Представљамо…

Блаженка Хорват, домаћица Цркве Свете Елизабете Угарске и Дестилерије Хорват у Опову

УВЕК ПРАВИ ОДГОВОР НА СВAКИ ИЗАЗОВ

• У животу је најбитније бити упоран и пожртвован у ономе што желите да остварите и добри резултати неће изостати

• И у 77. години домаћица у кући и у цркви, а у пољу – вредна радница

Рођена је још у првој половини прошлог века, 185 година после досељавања њених предака, по вољи Марије Терезије, хрватских Крашована, у јужни Банат, па и у Опово. Већ после годину дана остала је без оца, а годину после и без деде. Отац јој је трагично настрадао од последица смрзавања када се са дипломом ковача враћао из Ковачице, а деда је сам себи одузео живот не могавши да поднесе губитак сина.

После основне школе уписује и завршава СШ „Паја Маргановић“ у Панчеву и тако, Блаженка Мецингер, са дипломом трговца, убрзо започиње свој радни век у продавницама Пољопривредног комбината Београд.

Када је напунила 21 годину решила је да промени презиме, удаје се и преузима презиме Хорват. У 22. години постаје и мајка, најпре, сина Петра, а девет година касније, и мајка сина Жељка.

Али, као ни по рођењу, тако ни после удаје, судбина јој није била ни најмање наклоњена. Муж јој је постао зависник од алкохола и све све више је тонуо у безнађе. Све је покушавала. Није вредело. Уместо брачни живот, Блаженка је водила свој, са својим синовима, не предајући се. Напротив! Постајала је све јача и упорнија, и у трагању за животним смислом постојања, кренула је путем правих изазова, на које је увек узвраћала правим одговорима.

Један од таквих одговора је и почетак узгајања воћа, првенствено дуње, али не због дуња, већ због дуњеваче. Ето, можда је и то судбина. Оно негативно од мужа претворила је у нешто позитивно за себе и своје синове: узгајање воћа и, не пијење, већ производња ракије.

И, од те 2010. године, презиме Хорват постаје синоним за највиши ниво квалитета на пробирљивом тржишту ракије, и то оне мало ређе – дуњеваче. И тако је почела са радом Дестилерија Хорват.

-Ја сам била та која је покренула цео посао, најпре на куповини погодног плаца, а потом и садње дуње, и то оне посебног квалитета. О томе је бринуо син Петар. И тако, на површини од 15 ари посађено је 150 дуња, да би та бројка данас доспела и до 230. Оно што је посебно важно је да дуње не траже превише заштитних средстава, што је и те како значајно за здравље, а начин на који се од ње припрема ракија је такав да захтева поштовање свих правила, од четкања и сечења на четири дела, па све до ферментације и стављања у казан и печења – напомиње наша саговорница, подсећајући да сав тај посао врло ретко пролази без песме оних који у њему учествују. На нама је да закључимо – зашто. Није тешко.

Убрзо после дуњеваче, из Дестилерије Хорват стиже и калвадос, и то – оповачки. Француски коњак на оповачки начин, по рецептури Жељка, другог, млађег Блаженкиног сина.

Блаженка каже да њој у овом послу ништа није тешко. – Јер задовољство је кад можете помоћи својим синовима, кад радите нешто што се цени, што се награђује бројним признањима, сваки пут кад идемо на било које такмичење, а за ових 15 година таквих признања, у виду медаља, има већ 85 – истиче наша љубазна домаћица, која, подсећамо, има, сада већ, 77 година. Свака јој част, шта рећи.

Да, али није све ни у дуњевачи и калвадосу. Блаженка је и чланица Црквеног одбора Цркве Свете Елизабете Угарске, католичке цркве у Опову, у којој она обавља, званично благајничке послове, а незванично и многе друге.

Ова црква, чији је жупски двор реновиран пре четири године, представља не само духовно исходиште оповачких Хрвата, него и место њиховог окупљања и дружења, при чему је Блаженка Хорват увек у функцији главне љубазне домаћице и креативни инспиратор.

-Оно што ми је стално на уму то је да у жупи Цркве увек живи дух јединства и снаге заједништва, а у домаћинству да, поред тога, Дестилерија Хорват иде стално путем напретка – каже Блаженка, домаћица и цркве и дестилерије, додајући да се кроз њен живот може видети да и „нешто што је тешко разумети речима може остварити пуно циљева.“

-У животу је најбитније бити упоран и пожртвован у ономе што желите да остварите и добри резултати неће изостати, порука је једне и јединствене, Блаженке Хорват, Оповчанке, која никад, каже, не закључава своју кућу. И то много тога казује, и о њој и о њеним комшијама, ближим и даљим.

С. Батало