Једно питање –  више одговора

Гроздана Миленков, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе Панчево

ОЧУВАЊЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ И НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ И КУЛТУРЕ СЕЋАЊА

• Ове године Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама финансијски је подржао истраживачки пројекат „Традиционална архитектура стамбених објеката у насељима Јужног Баната – прва фаза“, који ће се бавити истраживањем, презентацијом, промоцијом и заштитом вредних објеката традиционалне стамбене архитектуре Јужног Баната

Гроздану Миленков, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе Панчево, питали смо:

• Који су то најзначајнији пројекти на којима стручњаци Завода за заштиту споменика културе тренутно ангажовани, шта се све ради и у чему је значај тих радова, а шта је то што ускоро планирате да почнете да радите?

Ево њеног одговора:

МЕМОРИЈАЛНИ КОМПЛЕКС «СТРАТИШТЕ»

– Заводу за заштиту споменика културе у Панчеву додељена су средства из буџета Републике Србије за реализацију пројеката очувања и обнове меморијалног комплекса „Стратиште“. Ова средства, додељена на основу јавног позива Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, омогућиће даљи рад на очувању културне баштине и неговању традиције, са фокусом на културу сећања и поштовање жртава Другог светског рата.

Меморијални комплекс „Стратиште“, који се налази у близини пута Панчево – Јабука, представља једно од најзначајнијих места страдања у Србији током Другог светског рата. У периоду од октобра 1941. до октобра 1944. године, на овом месту страдало је на хиљаде људи, углавном Јевреја, Срба и Рома, који су довођени из логора у Београду, Панчеву и Зрењанину. У прва два месеца окупације, живот је на овом месту изгубило око 5.000 људи. У намери да прикрију размере злочина, немачке јединице су пред крај рата покушале да униште доказе, ископавајући и спаљујући тела током три месеца. Ова акција је делимично отежала прецизно утврђивање броја жртава, али сам злочин није могао бити сакривен.

У знак сећања на жртве геноцидне политике окупационих власти, на месту страдања 1981. године изграђен је импозантан спомен-комплекс према идејном решењу архитекте Небојше Деље. Овај комплекс је 2014. године утврђен као непокретно културно добро, а Завод за заштиту споменика културе Панчево континуирано ради на његовом очувању и унапређењу.

Прва фаза пројекта подразумевала је заштиту и очување самог спомен-комплекса у оквиру оригиналног пројекта. Нажалост, споменик је вандалским чином крађе дела скулптуре „Бразде“ у великој мери био девастиран, те је Завод у периоду од 2017-2019. године радио на његовој обнови и реконстркцији, када је урађено ново осветљење и обезбеђен перманентни видео надзор. Захваљујући додељеним средствима у износу од 11 милиона динара, Завод ће радити на побољшању инфраструктуре, бољем одржавању и правној заштити овог меморијала.

Почињемо са другом фазом радова, односно, уређењем приступног пута ка комплексу и платоа који ће у делу око споменика бити поплочан гранитним плочама. Пројекат је урађен према условима Републичког завода за заштиту споменика културе и по овом пројекту већ је изведена прва фаза конзерваторских радова. Преостао је рад на завршној фази која се односи на санацију амфитеатра, како би се комлетно окончали конзерваторско-рестаураторски радови на овом заштићеном меморијалном комплексу.

Након што завршимо пројекат обнове комплекса, можемо планирати моделе презентације овог знаменитог места, који ће, пре свега, омогућити неговање културног наслеђа, са фокусом на културу сећања и поштовање жртава Другог светског рата.  Са тим у складу планирамо да са представницима Града Панчева и борачким удружењима убудуће развијамо програме неговања културе сећања, али и уређења ширег подручја заштићене околине споменика који ће омогућити све потребне садржаје посетиоцима меморијалног комплекса.

Овом приликом изражавам захвалност Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања на указаном поверењу и подршци, као и посвећеност наставку континуитета неговања културе сећања на жртве Другог светског рата. Као друштво, одговорни смо за очување овог места за будуће генерације, уз уважавање његовог историјског значаја и трајну посвећеност заштити националног наслеђа.

Брига и труд који улажемо у очување овог меморијала имају за циљ да „Стратишту“ обезбеде достојанствен изглед који одражава његов значај као важног културног и историјског наслеђа, односно места сећања на недужне жртве.

ИКОНОСТАС МАНАСТИРА ВОЈЛОВИЦА

Завод тренутно ради и на рестаурацији и конзервацији иконостаса Манастира Војловица, споменика културе од изузетног значаја. Радови се, уз благослов Архиепископа вршачког и Митрополита банатског г. Никанора, изводе према елаборату и уз надзор надлежног Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду.

Иконостас је настао крајем 18. века и на основу архитектонског склопа, концепције и орнаменталне декорације икона, припада типу развијених олтарских преграда. Картуша која се налази се изнад Царских двери садржи натпис о времену подизања олтарске преграде, 20. август 1798. године, и на њему се налазе имена ондашњег хабсбуршког владара краља Франца Другог, архиепископа и митрополита Стефана Стратимировића, епископа темишварског Петра Петровића, и игумана Јоаникија Миљковића, као и бројних добротвора из Панчева и Старчева.

Овај иконостас због свог неуобичајеног конструктивног склопа заузима посебну пажњу, наиме на северној и јужној страни постављени су репрезентативни тронови: Богородичин и Григорија Синаита, који са иконостасом чине целину и чији је сликани програм повезан са иконографским репертоаром олтарске преграде. Овај барокни иконостас има врло сложен ликовни програм, а највећа пажња је посвећена престоним иконама.

На Богородичином Трону са северне стране је чудотворна икона Богородице Словеснице са Христом, а на јужној страни је икона преподобног Григорија Синаите, чије су мошти биле покопане са те стране преграде што је утврђено током спроведених археолошких истраживања осамдесетих година 20. века.

Поштовање Богородице и њених чудотворних представа нарочито је било наглашено крајем 16. и почетком 17. века. Срби су током 18. века поштовали око тридесетак Богородичиних чудотворних икона. На чудотворној војловачкој икони Богородице Словеснице приказан је лик Пресвете Богородице Одигитрије, која је прототип једне од најугледнијих цариградских чудотворица, Богородице Владимирске.

Свети владика Николај Велимировић је током Другог светског рата у данима проведеним у заточеништву у Манастиру Војловица написао Молебни канон Богородици Словесници који се данас редовно чита у оквиру богослужења, а бројни верници долазе у манастир да пред чудотворном иконом затраже помоћ и утеху.

А У ПЛАНУ…

Ове године Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама финансијски је подржао истраживачки пројекат „Традиционална архитектура стамбених објеката у насељима Јужног Баната – прва фаза“ средствима у износу од 924.870 динара.

Пројекат подразумева истраживачки рад са циљем допуне документације, валоризације традиционалне сеоске архитектуре и израду Предлога одлукe за утврђивање непокретних културних добара. Овај пројекат ће се бавити истраживањем, презентацијом, промоцијом и заштитом вредних објеката традиционалне стамбене архитектуре Јужног Баната, која је до сада врло мало систематски истраживана. Најмање непокретних културних добара је утврђено из ове области која је просторно и бројчано најраспрострањенија међу грађевинским објектима.

Пројекат подразумева обилазак свих насеља Јужног Баната, евидентирање, фотографисање и опис стамбених објеката изграђених од почетка 18. века до половине 20. века, прикупљање документације, валоризацију и покретање процеса израде одлука за утврђивање за непокретна културна добра.

С. Батало