А ПОСЛЕ РЕКОНСТРУКЦИЈЕ... директорка Ањичка Елшек и слика Дома културе после пожара (Фото: Општински сајт)

Падина

Дом културе „Михал Бабинка“ – а кад буде завршена реконструкција…

ПАДИНА ЋЕ ПЕВАТИ И КАД БУДЕ ПРИЧАЛА

• Поводом радова на реконструкцији зграде Дома културе у Падини, присетимо се културног миљеа Словака, од када  су се у ово јужнобанатско место доселили, у два наврата, 1806. и 1808. године

Реконструкција Дома културе „Михал Бабинка“ у Падини је један од најзначајнијих културних пројеката у Јужнобанатском управном округу. Након завршетка позамашног посла, који локална самоуправа реализује очекујући и подршку  Владе Србије и Покрајинске владе, биће то један од највећих и најопремљенијих домова културе, не само у јужном Банату него и у целој Војводини.

Овај изузетан посао је згодан повод да се подсетимо како се развијала културна активност у Падини, коју су словачке породице населиле, у два наврата, најпре 1806, а потом и две године касније. Овог пута нећемо говорити о њиховим мукама са водом, већ идемо одмах на 1933. годину, када почиње културна активност Словака у овом селу, и то оснивањем Месне организације Матице словачке. Након ослобођења у 2. светском рату, оснива се и Културно-просветна заједница, са бројним секцијама, да би  укидањем МО Матице словачке, 1948. године, било основано Словачко културно-просветно друштво „Братство“. Чланови овог удружења, 1955. године,  оснивају биоскоп „Слобода“, а први приказани био је неми филм „Мајор Баук“, да би од 1961. године сва културна дешавања почела да се реализују посредством Дома културе, који се 1982. године сели у данашњу зграду, узимајући за свој назив име познатог словачког писца и публицисте Михала Бабинке.

Најдужу традицију падинске кулурне сцене има позоришна секција, која је још 1919. године извела позоришну представу „Стари заљубљиви мушкарац“, а од глумаца, највише трага оставила је учитељица Вилма Штатова – Попова, која је на позоришној сцени била пуних 30 година. Започињањем са радом Дома културе, позоришни живот постаје интензивнији, тако од тада позоришна секција редовно учествује на свим Смотрама словачких позоришних ансамбала. Први пут, 1977. године, са комедијом „Игра брака“, у режији Мартина Шимака.

БИЋЕ ТО САСВИМ ДРУГА СЛИКА… Падина, и сликари наивци, и певачи, и писци, и… (Фото: СиБ)

У Дому културе активна је и музичко-фолклорна секција, са мушким и женским подгрупама, а од музичких солиста трага су оставили, и оног радијског, Ева Поњичанова, Павел Куља, Јанко Холош и други. Сви они своју славу почели да граде учествујући на традиционалном фестивалу „Падина пева“, на којем и данас учествују младићи и девојке, са словачким песмама, и то је, поред „Банатског фестивала“ и „Бабинкових сусрета“ , најзначајнији културни догађај у организацији Дома културе „Михал Бабинка“.

Не треба занемарити ни рад литерарне секције, напротив, из те секције су потекли и Павел ПоволниЈухас, Зузана Сливкова, Мартин Сливка, Руженка Краћицова, и други, са литерарним радовима који су објављени у књижевним часописима, као и у књигама.

У оквиру Дома културе основана је и Галерија наивне уметности, у којој се налазе, како то Падинци воле да кажу, слике падинске сликарске породице, којој припадају Јан Хусарик, Михал Поволни, Јан Бачур и други познати наивни сликари.

До 1998. године у оквиру Дома културе функционисала је и библиотека, која од те године постаје Огранак Општинске библиотеке Ковачица.

То је смо мали део активности Дома културе „Михал Бабинка“, који ће, када буде реконструисана зграда, имати прилику да, сем што ће бити највећи, буде и један од најактивнијих на културном небу не само Јужнобанатског округа.

Нема сумње да ће тако и бити, јер Ањичка Елшек, директорка Дома културе, и те како зна свој посао, то је доказано.

    Завршетак овог великог посла и новог почетка очекује се 2022. године. 

(Старт 013)