Интервју

Слађана Липтак, директорка ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Пландишту

ДУБОКО ВЕРУЈЕМ ДА ЈЕ БОГ ЉУБАВ, А

СКРОМНОСТ И ИСКРЕНОСТ ЈОШ УВЕК ВРЛИНЕ

• У овом пролазном свету, у коме само трен у вечности, поборник сам осећаја и доживљаја, емоције и оног нематеријалног што остављамо иза себе будућим поколењима, чиме једино и можемо да оправдамо своје постојање

• Моја песма „Хиландар, силан божији дар“ краси полице библиотеке Манастира Хиландар на Светој Гори

Пландиштанка Слађана Липтак, рођена Миливојевић, била је одлична ученица Основне школе ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Пландишту, онда отишла на студије, положила стручни испит за наставника, и за библиотекара, вратила се у своју општину, и као професор разредне наставе радила у школама у Хајдучици и Великој Греди, да би се фебруара ове године вратила у Пландиште, у ОШ „Доситеј Обрадовић, где је била ученица, сада као директорка школе.

Слађана Липтак је и позната песникиња, учесница бројних фестивала, овогодишња добитница Златне повеље на Фестивалу „Витезово пролеће“… али о томе ћемо нешто више сазнати од ње саме.

Да почнемо са ОШ „Доситеј Обрадовић“, коју чини пет школа, поред те матичне школе у Пландишту, чине и четири издвојена одељења у Маргити, Барицама, Јерменовцима и Великом Гају.

„У вези са програмом рада могу да кажем да тежим унапређу квалитета наставног процеса, побољшању међуљудских односа у колективу, стварању повољне климе за рад као и инфраструктурном развоју школе“ – истиче Слађана Липтак, директорка школе, за коју следи и прво питање:

— Шта Вас је највише мотивисало да се кандидујете и прихватите да будете директорка школе?

– Верујем да својим искуством могу да допринесем стабилном и квалитетном раду школе. Знам колико је тешко данас бити наставник, притисци са свих страна, папирологија, родитељи… Долазим из школе и знам да је наставник у великој мери оптерећен, те сматрам да директор треба да буде ослонац, а не додатни терет. Директора не видим као неког ко наређује, већ неког ко организује, штити колектив и преузима одговорност када је то најтеже. Мој фокус је на бољој комуникацији, јасним правилима за све, транспарентности у раду и уважавању сваког члана колектива понаособ, подједнако.

— Који је био Ваш први корак са позиције директорке и који су Вам приоритети у даљем раду?

–Верујем у тимски рад и отворену искрену комуникацију. Сарадљива сам и вољна да заједно створимо потребну основу нашим ученицимја за даљи живот. Бољитак почиње са једноставним стварима које знече ученицима у великој мери. Не бих да набрајам своје прве кораке, такав начин није колегијалан, али рећи ћу да сам имала слуха, како за ученике, колеге и све остале запослене, тако сам саслушала и захтеве родитеља и предузела све неопходне кораке како бисмо сви били задовољни.

— У чему се највише огледа успешан рад директора једне васпитно-образовне установе и има ли специфичности у томе што се тиче ваше школе?

–Успешан рад директора једне образовно-васпитне установе огледа се у стварању подстицајног и безбедног окружења за ученике, континуираном унапређењу наставе и осигуравању високих стандарда рада. Директор обједињује педагошко вођство са административним и финансијским управљањем, на задовољство свих актера образовно-васпитног процеса.

— Како је школа опремљена, има ли кабинетске наставе, одговарајуће опреме, а осим наставних, које су то ваннаставне активности, шта ученици највише воле?

–Наша школа је опремљена адекватно за наставу свих ученика у складу са стандардима што се тиче белих и паметних табли, пројектора, покретних рачунара и осталих технолошких средстава. Да, постоји кабинетска настава, али као и у свакој школи средства је неопходно обнављати како би се постигао што бољи квалитет наставе. Изазови се свакако нижу. Потребно је редовно и континуирано предузимати све како би ученицима и наставницима било лакше и лепше на часовима. За све су неопходна новчана средства, али уз помоћ пројеката са којима конкуришемо код државе, сигурна сам да ћемо успети да обезбедимо све што нам је неопходно, по приоритетима.

— С којима бисте се успесима ученика, оних који су учествовали на разним такмичењима, посебно похвалили?

– Ученици наше школе су веома вредни и предани када је реч о такмичењима.

У току школске 2025/2026. године ученици наше школе учествовали су на школским, општинским, окружним и републичким такмичењима и постигли сјајне резултате.

