ДВЕ СЕСТРЕ... Владислава и Наташа (десно)

Разговор с поводом

Наташа Јелача Војводић, тренер Плесног студија “Балерина” Панчево

ПЛЕС ЈЕ МНОГО ВИШЕ ОД САМЕ ИГРЕ

• Пласни студио “Балерина” ће следеће године обележити 35 година рада, али и бројних медаља, награда, путовања, дружења…
• Осим у Панчеву, студио ради и у Качареву, Старчеву и Ковачици

 

Са плесног фестивала, који је недавно одржаном у Бечу, плесачи  панчевачког Плесног студија “Балерина” кући су донели 54 медаље, од којих 22 златне, 23 сребрне и 9 бронзаних.

Ово је велики успех, сматра Наташа Јелача Војводић, тренер у овом плесном студију, додајући да је током 34 године рада “Балерине” освојено много медаља и других награда, како у Србији тако и у иностранству. А пут тог успеха Наташа је кренула заједно са сестром Владиславом Војводић, са којом се давне 1991. године у Панчеву основала Плесни студио “Балерина” кроз који су, до данас, прошле генерације плесача.

  • Плесачи који су на почетку нашег рада чинили први тим “Балерине” данас код нас доводе своју децу, што мени лично много значи и говори да смо на правом путу. Данас наш студио има око стотину плесача, углавном девојчица, узраста од три до 18 година који су распоређени у категоријама беба, пчелица, деце, јуниора и сениора. Наравно, неће плес свима њима бити професија, али нама је важно да се деца, поред плеса, дружења и путовања, формирају као здраве личности.
ДОСТОЈНО… и увек успоешно представљање Србије

Што се тиче плеса, у “Балерини” се бавимо модерним балетом, диско денсом, диско фристајлом, гимнастиком, а поред тога пратимо и све промене које доживљава модеран плес и ми се, као тренери, едукујемо у складу са тим променама – објашњава наша саговорница и даље каже да овај студио, осим у Панчеву, данас ради и у Качареву, Старчеву и Ковачици, а једно време био је активан и у Омољици.

А поред такмичења и других манифестација на које “Балерина” радо одлази, овај студио организује и своје самосталне концерте попут концерта поводом Осмог марта, који ће се ове године одржати у панчевачком Културном центру 6. марта или ускршњег концерта који је планиран за 14. април.

После тога, ту је наступ на Панчевачком карневалу, на којем чланови “Балерине” учествују од првог дана и после чега иде велики годишњи концерт ПС “Балерина” који, како каже наша саговорница, на неки начин представља крај сезоне, пошто се тада дају награде најуспешнијим плесачима, од којих најбољи добија прелазни пехар ПС “Балерина”.

Ако један плесач успе да три године заредом освоји пехар, добија га за стално, напомиње Наташа Јелача Војводић и додаје да се, до данас, то десило само један пут када је једна девојчица, у складу са својим успесима, трајно добила овај пехар.

У ПАУЗИ… дечаци, шта чекате!
  • Већ следећег дана од овог концерта, сад већ традиционално путујемо на фестивал у Бар где ћемо провести неколико дана. Иначе, поред наступа, који су важни због самопоуздања наших плесача, и путовања чине важан део нашег свакодневног рада. Пуно путујемо, следеће путовање нам је заказано за 14. мај, када идемо на фестивал у Римини, где ћемо провести пет дана. Наравно, сваке године имамо припреме на Дивчибарама и на мору али ипак, највише путујемо на разна такмичења и фестивале. Лично мени, најдражи је наш наступ у Паризу 1997. године – открива наша саговорница. Она додаје да је на идеју да отвори пласну школу дошла када је уписала факултет, 1991. године, и наводи да је на крају све испало веома добро.

  • Наравно, нисмо одустали ни када смо имали само једног ученика и та упорност се исплатила. Данас смо нас две, моја сестра и ја тренери у нашем студију и морам признати да све то није лак посао. Довољно је само поменути колико треба рада само за припрему једног тренинга, а о наступима и новим кореографијама не треба ни причати. Све то захтева пуно труда, времена и добре организације, као и дозу креативности и инспирације.

Могу рећи да до данас нисам два пута урадила исти концерт и ту је најважнија мотивација и идеја. Плес је дивна уметност за онога ко га воли али се од њега тешко може живети, мора се много радити, бити у форми и физички и психички. Наравно, морају се пратити и новине у плесу, било на семинарима на које као тренери често одлазимо или једноставно пратити шта се дешава на интернету – напомиње Наташа Јелача Војводић и даље наводи да рад са децом компликован, нека деца долазе, нека одлазе, што њима као тренерима није лако, пошто се често везују за њих.

Идеја је да се деца науче одговорности, здравијим навикама, поправе држање. Бити у додиру са плесом и музиком је добро за децу, сматра она и каже да у њиховом клубу има највише девојчица и свега два дечака, тренутно. То је велика грешка, сви би  требало да се упознају са плесом, и дечаци, и то би требало бити део формалног васпитања и образовања. Наша саговорница даље каже да се клуб сам финансира и да, нажалост, нема спонзора па је зато свака помоћ клубу добродошла, у чему родитељи деце у сваком погледу највише помажу, попут мајки које су увек спремне помоћи када је реч о припреми костима за нове кореографије.

Када је реч о плановима, наша саговорница каже да су сви планови за следећу годину везани за обележавање 35 година рада ПС “Балерина”.

Најважније ће бити годишњи концерт на коме ће се, поред награда најуспешнијим плесачима овог студија од његовог оснивања, и пригодне захвалнице “Балерина” ће поделити свима са којима је сарађивала током ових година а посебно онима који су на било који начин помогли у раду студија.

И. Владан