Интервју

Драган Лончаревић, в. д. директора Историјског архива у Панчеву

УЗ СВЕ, И СВОЈЕВРСНИ СЕРВИС ГРАЂАНА

• Историјски архив у Панчеву је, са више од девет километара грађе коју поседује, међу највећим таквим установама у Србији, а недостатак простора за даљи смештај грађе је највећи изазов са којим се ова установа суочава

— Историјски архиви су установе културе које својом делатношћу чувају бројну архивску грађу, а тиме и историју и баштину једног народа. Како у том светлу видите рад установе коју водите и њен значај за град какав је Панчево?

– Делатност Историјског архива у Панчеву је вишеслојна. С једне стране, ми чувамо изузетно вредну архивску грађу која представља темељ историје и културног наслеђа нашег града и региона. С друге стране, Архив је и својеврстан сервис за грађане – код нас они могу добити документацију која им је потребна за решавање проблема попут реституције, рехабилитације или правно-имовинских односа. Грађа коју поседујемо сведочи о кључним догађајима који су обликовали Панчево, али и о ширем друштвеном и политичком контексту овог подручја. Наш задатак је да архивску грађу стручно обрадимо и учинимо доступном истраживачима, чији рад помаже да се наша историја боље разуме, очува и представи јавности.

— Историјски архив у Панчеву је, по обиму грађе, један од највећих регионалних архива. Колико грађе тренутно имате и шта је, по Вама, најзанимљивије што Архив чува у својим збиркама и архивама?

– Како бисте створили представу о обиму грађе коју чувамо, најпре треба да имате у виду да ми један метар рачунамо као дужни метар реда усправно поређаних докумената, као у регистратору. Историјски архив у Панчеву тренутно чува више од девет километара архивске грађе, што нас сврстава међу највеће регионалне архиве у Србији, а за преузимање је пристигло још између пет и шест километара, које, нажалост, немамо где да сместимо.

Са становишта занимљивости, мени највише пажњу привлаче матичне књиге, како општинске, тако и црквене, јер на јединствен начин приказују демографске промене у Банату и разноликост становништва на коју смо изузетно поносни. Поред тога, посебно су интересантне збирке старих фотографија и плаката, јер уз помоћ њих можемо створити слику о томе како су Панчeвци некада живели – где су проводили слободно време, шта их је интересовало и на који начин су се информисали о дешавањима у свом граду. То увек поредим с данашњим временом, у коме нам је цела планета на длану, а најудаљенији крај света свега неколико сати од нашег дома.

— Претходних година највећи проблем панчевачког Архива био је простор. Каква је ситуација данас, који су најзначајнији проблеми у свакодневном раду ваше установе и докле се стигло у процесу дигитализације архива?

– Као што сам већ поменуо, проблем простора и даље је један од највећих изазова с којим се суочавамо, али последњих година смо направили значајне кораке у правцу решавања. У нашој згради, која је 1875. године подигнута као аустроугарска касарна, некада је у једном делу био ресторан, који сада, уз подршку Министарства културе, прилагођавамо за чување архивске грађе. Такође, будући да објекат није првобитно грађен по савременим противпожарним стандардима, уз помоћ Града Панчева, успешно спроводимо све мере које нам налаже инспекција.

Други велики изазов је недостатак кадрова. Наш Архив по обиму грађе спада међу највеће у Србији, али број запослених не прати ту чињеницу. То успорава обраду фондова и самим тим утиче на доступност грађе грађанима и истраживачима. Ипак, с поносом могу да истакнем да смо почетком ове године постали један од ретких архива који у колективу има конзерватора-рестауратора за папир – таквих стручњака у Србији има једва десетак. Тренутно опремамо лабораторију која ће омогућити да наша грађа буде адекватно заштићена и конзервирана.

Такође, унапредили смо рад Службе за заштиту грађе ван архива, у чијој надлежности су, као и генерално нашег архива, територије Града Панчева и општина Ковин, Ковачица, Опово и Алибунар. Вишедеценијски проблем те службе био је недостатак возила, услед чега је било онемогућено нормално функционисање, што смо ове године решили. Коначно, та служба има једно од основних средстава за рад.

Када је реч о дигитализацији, важно је нагласити да то није само пуко скенирање докумената. Прво, морамо да идентификујемо грађу, утврдимо њен садржај и значај, а тек онда приступамо дигитализацији. Велики део грађе је на рукописном мађарском и немачком, па наши преводиоци морају да је припреме за тај процес. Посебно сам поносан на то што смо један од ретких архива који је и микрофилмовао и дигитализовао црквене матичне књиге, у периоду од 1718. до 1895. године.

Циљ дигитализације није само трајно чување, већ и већа доступност истраживачима и превенција оштећења грађе честим коришћењем. Тренутно радимо на новом сајту, који ће испуњавати највише архивистичке стандарде и на коме ће бити доступан део дигитализоване грађе, како би наши суграђани лакше могли да открију богатство које чувамо.

— Поред чувања грађе, Архив најзначајније и најзанимљивије колекције из својих архива често приказује јавности кроз своје изложбе. Да ли, у неком наредном периоду, имате у плану неку занимљиву изложбу и како сте задовољни сарадњом установе коју водите с другим установама културе у граду и шире, као и подршком локалних самоуправа за које је Архив надлежан?

– У наредном периоду припремамо изложбу посвећену фудбалским клубовима на територији Панчева у периоду између два светска рата, чији је аутор наш колега Кристијан Варга. Поред изложби, Историјски архив редовно објављује и публикације засноване на нашој грађи. У плану је да у наредним месецима посебну пажњу посветимо промоцији тих издања, јер она имају велики значај не само за истраживаче већ и за све оне који желе да боље упознају историју Панчева и Баната.

Моја визија развоја културе у Панчеву је да све установе културе деле своје ресурсе и заједно раде на промоцији културног наслеђа. У томе смо наишли на велико разумевање и подршку Градске управе, већника за културу, као и свих установа културе – Културног центра, Народног музеја, Завода за заштиту споменика и других. Ове године смо са свим установама у граду потписали споразум о техничкој сарадњи, што нам је свима знатно олакшало рад.

Одличну сарадњу имамо и на покрајинском и међународном нивоу. Посебно бих истакао Архив Војводине, нашу матичну установу, која нам пружа велику подршку у раду конзерваторског одељења. На међународном плану, годинама сарађујемо с Архивом у Цељу, а у току су иницијативе за успостављање сарадње с Отоманским архивом у Истанбулу, где се чувају документи о Панчеву из турског периода, као и с Архивом града Беча.

Када је реч о подршци локалних самоуправа, издвојио бих пре свега Град Панчево, који као оснивач улаже знатна средства у опремање, одржавање и програмске активности Архива. Велику подршку пружају нам и општине Ковин, Ковачица, Опово и Алибунар, које финансирају рад Архива и с којима имамо изузетну сарадњу.

За крај, желео бих да позовем све ваше читаоце да посете Историјски архив у Панчеву и открију богатство докумената, прича и занимљивости које говоре о историји овог дела Србије.

В. Илић