Интервју

Др вет. мед. Рада Јуничић, запослена у ветеринарској станици ПомПомВет у Панчеву

УВЕК НА ПУТУ ОД СТРАХА, БОЛА

И НЕМОЋИ ДО…

• У ветеринарској медицини највећу сатисфакцију доноси тренутак када се животиња опорави и врати свом уобичајеном животу. Тај напредак — од страха, бола и немоћи до енергије и радости — јесте оно што овај посао чини вредним сваког труда

Основно школовање започела је и завршила у Основној школи „Ђура Јакшић“ у Панчеву, након чега уписује панчевачку Медицинску школу „Стевица Јовановић“. А онда, љубав према медицини и животињама одводе је на Факултет ветеринарске медицине Универзитета у Београду.

Након завршених шестогодишњих студија, приправнички стаж обавља у Ветеринарској амбуланти ПомПомВет у Панчеву, где и после тога остаје да ради, настављајући своје даље професионално усавршавање.

Наша саговорница је Рада Јуничић, др вет. мед. коју смо, на наше посебно задовољство, упознали на њеном радном месту, где је већ после првог сусрета оставила утисак, не само као изузетна „лекарка“ за кућне љубимце, већ и као особа која својим приступом, и њима и њиховим власницима, употпуњеним опуштајућим дискретним осмехом, показује да њена љубав према послу и професионални приступ у свакој ситуацији – оплемењује, и једне и друге.

• Када сте током школовања одлучили да „морате“ да будете ветеринар и шта је било пресудно за такву одлуку?

– Љубав према животињама присутна је код мене од детињства, али је током школовања прерасла у жељу да своју емпатију и потребу да помажем, претворим у професију.

Сматрала сам да је важно пружити помоћ онима који не могу сами да је затраже — било да су у питању животиње или људи. Управо та жеља да будем неко ко може да помогне слабијима и немоћнима била је пресудна за мој избор позива.

• У чему је посебна драж бити ветеринар?

– Ветеринарски посао носи посебну врсту испуњења јер спаја медицину, одговорност и свакодневни рад са живим бићима која у потпуности зависе од наше помоћи. Посебна драж је у томе што иза сваког успешног лечења стоје поверење власника и борба за живот једног бића које не може речима да каже шта га боли.

Ветеринари се баве дијагностиком, лечењем и превенцијом болести, раде са кућним љубимцима, домаћим, али и егзотичним животињама. Поред тога, ветеринарска медицина има значајну улогу и у заштити јавног здравља кроз контролу и превенцију зооноза.

Ипак, колико год овај посао био леп, он носи и велику емоционалну тежину. Ветеринари се често сусрећу са тешким дијагнозама, губицима и ситуацијама у којима, упркос уложеном знању и труду, исход није онакав какав бисмо желели. Управо зато, овај посао захтева велику одговорност, стабилност и емпатију, али и способност да се настави даље и након најтежих тренутака.

• Шта је најважније да човек буде задовољан својим послом, а чиме сте Ви најзадовољнији?

– Сматрам да је најважније да човек воли посао којим се бави, јер само тада може да га ради посвећено и са искреним задовољством. У ветеринарској медицини највећу сатисфакцију доноси тренутак када се животиња опорави и врати свом уобичајеном животу. Тај напредак — од страха, бола и немоћи до енергије и радости — јесте оно што овај посао чини вредним сваког труда.

• Чиме сте најмање задовољни у окружењу у којем живите и шта Вас највише разочарава?

– Највише ме растужује утисак да градови полако губе своју препознатљиву атмосферу и идентитет. Све је више нових зграда и бетона, док старе куће, зеленило и места која носе историју и дух града нестају. Верујем да би више пажње требало посветити очувању културног наслеђа, обнови старих знаменитости и заштити природе.

Поред тога, веома ме разочаравају неодговорно власништво, занемаривање и злостављање животиња, као и недовољна свест о важности очувања природе и животне средине.

Сматрам да однос према животињама и природи много говори о друштву у којем живимо.

• Може ли се карактер људи оцењивати према њиховом односу према животињама?

– Мислим да однос према животињама може много да говори о човеку. Емпатија, стрпљење и начин на који се неко односи према слабијима и немоћнима често одражавају и његов однос према људима.

• Како најрадије проводите слободно време?

– Ветеринарски посао често оставља веома мало слободног времена, јер поред свакодневног рада подразумева и стално усавршавање и праћење нових сазнања из области медицине. Када имамо прилику за предах, ветеринари често време проводе на стручним едукацијама, семинарима и усавршавањима.

Преостало слободно време најрадије проводим са породицом, пријатељима и својим четвороножним члановима породице, јер ми ти тренуци представљају баланс и одмор од свакодневног, често веома интензивног посла.

• Који је Ваш животни мото?

–Ако не можеш да помогнеш, немој да одмажеш.

С. Батало