Представљамо…
Михал Шуља, четири државна рекорда за три месеца, уз два прва места
ОД НОВЕ СТРАСТИ СЕ НЕ МОЖЕ ПОБЕЋИ
• Од човека који је почео да трчи да би побегао од своје велике страсти за цигаром до познатог и признатог атлетичара у најдужим тркачким дисциплинама, са резултатима који га сврставају међу двадесет најбољих ултрамаратонаца света
Стручњак за управљање временом Брајан Трејси, у једној од својих књига, написао je да „једна од најважнијих обавеза јесте да сањамо велике снове и радимо оно што волимо“.
Нема бољег примера за Трејсијеве речи и реченице у мотивационом тексту од светског, а нашег ултрамаратонца Михала Шуље. Борбу са временом, али и резулатима, савладава, нарочито прошле и ове године, са подвизима вредним дивљења.
Од човека који је почео да трчи да би побегао од своје велике страсти за цигаром до познатог и признатог атлетичара у најдужим тркачким дисциплинама, уз неколико оборених државних рекорда и уврштавањем ковачичког аса на светским ранг листама међу најбољих двадесет ултрамаратонаца на свету.
На државном првенству – ултрамаратонским тркама на Палићу је 5. јуна победио у дисциплини 100 км резултатом 7 сати и 31 минут, а на 12 сати поставио и рекорд Србије резултатом 151 км и 400 метара.
Подсетимо, ове године је „банатски Михалић“ за три месеца оборио још три рекорда. На отвореном првенству Пољске, у ултрамаратону на 24 сата, члан АК „Динамо“ Панчево је 14. маја истрчао 258 километара и 600 метара. Тим резултатом надмашио је рекорд Србије за 25 километара.
Још два резултата ове године боља су му од државних рекорда: на 100 километара – 6 сати 57 минута и 27 секунди у Славонском Броду у Хрватској 5. марта и на 6 сати – 83 километра 950 метара у пољском Хоржову 23. априла.
А како је све почело? Најпре је мајстор за постављање подних и зидних подлога почео да подржава успешну каријеру мајстора средњепругаша Дамјана, старијег сина. Одвео га у Црвену звезду, у београдском клубу су приметили синовљев таленат и препоручили га у оближњи Динамо из Панчева. Ту су се на разним такмичењима отац и син упознали и са многим асовима међу којима су били и Фрањо Михалић и Дане Корица. После само неку годину су раме уз раме трчали Дамјан и Михал. Старији је најпре почео са маратонима и полумаратонима. А затим прешао у ултрамаратонце где се сналази као риба у води.
У међувремену је постао и првак Балканске тркачке лиге, основао у Ковачици Атлетски клуб „Маратонко“, успешно са клупским колегама организовао три ковачичка полумаратона.
Отиснуо се трбухом за крухом у свет, где повремено брани боје и трећег клуба, у амбијент идеалан за тренинге. Изолацију због пандемије је „српски Затопек“ искористио на најбољи могући начин – да се још боље припреми за оно што је уследило: експлозију ултрамаратонских рекорда и шампионских трка.
Већ неколико година Михал Шуља облачи дрес репрезентације Србије. Ковачичанину са падинским коренима, који живи и ради у словачкој Ђевинској Новој Вси и ове године предстоји да брани боје земље на најзначанијим европским и светским такмичењима.
Текст и фото: Јан Шпрингељ
