Представљамо…
Хелена Јовановић, једна од најуспешнијих сениорки Клуба ритмичке гимнастике „Руслана“ у Панчеву
КЉУЧ СВАКОГ УСПЕХА ЈЕ У ДОБРОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ ВРЕМЕНА И СНАЖНОЈ ВОЉИ
• Сваки тренинг је другачији, испуњен вежбама снаге, кондиције и усавршавањем кореографије, и то је та драж која ме увек подстиче изнова на нове изазове и нове искораке на животном путу – путу упорности, дисциплине и љубави према спорту
Клуб ритмичке гимнастике „Руслана“ у Панчеву један је од најуспешнијих клубова у том спорту, јединственом споју спортских вештина, али и грациозности и уметности, не само у Србији.
„Руслана“ ове године обележава десет година од оснивања. Те, 2016. године, Руслана Луценко Петрин, врхунски тренер у ритмичкој гимнастици, почела је са окупљањем девојчица, узраста од 5 до 9 година, да би касније горња граница за упис стигла до 14. година.
Наша млада саговорница, Панчевка Хелена Јовановић, родом из Банатског Новог Села, где се данас њоме поносе Мира и Влајко, њени бака и дека, родитељи њене мајке Драгане, своје бављење ритмичком гимнастиком није почела случајно.
Љубав према спорту јавила се веома рано, још пре поласка у школу. Како каже, одувек је знала да жели да спорт буде важан део њеног живота. Та љубав касније је утицала и на избор њеног образовања, које је усмерила ка даљем развоју у том правцу.
-Први сусрет са ритмичком гимнастиком догодио се сасвим спонтано. Другарица ме је позвала на тренинг, у клуб „Руслана“ у Панчеву, а већ након првог доласка знала је да сам пронашла своје право место – каже Хелена, додајући да је „управо тај клуб остао њен први и једини спортски дом.“
Ритмичка гимнастика за Хелену представља посебан спој музике, покрета и елеганције. Овај спорт, како истиче, не развија само физичке способности, већ и дисциплину, стрпљење и истрајност, док истовремено доноси и пријатељства за цео живот.
-Сваки тренинг је другачији, испуњен вежбама снаге, кондиције и усавршавањем кореографије, и то је та драж која ме увек подстиче изнова на нове изазове и нове искораке на животном путу – путу упорности, дисциплине и љубави према спорту – истиче Хелена, која на том путу постигла и бројне успехе на бројним такмичењима, посебно оним међународним, како у групним, тако и у индивидуалним наступима.
Како каже, „свака медаља има посебно место“ у њеном срцу, али би посебно издвојила такмичење у Осијеку, где је освојила прво место у вежби са траком и треће место са обручем. Поред тога, ту је и прво место са траком на такмичењу у Новом Саду, Свилајнцу… друго место у појединачној (чуњеви) и екипној конкуренцији на Првенству Србије, па друго (чуњеви), треће (трака) и четврто (вишевбој) место на Првенству Војводине, као и бројне медаље на разним другим такмичењема.
Ипак, како каже, поред медаља, највише вреднује и памти догађаје са међународних такмичења, јер „нам пружају прилику да упознамо нове тренере и вршњакиње, стекнемо драгоцена искуства и створимо лепе успомене.“
Пошто ритмичка гимнастика има ограничење када је реч о такмичарској каријери, Хелена планира да остане у том спорту, ускоро као тренер или судија, и да тако настави да преноси своје знање и љубав према ритмичкој гимнастици.
Поред спорта, Хелена се једно време бавила и фолклором, али је због повреде морала да одустане. Ипак, љубав према игри и наступима није нестала, па и даље, каже, у слободно време радо „ужива у наступима различитих ансамбала.“
Када је реч о образовању, одлучила се за гимназијско школовање, желећи да стекне квалитетно опште знање, а Пету београдску гимназију је, каже, одабрала као најбољу припрему за даљи наставак школовања и нове животне изазове. „Желела сам да изађем из зоне комфора, да се опробам у новој средини и драго ми је што сам донела такву одлуку.“
-Одличан сам ђак и поносна сам на то што, упркос бројним обавезама, постижем сјајне резултате и на том плану – истиче Хелена, додајући да је „кључ сваког успеха у доброј организацији времена и снажној вољи.“
Не можемо а да нашу саговорницу не питамо како излази на крај са свакодневним технолошким изазовима, с оне друге њихове стране?
Свесна утицаја технологије, Хелена „сматра да мобилни телефони могу ометати концентрацију, али и да свако може и треба да постави границе“, наводећи да се у њеном окружењу негује квалитетно заједничко време, често проведено у природи, кроз разне активности, и без екрана.
А планови?
Иако још нема потпуно дефинисан план за будућност, Хелена каже да је посебно привлачи психологија, јер је занима „начин на који људи размишљају, као и узроци њиховог различитог понашања у различитим ситуацијама – и то је нешто чиме бих у будућности волела да се бавим.“
И за крај разговора, Хелена, журећи на тренинг, каже да је њен животни циљ једноставан – да буде срећна и да ради оно што истински воли, поручујући својим вршњакињама и вршњацима и онима још млађима, да буду упорни и да дају свој максимум чак и онда када је најтеже, јер уз „добру организацију и јасан циљ – све је могуће.“
Хелена је то већ пре десет година почела да потврђује. Не само у спорту.
На свој, без сумње, више него успешан начин.
С. Батало
(Фото: Хеленина архива)
