Представљамо…

Зорана Срдића, председника Савета Месне заједнице Владимировац

A… ЈОШ ТЕ НЕШТО ЧИНИ ИЗУЗЕТНOМ

• Затекао je секретара  без плате, блокиране рачуне, тужбе, оронулу зграду, запуштен парк… Данас је зграда МЗ једна од најлеших старијих грађевина у селу, а у лепо уређеном парку има и летњиковац •У Владимировац је дошао као избеглица, а онда…

ПРВИ становници данашњег Владимировца (име села од 1922. године) били су Румуни, који су  почетком 19. века почели да насељавају подручје јужног Баната. Тако је  1808. године настао Владимировац, тада  као Петрово Село, са неколико стотина становника. Насеље је добило име по  Петру Дуку, генералу аустријске војске, српског порекла, који је  од 1905. године био војни заповедник Баната. После Румуна, Владимировац насељавају и Срби, и то из околине Новог Пазара, Рашке и Ивањице, а после ратова у 20. веку, и Срби из БиХ и Хрватске. Највише становника Владимировац је имао почетком 20. века, преко шест хиљада, данас, упркос досељавањима, Владимировчана има тек нешто више од три хиљаде. Највише је Срба, онда Румуна, Рома…

    Последње масовније досељавање Срба у Владимировац било је током 1999. године, када су на владимировачку Колонију, у тек изграђено избегличко насеље, стигли Срби прогнани из Хрватске у акцији „Олуја“, почетком августа 1995. године.

    Међу њима је био и Зоран Срдић.

    Кад је почео рат, Зоран је имао тек 16 година и наредне четири ратне године проводи на Кордуну, у родном селу свог оца. Као двадесетогодишњак стиже у Београд и сели се из стана у стан, док није стигла понуда да дође у Владимировац, у избегличко насеље, где и данас живи.

СНС И МЗ

Свих седам чланова Савета Месне заједнице су чланови Српске напредне странке, тако не постоје никакви шумови на релацији између МО СНС и Савета Месне заједнице. Напротив, по речима Срдића, уз свакодневно дружење и заједничке акције „та сарадња нигде не функционише тако добро као код нас“. У том смислу посебно похваљује Арифа Мурсеновића, у чијем речнику, како каже, „нема не могу или нећу“.

Иначе, напредњаке у Владимировцу воде три  повереника, и то: Бошко Тијанић, заменик председника општине,  Власто Марић, директор ЈКП „Универзал“ и – Зоран Срдић.

    Петнаест година касније, 2014. године, као члан СНС-а, Зоран Срдић, по оцу Кордунаш (то истичемо с посебним задовољством!) постаје председник Савета МЗ Владимировац, и то као један од седам напредњака који су победили на изборима за ново руководство Месне заједнице.

    -Морам вам рећи да сам преузимањем дужности председника МЗ био не мало изненађен оним што сам затекао. Прво, секретара, коме није исплаћивана плата, блокиран рачун, тужбе за гас и остале дажбине, а да не говорим о згради, која је била у очајном стању, и споља и изнутра – говори о првим утисцима након што је постао први човек Месне заједнице.

    И, оно што је био први посао новог председника, то је управо сређивање зграде Месне заједнице. – Већ у лето те 2014. године заменили смо све прозоре, врата, подове у свим канцеларијама, у ходнику уградили керамичке плочице,  окречили и унутрашњаст зграде и њену фасаду, тако да она сада представља једну од најлепших старих зграда у селу – каже Срдић, посебно захваљујући председнику општине Алибунар Предрагу Белићу, „без чије огромне подршке, ни то ни много тога другог, не би могло бити урађено, не само у Владимировцу“, каже, додајући да је уверен да су њих двојицу „спојили Бог или судбина“, и да ће „познавајући њега, а и себе, у Владимировцу бити још много реализованих пројеката, јер ово је само почетак“.

РЕЧ-ДВЕ О…

Када говори о одлуци да се укључи у политички живот, Срдић  каже да је „за време владавине демократа већина грађана живела у страху и грчу, чак и не знајући ко су чланови руководства Месне заједнице, а камоли шта су радили, ако су уопште нешто радили“.

Говорећи о свом политичком опредељењу, Срдић истиче да  га је „привукла велика енергија којом зрачи Александар Вучић“ и да му је била част да постане  део једног тако сложног  тима, истичући да верује „у програм СНС и у поштење и спремност Вучића да нас води у боље сутра, и ту политику ћу следити још много година“.

    Кад смо већ код тога шта је све у селу урађено од тог пролећа 2014. па, ево,  до почетка лета 2017. године, онда је то дуга прича. Јесте да нам је Срдић земљак, али Старт 013, ипак, излази на ограниченом броју страна. Зато, ево скраћене верзије онога што нам је рекао о томе.

    -Уредили смо и непрестано уређујемо простор испред зграде МЗ,  и то постављањем стазе бехатона, затим украсне чесме, клупе за одмор, цветних аранжмана… Ове године акценат смо ставили на уређење парка и фудбалског игралишта. Тако смо уклонили трула стабла и засадили нова,  и уз уређене стазе направили и прави летњиковац усред парка,  оградили смо фудбалско игралиште, сада садимо траву, радимо на стазама за трчање, теретани… тако да ће то, уз већ постојеће осветљење ноћу, бити потпуно комфоран објекат за развој спорта, не само фудбала – набраја први човек Владимировца, додајући да ни овог лета нема одмора, и да се иде у нове пројекте.

   А то је, каже, пре свега, реализација пројекта изградње капела на два сеоска гробља и асфалтирање две сеоске улице првог приоритета.

    Оно што свакако не треба заборавити, то је да се у владимировачком атару граде ветроелектране, од којих ће бити вишеструке непосредне користи за саме Владимировчане, почев од изнајмљивања земљишта, па до 60 км изграђених атарских путава, а зашто не и нових запошљавања, нових инвестиција…

    -Оно што бих ја поручио својим Владимировчанима, то је да смо им свакодневно на услузи, ми смо овде ради њих, спремни да прихватимо све њихове сугестије и критике, како бисмо сви заједно живели што боље и квалитетније – каже Срдић,  верујући да су се грађани за ове три године уверили у склад његових речи и дела.

И ЈОШ…

Иначе, Зоран Срдић (1975), сем што је председник Савета МЗ, један од тројице повереника МО СНС Владимировац, возач председника СО, он је и председник  Удружења избеглица и колониста општине Алибунар.

Уз све то и – пева. Не само за своју душу.

    Сем у искреност његових речи када говори као председник Савета МЗ, па и оних када  каже да је „изузетност ове власти у односу на ону претходну, што ништа не крије од својих суграђана“, Владимировчани, и не само они, често имају прилику да се увере и у искреност његових речи када наступа као Зоран Срдић, певач. А знате ли која му је омиљена песма?

    Случајно или не, баш она Мирослава Илића „Још те нешто чини изузетном“!

С. Батало