Разговор с поводом

Миланко Бодирога, доскорашњи председник Већа ССС Србије за град Панчево и…

ЧАСТ ЈЕ МОРАЛНА, А НЕ МАТЕРИЈАЛНА КАТЕГОРИЈА

• Након 18 година рада у овој организацији, Миланко Бодирога напушта председничку функцију, задовољан оним што је, кроз најтежи период за синдикат, ипак, успео да уради

• Нови председник Жељко Јелкић, први синдикалац ЈКП „Грејање“

Конференција Већа Савеза самосталних синдиката Србије за град Панчево и општине Ковин, Ковачица и Опово је 21. јануара на редовним изборима изабрало ново руководство. На место досадашњег председника Већа Миланка Бодироге, са 35 од 43 гласа, изабран је Жељко Јелкић, који је до сада био на челу ове с

индикалне организације у ЈКП „Грејање“ Панчево. У предизборној атмосфери разговарали смо са, сада већ бившим, председником Бодирогом о синдикату, његовој будућности, али ипак највише о томе како види овај период иза себе, а у којем је он био на челу ове синдикалне организације пуних 18 година.

• Тај период је био изузетно тежак период за синдикат и могу рећи да ће он у историји синдикализма у Панчеву бити запамћен као најтежи, пре свега за радништво. Ако се осврнемо уназад, видећемо да је од 2000. године и промене друштвених околности, цела та етапа била погубна за раднике, а то се манифестовало кроз смањење броја запослених на једну трећину у односу на раније, као и све лошијим социјалним околностима. Томе треба додати и миграције где млади, али и не само млади, одлазе у иностранство, тражећи боље услове за живот и рад – каже Бодирога, на почетку разговора, подсећајући да је то период када су, стечајем или ликвидацијом, нестали велики привредни системи у граду, при чему је велики број људи остао без посла. Такође, ту је и доношење ригидних законских решења која се тичу радника и социјалних околности, попут Закона о раду који, од када је усвојен 2014. године до данас „убире“ своје плодове. Ту је и Закон о ПИО, којим је померена граница за одлазак у пензију, чиме су усвојена решења која можда одговарају развијеним либералним економијама Запада, али која су се показала као непримењива за Србију, што је чињеница на коју је Синдикат одувек упозоравао.

• Тиме су остварени бенефити за државу и њен буџет док је са друге стране, све то је имало негативан утицај на синдикат, и по питању броја чланова и по питању поверења у организацију. Свакако треба рећи да, с обзиром да је време за нове људе, на ово место на којем сам ја провео 18 година треба да дође неко ко може да преузме терет проблема. Ја и моји сарадници смо имали изузетно тежак положај када смо преузели дужност, иако смо још имали неку сигурност и извесност, па смо се трудили да проблеме решавамо, не да их одлажемо за касније. Међутим, како је време одмицало, тај кофер са проблемима је све тежи и тежи и време је да га неко нови преузме – додаје Бодирога. Он даље каже да су се он и његови сарадници трудили да у свему томе буду достојанствени, самостални и независни од политике и корумпираних људи који су се јављали током приватизација, за које тврди да су биле пљачкашке.

• Мо смо покушавали да, спасавајући раднике који су били колатерална штета, заштитимо управо то њихово достојанство. Из свега тога се може извући закључак, а што сам ја стално говорио људима, да је достојанство морална, а не материјална категорија. И ми, који сада завршавамо свој мандат, завршавамо га достојанствено, тачније завршавамо га чистог образа. На крају, није битна тежина тог кофера већ је битан онај који га носи – закључује наш саговорник.

За крај разговора бивши председник Већа СССС у Панчеву подсећа на патријарха Павла и његову мисао да у животу, ако већ не сретнеш доброг човека, треба се трудити  да сам будеш добар човек. То важи и за синдикат, сматра Бодирога, ако не сретнеш доброг синдикалца, онда ти треба да будеш добар синдикалац.

В. Илић