биће ту шест великих станова од по стотинак квадрата, па локал, па… видећу, али од ИТ инкубатора не одустајем – изричит је наш саговорник.

    Док то не буде, а не сумњамо да ће бити, („Што не би млади људи уместо за 6.000 евра у Немачкој, радили за 3.000 евра у свом граду, у својој држави“), вратимо се Ауто-центру ДМ, који 2005. отвара центар за техничке прегледе возила и свих пољопривредних машина у Црепаји, а 2010, и, тада, најсавремнији ауто-центар за техничке прегледе и све оно што иде уз то, у јужном Банату.

    -Тај ауто-центар на Јабучком путу, не само што има најсавременију опрему за детектовање свих недостатака на свим врстама путничких возила, пољопривредних машина и свих других превозних средстава, него  поседује и највећи тунел у Србији за вангабаритна возила, као и посебну линију за мотоциклисте , а да не говорим о 120 квадратних метара лепо уређеног хола, са специјалним стаклима, видиковац за оне који воле да гледају шта мајстор ради са њиховим љубимцем, све док не добије кључ и све папире у руке, уз љубазно – видимо се догодине – сликовито ће наш елоквентни домаћин, чије речи не остављају ни трунке сумње у њихову веродостојност и смисленост поруке.

УТИСАК

Прво што ће вас дочекати када уђете у просторије ДМ-а, то је спонтани осмех уз неизбежно – добар дан, изволите. После тог осмеха следи изузетна љубазност у опхођењу, тако да вам сваки мањак или вишак папира дође као нешто сасвим нормално и уобичајено. А онда, с осмехом ћете бити и испраћени.

А тек „газдарица“? И под наводницама прејака је то реч за жену која као да је завршила највише школе маркетинга и која просто зрачи на даљину позитивном енергијом и издашном пријемчивошћу.

А тек кад се осмехне! Како да не дођете опет!?

    Питамо га за крај разговора, који ево улази у трећи сат, шта је то што ДМ препоручује у односу на друге фирме које се баве сличним послом?

    -Ја вам то из колегијалних разлога нећу рећи, то ћете морати да питате оне који користе наше услуге, а којих је сваког дана на стотине, али ћу вам рећи да ускоро планирамо да отворимо и наш сервис за тахографе и да инсталирамо вагу за мерење тежине возила, како бисмо регистровали и најмања одступања, а што је посебно важно при регистрацији теретних возила.

А НА ЈАБУЧКОМ ПУТУ… квалитетна услуга и најсавременја опрема

А што се тиче настојања да наше услуге у целини комплетирамо, ускоро ћемо у нашим просторијама у Милоша Требињца отворити и нотаријат и тиме грађанима омогућити да све што им треба обаве на једном месту, што неће моћи нигде другде, и то је тај врхунац наше пословне филозофије, бар у овој деценији овог века – каже у свом стилу наш саговорник, а после два и по сата разговора, сасвим смо га разумели шта је хтео да каже.

    Двадесет и први век има после друге, и трећу деценију.

СиБ