ИЗ РАДИОНИЦЕ ИЛИЋ... реплика француског топа који су Срби користили у четири рата

Да ли знате…

Ко га је направио и где се сада налази топ, коришћен у  филму „Краљ Петар I“

ПОРЕД  ДУПЉАЈСКИХ КОЛИЦА, И ФРАНЦУСКИ ТОП!

Пише: Марина Гава

• Стефан и Милан  били су ученици једне средње школе, па су пожелели да се њихов рад…

Пространи хол Техничке школе «Сава Мунћан» у Белој Цркви полако почиње да личи на изложбени простор неког музеја. У њему су нанизани предмети који су овој установи даривали суграђани, па су се, тако, један до другог нашли концертни клавир, дрвена статуа орла израђена моторном тестером, изузетна реплика Дупљајских колица, а од скоро и један филмски реквизит. У питању је топ који је коришћен – ни мање ни више! – у нашем најновијем филмском спектаклу «Краљ Петар I».

Овај реквизит израдили су Белоцрквани, чланови породице Илић, отац Драгиша и синови Милан и Стефан. У породичној традицији им је колекционарска и макетарска страст.

Топ је врло прецизна реплика топа француске производње Шнајдер-Кане 904 – 907, оружја које је коришћено у Србији од Првог балканског рата све до краја Другог светског рата. Прављен је за српску, бугарску и француску војску, а до данас је остао само један комад који је изложен на Калемегдану у Београду и управо је он коришћен као предложак за топ који данас гледамо у холу школе.

А У ХОЛУ ЈЕ… и реплика чувених Дупљајских колица, а крај њих је директор Жељко Стаменковић и новинар Старта 013

Како су нам Милан и Стефан у разговору рекли, договори са филмском екипом у вези са израдом оружја почели су у децембру 2017, али су прве комаде направили за свега месец дана (од фебруара до марта 2018). За потребе филма  направљено је пет топова, али је најбоља верзија само један, који је у свим детаљима највернији оригиналу.

Интересантан је податак да су оба брата већ помагала филмским екипама које нису реткост у нашем окружењу. Када је 2008. сниман филм «Свети Георгије убива аждаху», Илићи су и тада прискочили у помоћ позајмивши из своје колекције одређене комаде оружја. Од тада датира њихово познанство са Лазаром Ристовским, тако да су му они први пали на памет када се поставило питање израде овог топа.

КАО У МУЗЕЈУ… ту је и концертни клавир, поред којих су лутке оснивача Беле Цркве грофа Мерсија и његове супруга, које су направили ученици ове школе

Пошто су и Стефан и Милан похађали Техничку школу, као некадашњи ученици машинских смерова желели су да се њихов рад нађе у холу школе. Заправо, и четврти члан екипе која је правила топ, Ђурица Витомиров, такође је наш некадашњи ученик. Због лепих успомена које их вежу за тај период школовања и коректних веза са професорима, ови млади људи су одлучили да се на овај начин похвале, докажу, али и садашњим ученицима укажу на то како се све труд и златне руке исплате.

(Ауторка је професор српског језика у ТШ «Сава Мунћан» Бела Црква)

Пројекат „Бела Црква јуче и данас – оно што остаје“ суфинансира Општина Бела Црква