Разговор с поводом

Др ум. Мирослав Првуљ, в. д. директора Народног музеја Панчево

НЕГОВАЊЕ КУЛТУРНИХ ВРЕДНОСТИ ЗАХТЕВА ТИМСКИ РАД И ПОДРШКУ ГРАДА

• Рад Народног музеја Панчево, најстарије установе културе у граду, већ годинама карактерише богат и разноврстан програм, често реализован у сарадњи са другим установама, организацијама и појединцима

Нови в. д. директора Народног музеја Панчево је Мирослав Првуљ, доктор уметности – ликовне уметности, који је недавно преузео ову функцију.

У разговору за Старт 013 он наводи да је за Музеј, каo установу културе, превасходно важно да приказује музеолошке поставке, да струку приближава публици и да, поред музеолошких поставки, ова установа реализује и друге програме, попут дечијих креативних радионица, предавања, трибина, концерата, књижевних вечери, уметничких изложби…

– Предност Музеја у Панчеву је што се налази у згради Магистрата, који привлачи људе својом архитектуром и атмосфером. У савременим музејима, посебно су развијене музејске продавнице са продајом сувенира, али и музејски кафеи, у којима публика може да предахне. Често ти споредни садржаји доводе публику у музеје, на тај начин се музеји и публика додатно „спријатељују“, па онда можете публику и да посредно приволите да испрати главне садржаје Музеја – каже Првуљ и додаје да је Музеј отворен за посетиоце од уторка до суботе од 10:00 до 18:00 у зимском периоду и од 11:00 до 19:00 у летњем периоду. Публика у то време може погледати сталну поставку Музеја, али и пратеће изложбе које се реализују у три одвојене изложбене целине.

Када је реч о сарадњи Музеја са другим установама, Првуљ каже да је та сарадња веома богата и наводи примере бројних програма реализованих у претходном периоду, попут изложбе која је, као део манифестације „Дани Вајферта“ организована у сарадњи са Туристичком организацијом града Панчева.

– Убрзо затим, такође, почетком септембра, у сарадњи са Домом омладине Панчево, Друштвом српско-руског пријатељства „Словенска унија“, „Гроф травел“ д.о.о. организован је концерт Хора „Возрождение“ из Москве. Поводом Дана града Панчева, 8. новембра, угостили смо изложбу Музеја Војводине, под називом „Дунавским током“. Ауторке изложбе су Милкица Поповић, музејска саветница – историчарка и Александра Стефанов, виша кустоскиња – историчарка уметности.

Почетком октобра, Педагошко одељење нашег музеја, у сарадњи са НТЦ Панчево, организовало је креативну радионицу за децу под називом ,,Имам права да се играм, да се смејем, маштам, стварам – и у бољи свет претварам!“ а током децембра, у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе у Панчеву, организована је едукативна фото радионица за младе под називом „Архитектонско наслеђе – млади и очување непокретног културног наслеђа Панчева“ – набраја наш саговорник, али као успешне наводи и сарадње са Музичком школом „Јован Бандур“, са којом су организовани бројни наступи, као и са Заводом за јавно здравље Панчево.

Поред тога, средином новембра, одржано је предавање етнолога Николе Влајића, о женидби Михајла Идворског Пупина, које је било веома посећено због Николиног препознатљивог стила предавања, а крајем децембра, у склопу Дана музеја, изведен је жив разговор Дејана Трифуновића и Марије Витас, под називом „Град у покрету“ – о градској игри, одевању и игранкама у Србији, који је представљао омаж етномузиколошкињи Селени Ракочевић. Од изложби фотографија, Музеј у Панчеву је представио изложбу Милована Микија Ћировског, под називом „Оживљена прошлост“ и изложбу фотографија под називом „Одраз“ Софије Мишчевић.

Што се тиче издавачке делатности, поводом Дана Музеја, 23. децембра, одржана је промоција Гласника музеја Баната, бр. 26 у издању Народног музеја Панчево, а у сарадњи са издавачком кућом Мали Немо објављена је књига „Андрић, Црњански, Пекић, приповедне структуре српског (пост) модернистичког романа“, наводи наш саговорник и даље каже да је Музеј у Панчеву такође отворен и за промоције књига, па су промоције својих књига одржале: кнегиња Љубице Карађорђевић у сарадњи са удружењем Лас Хентес (промоција књиге за децу „Борба за запис“), Бранка Петров, Александра Михајловић, Валентина Вања Дабић (у организацији К.К. „Горњи град“ Панчево), Небојша Неца Ђурђевић. Музеј у Панчеву је логистички подржао Конгрес о културном наслеђу Долова „ДолоВоз“ у организацији удружења „Плави мак“.

Музеј у Панчеву у свом саставу има одељења етнологије, археологије, историје и историје уметности, као и музејског педагога и едукатора. Музеј има и свог фотографа, као и администрацију и помоћно особље са техничаром, ноћним чуварима, спремачицама. Наш саговорник додаје да су Музеју потребна средства како би се спровела санација простора, која подразумева нову електро-инсталацију, али и друге инвестиционе захвате. Након преуређења простора, стална поставка би се проширила на просторе који тренутно нису условни за излагање, тако да би публика могла да ужива у већем броју експоната који се чувају по депоима Музеја.

