Панчево

Градска библиотека Панчево oбележава 100 година постојања

А СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО ЈОШ ПРЕ 600 ГОДИНА

• Из скупштинског записника са седнице на којој се одлучивало о оснивању књижнице и музеја у Панчеву 1924. сазнаје се да су почетни фонд сачињавале публикације које су…

Градска библиотека Панчево је једна од најзначајнијих установа културе у граду која је недавно обележила читав век свог постојања и рада. О њеној историји и значају који је ова установа имала у историји Панчева разговарали смо са Гораном Траиловићем, из ове стогодишње панчевачке установе културе. Он је на почетку подсетио да је географски положај Панчева пресудно утицао на настанак, развој, друштвени живот и његову историју.

– Манастирске збирке бивале су оне почетне, најраније колекције које су се могле наћи у српским насељима, а најдоњи камен духовног постојања био би за Панчевце манастир Војловица. Историја панчевачког библиотекарства би тако могла да се рачуна још од 15/16. века и његове библиотеке. Поменимо библиотеку Православне црквене општине Панчева, једну од најстаријих библиотека овог типа у Србији, основану 1871. и библиотеку Фрањевачког манастира, који чува вредне књиге, међу којима су најстарије из 18. века. Црквене власти успеле су да одрже ове библиотеке и добрим делом сачувају њихов драгоцени фонд до данас, што није било нимало лако, посебно у време аустријско-турских ратова и разарања.

Аустрија је дефинитивно учврстила своју власт на овим просторима тек на самом крају 18. века и од тада се Панчево несметано развија и стварају услови за развој културе и образовања. У Банатској војној граници био је највећи град, а имао је значајну улогу и по њеном укидању 1872. године.

Када се говори о библиотекама чији оснивачи нису биле верске институције, први податак о њиховом постојању може се пронаћи код Феликса Милекера у Историји града Панчева. Он помиње да је 1810. постојала читаоница која је позајмљивала многу корисну књигу. Историчари библиотекарства и културе описују релативно велики број читаоница, касина и библиотека основаних у 19. и на почетку 20. века у Панчеву. Осим поменутих важно је истаћи Граничарску библиотеку, која је била једна од највећих и најорганизованијих књижница основаних у Панчеву у 19. веку, Официрску касину, која се помиње 1872. и Српску читаоницу, чије ће просторије у Змај Јовиној 5, које су до краја Великог рата биле у поседу мађарског друштва „Таршашкер“, Градска библиотека наследити после Другог светског рата – објашњава наш саговорник и даље наводи да је оснивање Градске књижнице и музеја била тема и ванредне седнице Проширеног сената града Панчева, 5. априла 1924. То тело је једногласно прихватило оснивање ове установе, одобрило предложена Правила и доделило месечну плату главном библиотекару, умировљеном учитељу Николи Ђорђевићу, што се може узети за заједнички званични датум оснивања обе установе, који свакако има своју вишегодишњу предисторију.

Из скупштинског записника са седнице на којој се одлучивало о оснивању књижнице и музеја у Панчеву 1924. сазнаје се да су почетни фонд сачињавале публикације које су постојале као део градске архиве, листом на немачком и мађарском језику. Превага српских књига у фонду Градске библиотеке остварена је тек педесетих година прошлог века, али она данас чува велики број књига поменутих књижница, као и библиотеке Пучке банке, Француског клуба, Руске колоније у Панчеву и других.

– Библиотека, као и музеј града Панчева, је, попут феникса, ускрсла из пепела рата и убрзо после ослобођења октобра 1944. године, обновила свој рад. Установа није поседовала никакву имовину нити једну једину књигу или слику у тренутку када је послератна власт одредила др Миховила Томандла и професора Ђорђа Живановића за поверенике који ће прибирати књиге и уметничке вредности „из напуштених фашистичких кућа“. Установи је стављена на располагање „сигурна кућа“, зграда Српске читаонице у Змај Јовиној 5. Томандл успева, уз подршку градских власти, да уреди Библиотеку „вишег стила“ према важећим стандардима и отвори за јавност 2. новембра 1946. године.

Са доласком Ђорђа Влајића на место управника 1955. почиње убрзан развој ГБП и њених огранака у градским рејонима и свим насељеним местима општине. Она се 1966. враћа у Магистрат, а 1980. прелази у наменски зидану зграду у Немањиној 1, која до данас није завршена, изграђена је само њена прва фаза – напомиње Траиловић и оцењује да је значај установа као што су библиотека, архив и музеј немерљив је за културу, идентитет, друштвени и економски напредак једног града и нације.

Градска библиотека Панчево је овог викенда, 24. маја обележила свој дан и своју славу Св. Ћирила и Методија а то је била прилика за одржавање, петог по реду, научног скупа „Библиотеке и идентитет“, који је први пут одржан 2017. у склопу обележавања јубилеја Читалишта: научног часописа за теорију и праксу библиотекарства Градске библиотеке Панчево. Наш саговорник наводи да су тиме Градска библиотека Панчево и редакција Читалишта желели су да подстакну истраживања историје библиотека и библиотекарства у националним оквирима.

– О угледу и значају овог скупа сведочи податак да готово половина учесника има највише академске титуле, да су међу њима универзитетски професори, докторанди, магистри наука, да имају звање мастера или највиша стручна звања. Програмски одбор, чији је председник проф. др Гордана Стокић Симончић, шеф Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду, која је иницирала и осмислила ово окупљање, чине 11 доктора наука. До данас су објављени зборници радова са протеклих четири скупа, а пети је у припреми. Траиловић наводи да овај научни скуп прати и свечаност доделе Плакете Читалишта за објављено оригинално дело на српском језику које представља изузетан допринос проучавању историје библиотекарства. Признање додељују Читалиште, Градска библиотека Панчево и Град Панчево, а ове године добитник је др Биљана Ђурашиновић. Плакета је дело панчевачког дизајнера Жељка Рајачића.

– И овог 24. маја, на Дан Библиотеке и њене славе, промовисали смо мајски број Читалишта: научног часописа за теорију и праксу библиотекарства, најзначајнијег гласила у области библиотекарства у Србији. Овај 46. по реду (у 24. години објављивања) посвећен је инклузивним програмима у библиотекама. На крају, ваше читаоце упућујемо на велики број садржаја на нашим веб презентацијама, профилима на друштвеним мрежама и јутјуб каналима, којим се може приступити и преко наше виртуелне капије www.biblioteka.link – поручује Горан Траиловић из Градске библиотеке Панчево.

И. Владан