Разговор с поводом

Љиљана Белобрк, секретарка хора Градског удружења свих пензионера Панчева

СТАРЕЊЕ НИЈЕ КРАЈ, ВЕЋ НОВИ ПОЧЕТАК

• Однедавно, Удружење свих пензионера Града Панчева је богатије за хор и тамбурашки оркестар, а покренута је и ликовна секција, све са циљем да чланови удружења који желе да певају или сликају, добију прилику то и да раде, уз дружење са другим члановима удружења

Удружење свих пензионера Града Панчева је последњих пар година свој свакодневни рад подигло на виши ниво, највише захваљујући новом руководству, али и уз значајнију подршку Града Панчева. Активирање месних одбора и поновно покретање оних који годинама нису радили, уређење просторија и набавка све потребне опреме за нормално функционисање сваког одбора у граду је оно што је најважнији део посла који је на себе преузело ново руководство са председником удружења Симом Тркуљом на челу. Поред свега тога, ово удружење однедавно у свом саставу има и свој хор и тамбурашки окрестар који се полако уклапа у свакодневне активности удружења.

– Овде, у просторијама централе удружења, наш хор и тамбурашки оркестар, који данас броји око 20 чланова, одржавају редовне пробе. Ми смо млад хор, окупили смо се пре нешто више од годину дана и има нас око 20 који певамо, као и пар музичара. Већина нас је раније певала у неком од других хорова у граду, неко више, неко мање. Кроз разговор са председником Удружења свих пензионера Града Панчева Симом Тркуљом смо једном приликом поменули да нас има доста који певамо или свирамо, али да немамо адекватне просторије за пробе на шта нам је он понудио просторије удружења тако да, од тада, наш хор има прилику да редовно одржава озбиљне пробе у просторијама централе удружења – каже нам Љиљана Белобрк, секретарка хора и тамбурашког оркестра панчевачког удружења пензионера о томе како је дошло до ове сарадње. Како она каже, председник Тркуља је подржао рад овог хора пошто је видео да је његов рад адекватан удружењу које води и да може да обогатити активности овог удружења.

Како наша саговорница додаје, већи део ансамбла су жене док је мушкараца, као и у сваком сличном хору, нешто мање. Недавно је овај хор појачан и за диригента пошто се раду хора придружио и Бојан Тирменштајн, професор панчевачке Музичке школе, што довољно говори колико се озбиљно схвата рад и будућност овог ансамбла.

– Ми се сви у нашем хору, волимо и поштујемо. Чак могу рећи да нам је важније да је неко добар човек него да је добар певач, певање се може научити. Сви смо пријатељи и сви се редовно дружимо. Свакако, пред нама је још много рада али све то је лакше уз подршку коју имамо – додаје наша саговорница и најављује да ће ускоро, уз подршку удружења, хор добити и одговарајуће униформе за наступе.

А када је реч о активностима хора, мора се поменути да је пред овим хором ускоро учествовање на Смотри хорова Србије, која се одржава 8. октобра, а за шта је локална самоуправа, као подршку, обезбедила средства. На питање шта можемо очекивати од овог такмичења када се резултати у питању, наша саговоница каже да се овај хор тешко може поредити са хоровима из других градова који у својим саставима имају пензионисане диригенте, певаче и музичаре и додаје да је свакако мало времена било за озбиљније припреме. Ипак, како каже, хор је спремио четири песме за такмичење где ће се свакако приказати у најбољем светлу.

Иначе, како сама каже, Љиљан Белобрк је цео живот је певала по разним хоровима, као ученица је и свирала виолину и песму и певање много воли. То је нешто најлепше, додаје она и напомиње да је певање и добро за здравље, опоравља гласне жице а о психолошким ефектима, сматра она, не треба посебно ни причати.

– Ми смо, у нашем хору, само група старијих људи који на леп начин проводе своје слободне време. Старење није крај, старење није болест, то је природан ток живота. Доживети 70, 80 година у физичком и менталном здрављу, нажалост, не може свако, то је дар, то је богатство. Сврха нашег удружења јесте да наше чланове подсетимо на то и да им помогнемо да наставе да живе и уживају у животу – каже наша саговорница, данас пензионерка а некада медицинска сестра која је свој радни век провела у панчевачкој болници. Како сама каже, она воли људе, воли природу, воли и поштује живот и као своју животну девизу наводи прву реченицу из уџбеника медицинске етике – “Човек је величанствена творевина природе, на човеку нема ништа срамно ни срамотно”.

Поред певања, Љиљана се у слободно време бави и сликањем па је тако, са руководством удружења, иницирала и формирање ликовне секције која је недавно почела са радом. Врло брзо су набављени штафелаји и боје, додаје она и напомиње да је заиста много чланова удружења показало интересовање за сликање да у почетку нису сви могли ни учествовати у раду секције.

– План нам је био да током лета нешто радимо али због топлог времена то није било могуће. Тек планирамо да озбиљније кренемо са радом, да набавимо све што је потребно пошто има доста пензионера који желе да сликају. Поред тога, набавили смо и таблу за пикадо тако да сада у нашим просторијама имамо прилику да вежбамо за такмичења и да се дружимо. Иначе, атмосфера у удружењу је одлична, сви ми чланови имамо осећај да вредимо, да неко о нама брине и да удружење и Град Панчево воде рачуна о нашим потребама – закључује Љиљана Белобрк док нам показује радове чланова ликовне секције, па и своје, сликане акрилном бојом на платну, који су изложени у просторијама централе Удружења свих пензионера Панчева.

В. Илић