– Бројне дистракције које нас прате у савременом животу, почевши од праћења садржаја на друштвеним мрежама, рекламама које нас лове да учествујемо у потрошачкој трци, убрзавају темпо живота, па тако, са једне стране, нисте у стању да пратите споре садржаје, а са друге стране, баш зато су вам и потребни спори садржаји, како би се човек успорио, умирио. Сама зграда Народног музеја, некадашњег Магистрата, делује умирујуће када уђете унутра, а због текућих животних изазова, потребно је да човек има своје место мира и места где може да напоји душу.

Велика част би била како за мене, а верујем и да је била за претходне и да ће бити за будуће руководиоце Музеја, да Музеј има развијен и јасно дефинисан систем функционисања, подршку локалне самоуправе, разноврсне изворе финансирања, краткорочне и дугорочне планове а потом и да буде технолошки опремљен, како би имао могућност да буде интерактивнији у раду са публиком. То је јавни интерес, а на мени, како што је био на претходницима и као што ће бити на будућима, је да радимо да се тај интерес спроведе у дело.

Често знамо да су неке установе култура звучна имена, захваљујући добром руковођењу, тимским радом и напорима локалне самоуправе да негује културне вредности и установе у свом граду. Једном, када се добар систем успостави, олакшава се функционисање установе и у будућем периоду мењају се ствари које ће унапредити постојеће стање – каже на крају разговора за Старт 013, Мирослав Првуљ, в. д. директора Народног музеја Панчево.

ОДЕЉЕЊА

Одељење за историју уметности Народног музеја Панчево проучава развој ликовних и примењених уметности од XIII до XХ века, прати савремено ликовно стваралаштво и прикупља предмете ликовних и примењених уметности. Најпознатији предмет је слика Сеоба Срба, дело чувеног сликара Паје Јовановића из 1895/96. године.

Одељење за историју Народног музеја Панчево располаже са преко 2000 премета историјске збирке (документа, фотографије, оружје, заставе, печати, планови, мапе итд). Иако је незахвално издвајати од тако великог броја само један предмет, ипак се по ширем значају истиче Застава Војводства Српског из 1848. године. Панчево је током Револуције 1848 било центар српске побуне тако да није чудно што се баш овде сачувала та застава. Данас се она може видети на сталној поставци Народног музеја Панчево.

Из збирке одевања Одељења етнологије Народног музеја Панчево

Појас – симболика круга

Ликовна представа круга, у многим религијама, као што је случај и с народном религијом Срба, третирана је као средство магијске заштите. Круг је симбол заштите, коју и јамчи унутар својих граница. Зато симболику појаса можемо тражити и преко круга као симбола, јер се његовим опасивањем око тела прави затворен круг. Основна функција појаса била је практична. Он је имао и естетску функцију као део народне ношње. Као такав, стекао је и друге функције у традиционалној, духовној у социјалној култури.

Археолошко одељење Народног музеја Панчево је у периоду од 2013. до 2023. године обављало обимна систематска археолошка ископавања на локалитету Циглана у Долову. Истражени су делови насеља и некропола који су значајни за познавање античке и средњовековне прошлости.

Одељење документације у Народном музеју Панчево има првенствени задатак да сабере и организује податке о предметима и збиркама; процесом документације врши се „бележење и преношење знања о предметима“, са циљем да кустосима и стручној јавности олакша научну и истраживачку делатност. Уз Одељење документације придружена је и музејска стручна библиотека, која броји преко 12.000 наслова. Уз одељење документације и библиотеку најчешће се придружује и издавачка делатност Музеја, у оквиру које је једна од најважнијих публикација „Гласник музеја Баната“.

Педагошко одељење Народног музеја Панчево својим радом бави се превасходно едукацијом млађих генерација. У том смислу, континуирана сарадња са установама предшколског, као и школама основног и средњошколског образовања је оно што чини основу за будуће сталне посетиоце и конзументе културе.

Поред стручног вођења кроз сталну поставку Музеја, као и тематске изложбе, рад кустоса педагога подразумева припрему, организовање и реализацију предавања, трибина, радионица у договору са стручним лицима школа, као и специјализованих установа које на потпуно другачији, иновативан начин буде код младих машту и жељу за знањем и правилно је усмеравају.

Одељење за едукацију Народног музеја Панчево представља важну спону између културног наслеђа и савремене публике, стварајући простор за учење, дијалог и креативно истраживање. Кроз стручно вођене програме, тематске радионице, интерактивна тумачења изложби и сарадњу са образовним установама, Музеј подстиче активно учешће посетилаца и развија свест о значају очувања културне баштине. Посебна пажња посвећује се раду са децом и младима, али и програмима намењеним одраслима, чиме се гради трајна веза између Музеја и локалне заједнице.

В. Илић