Највећи успех постигао је наш школски хор под менторством наставнице Иванке Градишар, који је на Републичком такмичењу из музичке културе „Триолица“, које је одржано 25. априла у Београду, освојио прво место и златну плакету. Наш хор је био једини хор који се пласирао на ово престижно такмичење из Јужнобанатског управног округа.

Ништа мањи успех нису постигле ни ученице Хелена Гилезан и Вања Липтак, које су у категорији дуета освојиле, такође, прво место на поменутом такмичењу.

Певачка група је освојила друго место извођењем нумера „Деца неба“ и „Јовано, Јованке“ и тиме комплетирала успех на Републичком такмичењу.

Када су у питању такмичења из друштвених и природних наука, можемо се похвалити успехом ученице Александре Маричић, која је на Републичком такмичењу из енглеског језика за ученике седмог разреда, које је одржано на Филозофском факултету у Новом Саду, освојила треће место.

Ученица шестог разреда Нађа Росић обрадовала нас је другим местом на окружном такмичењу из биологије, које је одржано у Вршцу.

И ове године смо имали представника на Покрајинској смотри рецитатора, која се сваке године одржава у Сечњу. Ученик другог разреда Александар Боројевић представљао је нашу школу по други пут на овом такмичењу.

Када је спорт у питању, ту већ по традицији наша школа остварује добре и запажене резултате.

Ове школске године смо имали два представника у стрељаштву на Републичком такмичењу. Кристина и Данијел Балог, ученици осмог разреда већ неколико година успешно представљају нашу школу у овом спорту.

На такмичењу из саобраћаја, троје ученика, Никола Колевски, Дуња Соколовски и Ина Нехез изборили су пласман на окружно такмичење.

Поред свих ових изванредних резултата, свакако да похвалу заслужују и наших осморо представника на Окружном такмичењу из српског језика, као и наши дечаци и девојчице које су у одбојци и футсалу изборили пласман на Окружно такмичење. Њима можемо додати и Драгану Рокнић, ученицу седмог разреда која се пласирала на Окружно такмичење из хемије.

Надам се и верујем да ће наши ђаци и даље вредно учити, радити и трудити се да постижу овакве успехе, а ми ћемо као школа увек бити ту да их подржимо и подстакнемо да буду још бољи.

У школској 2025/2026 .години ОШ“Доситеј Обрадовић“ може да се похвали са дванаест носилаца дипломе „Вук Караџић“, који су показали изванредне резултате у основно-школском образовању, као и ученик Едвин Товизија, који је, сем што је освојио 2. место на Републичком такмичењу из мађарског језика у шестом разреду и ове године остварио учешће на Републичком такмичењу из мађарског језика, понео ласкаву титулу „Ђака генерације“ у овој шкоолској години.

— Како излазите на крај са последицама технолошке револуције, мобилни телефони, вештачка интелигенција…?

-Технолошка револуција је неминовно донела велике промене у образовању. Поред бројних предности, појавили су се и изазови са којима се школа свакодневно суочава. Од предности треба нагласити брз и лак приступ знању и образовним садржајима, могућност интерактивне наставе и дигиталних уџбеника, као и коришћење вештачке интелигенције као помоћног средства у учењу и истраживању.

Ипак, велики је број и негативних последица, као што су смањена концентрација и пажња ученика, мања мотивација за самостално учење, мање директне комуникације и социјализације међу ученицима, као и прекомерно време проведено пред екранима.

Улога школе је свакако да не игнорише технолошки напредак већ да научи ученике да технологију користе одговорно и сврсисходно. Значи, циљ није забрана технологије, већ развијање технолошког мишљења.

— Који је Ваш хоби, а који животни мото с којим сте најнепосредније повезани?

–Волим уметност у сваком њеном облику, а највише у стиху. Љубитељ сам поезије, песник Издавачке куће „Витез“, поносни власник књиге песама „Не бој се православља“ и кроз љубавну и духовну поезију, проналазач добра у човеку.

Дубоко верујем да је Бог љубав и да су скромност и искреност још увек врлине. Књижевни часопис за децу „Витез“ и Београдски фестивал писаца за децу „Витезово пролеће“ доделили су ми „Златну повељу“, за изузетан и драгоцен допринос улепшавању света детета, добитник сам и пехара за песму о Василију Острошком, а моја песма „Хиландар, силан божији дар“ краси полице библиотеке Манастира Хиландар на Светој Гори. Остварила сам учешће у више од 300 зборника поезије и власник сам великог броја признања, на које сам изузетно поносна.

У овом пролазном свету, у коме само трен у вечности, поборник сам осећаја и доживљаја, емоције и оног нематеријалног што остављамо иза себе будућим поколењима, чиме једино и можемо да оправдамо своје постојање.

С. Батало